Odrast se tiče i odnosa prema vremenu, prostoru, drugima; prema aktivnostima, potrebama i načinu na koji se one zadovoljavaju. On predstavlja projekat povratka kontrole nad željama, kako na globalnom severu, tako i na jugu, uz oslobađanje od marketinških manipulacija, kao i medija koji oslikavaju društvo nejednakosti i rasipništva.
Sa Aronom Benanevim, istoričarem i autorom knjige Automatizacija i budućnost rada, razgovarali smo o efektima ovih promena u današnjem trenutku, ulozi tehnologije u transformacijama koje su se desile i mogućim pravcima delovanja kako bi se situacija preokrenula u korist radnika.
U prvom izdanju nove sezone Komonifikacije, naše kolege iz platforme Zajedničko, Predrag Momčilović i Miloš Kovačević nam predstavljaju istraživanje na kojem trenutno rade, a čija tema je ekonomski model krofne.
Nakon završenih javnih rasprava o nacrtu Zakona o radnom angažovanju zbog povećanja obima posla u određenim delatnostima koje su tokom septembra održane u nekoliko gradova Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je objavilo izveštaj u kome su sumirani rezultati ovih razgovora. Za to vreme Inicijativa “Živim i van sezone”, je tražila da se nacrt Zakona povuče iz procedure s obzirom da preti da ozbiljno naruši radnička prava, a 162 potpisnika, pojedinaca i organizacija, je poslalo identičan zahtev na adresu Ministarstva.
138 potpisnika inicijative „Živim i van sezone“ iz organizacija civilnog društva, akademske zajednice i sindikata još jednom poziva Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da povuče nacrt Zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima.
Pišemo Vam povodom predstojećih pregovora o visini minimalne zarade za 2022. godinu koji će se odvijati u okviru Socijalno-ekonomskog saveta uz zahtev da podržite sindikate, i pre svega radnike i radnice, i stanete uz zahtev da se minimalna zarada podigne barem do nivoa minimalne potrošačke korpe koja je u aprilu ove godine iznosila 39.000 dinara.
Nasuprot narativu koji vlast promoviše, za sve veći broj ljudi samozaposlenost je pre nužno zlo nego beg u preduzetničku slobodu. Zadružno organizovanje samostalaca predstavlja jednu od mogućnosti za poboljšanje položaja velikog broja radnika i radnica.
Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko organizuje fokus grupe u okviru projekta ,,Ka ekonomskoj demokratiji: Borba za socijalna i ekonomska prava kroz samoorganizovanje“. Projekat ima za cilj da ispita načine za smanjivanje nesigurnosti i nepredvivosti u oblasti rada. Na osnovu analize podataka i rezultata ovih diskusija, Zajedničko će predložiti model organizovanja zasnovan na idejama kvalitetnog i dostojanstvenog rada.
U ovoj fazi projekta, nastojimo da prikupimo mišljenja radnika i radnica iz različitih delova Srbije u formi grupne diskusije – fokus grupe. Fokus grupe će obuhvatiti do 10 učesnika/ca i biće organizovane onlajn putem Zoom platforme.
Međunarodna mreža sindikata i nevladinih organizacija Clean Clothes Campaign, koja se bavi uslovima rada u tekstilnoj industriji na globalnom nivou, objavila je početkom aprila regionalni proračun iznosa plate za život za 15 zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope
Bojana Tamindžija i Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije nam predstavljaju novu publikaciju o plati za životu na području Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope
U periodu oktobar 2020. – april 2021. Platforma Zajedničko je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija realizovala projekat podrške stvaranja novih i unapređivanja postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizacije i demokratizacije javnih dobara, poput obrazovanja, infrastrukture, prirodnih resursa, javnih prostora, kao i popularizacija teorije i prakse zajedničkih dobara. Tokom trajanja podrške zajedničkog, podržani akteri realizovali su sledeće aktivnosi:
Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko organizovala je prezentaciju rezultata istraživanja i panel diskusiju o nestandardnom radu u Srbiji. Tribina je održana 28.4.2021. godine u prostoru Kulturnog centra Beograd.
Model šuplje krofne sve više se nameće kao alternativno merilo ljudskog razvoja, zadovoljenja potreba i prelaska granica degradacije životne sredine. U poslednjih desetak godina model je dodatno razrađen, a sve više gradova odustaje od toga da svoj razvoj meri preko BDP-a i odlučuje se na prelazak na model šuplje krofne koji bi trebao da obezbedi zadovoljenje ljudskih potreba u skladu sa prirodnim granicama.
Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara - Zajedničko vas poziva na prezentaciju rezultata istraživanja i panel diskusiju o nestandardnom radu u Srbiji koja će se održati u sredu 28. aprila od 18h u Galeriji Artget prostoru Kulturnog centra Beograd, Knez Mihajlova 5.
