Sakupljači sekundarnih sirovina jedna su od najugroženijih društvenih grupe, njihov značajan i težak rad za institucije i tržište rada ostaje nevidljiv. Sa Jelenom Vidanović iz Republičkog sindikata sakupljača sekundarnih sirovina razgovarali smo o sindikatu, položaju sakupljača i inovativnim načinima kako može da se unapredi socioekonomski i radnopravni položaj sakupljača.
Tokom 2021. godine tim istraživača Platforme Zajedničko u saradnji sa spoljnim saradnicima krenuo je sa radom na izradi modela krofne za Beograd. Tokom rada tim se suočio sa brojnim izazovima od nedostatka zvaničnih podataka za pojedine parametre koje je neophodno meriti, do potrebe za prilagođavanjem i razvojom metodologije kako bi lokalni kontekst bio ispoštovan. Kao polazišna tačka istraživačima iz Platforme Zajedničko poslužili su već postojeći modeli krofne koje je razvila ekonomiskinja Kejt Revort ali i model koji je razvio Mladen Domazet iz zagrebačkog Instituta za političku ekologiju (IPE).
Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko vas poziva na prezentaciju i diskusiju o razvojnom modelu šuplje krofne, koja će se održati u subotu 8. avgusta od 18h u prostoru Kulturnog centra Grad, Braće Krsmanović 4, Beograd.
Jelena Šapić nam je predstavila novu publikaciju “Model zadružnog organizovanja po meri samostalnih radnika” koju je napisala u saradnji sa našom koleginicom Aleksandrom Lakić, a koja je izašla u okviru platforme Zajedničko. Analizirali smo položaj samostalnih radnika u Srbiji i ostatku Evrope i razmatrili modele zadruga koji su optimalni za njihovo organizovanje.
Razgovarali smo sa Natalijom Simović, članicom Malog veća organizacije "Ne davimo Beograd", koja nam predstavila politički program ove organizacije za izlazak na gradske izbore, ali i koaliciju "Moramo" sa kojom izlaze na gradske i republičke izbore.
U prvom izdanju nove sezone Komonifikacije, naše kolege iz platforme Zajedničko, Predrag Momčilović i Miloš Kovačević nam predstavljaju istraživanje na kojem trenutno rade, a čija tema je ekonomski model krofne.
Rad političke ekonomistkinje Elinor Ostrom, posvećen promišljanju mogućnosti za demokratsko upravljanje resursima i institucijama, i danas je inspiracija za zelene teorije. Analizirajući primere iz stvarnog života koji predstavljaju alternativu državnoj kontroli i organizaciji putem tržišta, ona nas podstiče da proširimo razumevanje pojma demokratije.
Energetske zadruge su u Evropi postale jedan od standardnih mehanizama udruživanja građana u cilju ostvarivanja ekonomskih benefita ali i prelaska na održivije načine proizvodnje energije. Ovaj vid zadrugarstva u Srbiji još uvek nije zaživeo ali su se u proteklim godinama pojavile pionirske inicijative i u ovoj oblasti. Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko predstavalja vam Elektropionir jednu od prvih energetskih zadruga u Srbiji.
U periodu oktobar 2020. – april 2021. Platforma Zajedničko je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija realizovala projekat podrške stvaranja novih i unapređivanja postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizacije i demokratizacije javnih dobara, poput obrazovanja, infrastrukture, prirodnih resursa, javnih prostora, kao i popularizacija teorije i prakse zajedničkih dobara. Tokom trajanja podrške zajedničkog, podržani akteri realizovali su sledeće aktivnosi:
Model šuplje krofne sve više se nameće kao alternativno merilo ljudskog razvoja, zadovoljenja potreba i prelaska granica degradacije životne sredine. U poslednjih desetak godina model je dodatno razrađen, a sve više gradova odustaje od toga da svoj razvoj meri preko BDP-a i odlučuje se na prelazak na model šuplje krofne koji bi trebao da obezbedi zadovoljenje ljudskih potreba u skladu sa prirodnim granicama.
Strategija kružne ekonomije u Amsterdamu je prilagođena razrada „krofna modela“ koji je kreirala britanska ekonomistkinja Kejt Ravort. Krofna je način razmišljanja o tome kako rešiti ekološke i socijalno-ekonomske izazove na koherentan i uravnotežen način. Iako se okruženju i ekonomiji već dugo pristupa pojedinačno, model opisuje kako društva i preduzeća mogu doprineti ekonomskom razvoju koji poštuje granice planete i društva.
Stalan porast turizma u Beogradu gotovo da uopšte ne prate planovi o održivom turizmu, što doprinosi padu kvaliteta života u gradu za sve.
Inspirisani recentnom prekograničnom raspravom tri lezbejke različitog klasnog položaja u novoj epizodi Komonifikacije pokušavamo da odgovorimo na pitanje da li je (internalizovana) homofobija klasno pitanje.
Koji su problemi turizma u Beogradu, i kako on može da postane održiviji.
Razgovarali smo sa Nikoletom Petković i Elenom Petrovskom, koje su nam predstavile istraživanje o održivom turizmu u Beogradu.
