Zeleni poslovi i dostojanstven rad

2021-02-26T14:20:14+01:0026. 2. 2021.|Tags: |

Zeleni poslovi se najčešće definišu kao poslovi u sektoru proizvodnje dobara ili usluga koje doprinose zaštiti životne sredine ili očuvanju prirodnih resursa. Ovi poslovi tradicionalo su bili vezani za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, očuvanje prirodni resursa, održivo šumarstvo, reciklažu itd. Ali kako sve više sektora planira tranziciju na klimatski neutralne modele sa niskim emisijama ugljenika, svaki posao može postati zelen.

Publikacija I Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji

2021-02-24T15:32:02+01:0024. 2. 2021.|Tags: , |

Publikacija „Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji“ predstavlja rezultat istraživanja o promenama do kojih dolazi u sferi rada i njihovom uticaju na položaj radnika. Kroz analizu pravnog okvira i zvaničnih statističkih podataka prikazani su tipovi nestandardnog rada koji preovlađuju u lokalnom kontekstu, a u odnosu na dostupnost radnih i socio-ekonomskih prava za svaki od navedenih tipova.

Klimatske promene i proizvodnja hrane

2021-02-09T11:03:18+01:009. 2. 2021.|Tags: |

Poljoprivreda je grana privrede koja je najosetljivija na promene klime. Poljoprivredna proizvodnja direktno je povezana sa klimatskim uslovima i male varijacije u temperaturi ili vlažnosti mogu dovesti do drastičnog smanjenja prinosa.

Agroekologija kao odgovor na globalnu prehrambenu i klimatsku krizu

2020-12-13T15:20:50+01:0013. 12. 2020.|Tags: |

Pandemija koronavirusa razotkrila je krhkost današnjih globalnih prehrambenih sistema, a rizik od prehrambene krize veći je nego ikad. Ipak, neuspesi u industrijskoj proizvodnji hrane odavno su jasni, manifestujući se u vidu stalne gladi i neuhranjenosti na globalnom nivou, kao i kroz uništavanje životne sredine, što dalje pokreće klimatsku krizu i gubitak biodiverziteta. U svetlu ovih problema, agroekologija se sve češće predstavlja kao alternativa.

Guvernmentalitet i samoprekarizacija – O normalizaciji kulturnih proizvođača | Isabell Lorey

2020-12-14T13:59:47+01:001. 12. 2020.|Tags: |

Za ponašanje koje ovde opisujemo od suštinske važnosti je vera da je osoba izabrala svoj radni i životni status i da se ti izbori mogu organizovati relativno slobodno i autonomno. Ali, takođe svesno, izabrani su i nesigurnost, nedostatak kontinuiteta pod datim društvenim uslovima. Ipak, u nastavku, problem nije u pitanju “kada sam zaista odlučio-la slobodno?”, ili “kada delujem autonomno?”, već u načinima na koje su ideje autonomije i slobode konstitutivno povezane sa hegemonim modalitetima subjektivacije u zapadnim kapitalističkim društvima. Fokus ovog teksta je, dakle, na tome dokle “samo-izabrana” prekarizacija doprinosi stvaranju uslova da bi se postalo akter neoliberalnih političkih i ekonomskih odnosa.

Želja za radom kao adaptivna preferencija | Michael Cholbi

2020-11-23T12:35:18+01:0018. 11. 2020.|Tags: |

Rasprostranjena želja za radom se formirala usled nepravednih uslova za rad, kojima su osobe primorane da se podrede kako bi zadovoljile materijalne i etičke potrebe. Štaviše, rasprostranjenost ‘radne dogme’ u savremenim društvima sprečava gotovo svakoga da vidi alternative radu kao otvorene opcije.

Samoupravljanje i hijerarhija | Kornelijus Kastorijadis

2020-11-10T13:26:27+01:0010. 11. 2020.|Tags: |

Živimo u društvu koje je organizovno hijerarhijski, bilo da je u pitanju posao, proizvodnja, preduzeće; ili administracija, politika, Država; ili pak obrazovanje i naučno istraživanje. Hijerarhija nije izum modernog društva. Njeni koreni sežu daleko u prošlost, iako nije oduvek postojala, a postojala su takođe i nehijerarhijska društva koja su funkcionisala vrlo dobro.

Preuzimanje kontrole: Budućnost javnih usluga

2020-10-20T09:25:29+01:0019. 10. 2020.|Tags: |

Povodom nedavno objavljene baze deprivatizovanih javnih usluga, koju je priredio Transnacionalni institut (TNI), prenosimo intervju sa Lavinijom Stajnfort, jednom od istraživačica u ovom projektu, koja za Green European Journal govori o sve pristunijem trendu vraćanja javnih usluga pod okrilje demokratske kontrole.

Fosilna goriva i proizvodnja hrane I Predrag Momčilović

2020-07-26T13:09:30+01:0026. 7. 2020.|Tags: |

Energija dobijena iz biomase, Sunca, vetra i vode vekovima je pokretala ljudska društva. Uprkos tome što je danas teško zamisliti život bez korišćenja fosilnih goriva ona se, zapravo, u celokupnoj istoriji čovečanstva koriste tek poslednjih dvesta godina.

Ekološke granice rasta: O emisijama ugljenika, ugljeničnim kvotama i radnom vremenu

2020-05-28T12:55:15+01:0028. 5. 2020.|Tags: |

Imajući u vidu ubrzan tehnološki napredak i produbljivanje ekološke krize, ideja o smanjenju broja radnih sati zauzima sve značajnije mesto u raspravama i to kao politika koja ima višestruki potencijal u pogledu unapređenja dobrobiti pojedinaca, produktivnosti i rodne jednakosti, i koja bi istovremeno mogla da doprinese smanjenju nezaposlenosti i emisije gasova staklene bašte

Učitaj još objava
Go to Top