Razvoj na bazi modela šuplje krofne za pravedniji i zeleniji Amsterdam

2021-04-13T13:25:43+01:0013. 4. 2021.|Tags: |

Strategija kružne ekonomije u Amsterdamu je prilagođena razrada „krofna modela“ koji je kreirala britanska ekonomistkinja Kejt Ravort. Krofna je način razmišljanja o tome kako rešiti ekološke i socijalno-ekonomske izazove na koherentan i uravnotežen način. Iako se okruženju i ekonomiji već dugo pristupa pojedinačno, model opisuje kako društva i preduzeća mogu doprineti ekonomskom razvoju koji poštuje granice planete i društva.

Transformativni model šuplje krofne

2021-03-22T17:25:29+01:0022. 3. 2021.|Tags: |

Model šuplje krofne sve više se nameće kao alternativno merilo ljudskog razvoja, zadovoljenja potreba i prelaska granica degradacije životne sredine. U poslednjih desetak godina model je dodatno razrađen, a sve više gradova odustaje od toga da svoj razvoj meri preko BDP-a i odlučuje se na prelazak na model šuplje krofne koji bi trebao da obezbedi zadovoljenje ljudskih potreba u skladu sa prirodnim granicama.

Održivost turizma u Beogradu

2021-03-12T10:12:56+01:0012. 3. 2021.|Tags: |

Stalan porast turizma u Beogradu gotovo da uopšte ne prate planovi o održivom turizmu, što doprinosi padu kvaliteta života u gradu za sve.

Zeleni poslovi i dostojanstven rad

2021-02-26T14:20:14+01:0026. 2. 2021.|Tags: |

Zeleni poslovi se najčešće definišu kao poslovi u sektoru proizvodnje dobara ili usluga koje doprinose zaštiti životne sredine ili očuvanju prirodnih resursa. Ovi poslovi tradicionalo su bili vezani za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, očuvanje prirodni resursa, održivo šumarstvo, reciklažu itd. Ali kako sve više sektora planira tranziciju na klimatski neutralne modele sa niskim emisijama ugljenika, svaki posao može postati zelen.

Publikacija I Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji

2021-02-24T15:32:02+01:0024. 2. 2021.|Tags: , |

Publikacija „Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji“ predstavlja rezultat istraživanja o promenama do kojih dolazi u sferi rada i njihovom uticaju na položaj radnika. Kroz analizu pravnog okvira i zvaničnih statističkih podataka prikazani su tipovi nestandardnog rada koji preovlađuju u lokalnom kontekstu, a u odnosu na dostupnost radnih i socio-ekonomskih prava za svaki od navedenih tipova.

Klimatske promene i proizvodnja hrane

2021-02-09T11:03:18+01:009. 2. 2021.|Tags: |

Poljoprivreda je grana privrede koja je najosetljivija na promene klime. Poljoprivredna proizvodnja direktno je povezana sa klimatskim uslovima i male varijacije u temperaturi ili vlažnosti mogu dovesti do drastičnog smanjenja prinosa.

Agroekologija kao odgovor na globalnu prehrambenu i klimatsku krizu

2020-12-13T15:20:50+01:0013. 12. 2020.|Tags: |

Pandemija koronavirusa razotkrila je krhkost današnjih globalnih prehrambenih sistema, a rizik od prehrambene krize veći je nego ikad. Ipak, neuspesi u industrijskoj proizvodnji hrane odavno su jasni, manifestujući se u vidu stalne gladi i neuhranjenosti na globalnom nivou, kao i kroz uništavanje životne sredine, što dalje pokreće klimatsku krizu i gubitak biodiverziteta. U svetlu ovih problema, agroekologija se sve češće predstavlja kao alternativa.

Guvernmentalitet i samoprekarizacija – O normalizaciji kulturnih proizvođača | Isabell Lorey

2020-12-14T13:59:47+01:001. 12. 2020.|Tags: |

Za ponašanje koje ovde opisujemo od suštinske važnosti je vera da je osoba izabrala svoj radni i životni status i da se ti izbori mogu organizovati relativno slobodno i autonomno. Ali, takođe svesno, izabrani su i nesigurnost, nedostatak kontinuiteta pod datim društvenim uslovima. Ipak, u nastavku, problem nije u pitanju “kada sam zaista odlučio-la slobodno?”, ili “kada delujem autonomno?”, već u načinima na koje su ideje autonomije i slobode konstitutivno povezane sa hegemonim modalitetima subjektivacije u zapadnim kapitalističkim društvima. Fokus ovog teksta je, dakle, na tome dokle “samo-izabrana” prekarizacija doprinosi stvaranju uslova da bi se postalo akter neoliberalnih političkih i ekonomskih odnosa.

Želja za radom kao adaptivna preferencija | Michael Cholbi

2020-11-23T12:35:18+01:0018. 11. 2020.|Tags: |

Rasprostranjena želja za radom se formirala usled nepravednih uslova za rad, kojima su osobe primorane da se podrede kako bi zadovoljile materijalne i etičke potrebe. Štaviše, rasprostranjenost ‘radne dogme’ u savremenim društvima sprečava gotovo svakoga da vidi alternative radu kao otvorene opcije.

Samoupravljanje i hijerarhija | Kornelijus Kastorijadis

2020-11-10T13:26:27+01:0010. 11. 2020.|Tags: |

Živimo u društvu koje je organizovno hijerarhijski, bilo da je u pitanju posao, proizvodnja, preduzeće; ili administracija, politika, Država; ili pak obrazovanje i naučno istraživanje. Hijerarhija nije izum modernog društva. Njeni koreni sežu daleko u prošlost, iako nije oduvek postojala, a postojala su takođe i nehijerarhijska društva koja su funkcionisala vrlo dobro.

Učitaj još objava
Go to Top