Pandemija koronavirusa je ljude naterala na izolaciju, a privrednu delatnost značajno umanjila. Jedna od nuspojava je i postepena regeneracija prirode – vazduh je čistiji u mnogim oblastima dok se neke životinje vraćaju na mesta gde ih dugo nije bilo. Ipak, kako bi efekti na odnos prirode i društva zaista bili pozitivni potrebno je sadašnju krizu razumeti kao priliku za organizovanje za ostvarivanje trajne društvene promene.
Ekonomski istoričar Karl Polanji [Polanyi] skicirao je razvoj tržišnog društva. Udaljavajući se od uprošćene vizije sukoba države i tržišta, njegova uticajna „Velika transformacija“ objašnjava na koji način je njihov viševekovni dijalektički odnos oblikovao Zapadnu Evropu. Danas su tranzicija i transformacija ponovo na dnevnom redu. Nakon četrdeset godina neoliberalnog cepanja društvenog tkiva, postavlja se pitanje kako će izgledati suprotstavljeni pokret u 21. veku?
Sada već uveliko prihvaćena prognoza budućnosti naše planete, poljuljava viziju budućnosti naših gradova okarakterisanu izobiljem i tehnološkim napretkom. Kao rezultat toga, hitno moramo predvideti i suočiti se sa scenarijima koji će verovatno postati naša realnost, u nadi da će nam ovakva maštarenja pomoći da se efikasno prilagodimo i možda usmerimo na drugačiji put.
Zagađenje vazduha problem je sa kojim se suočavaju brojni gradovi u Srbiji, samo tokom 2016. godine loš kvalitet vazduha prouzrokovao je oko 6500 preuranjenih smrti. Glavni uzroci zagađenja vazduha su proizvodnja električne energije, individualna ložišta i toplane malog kapaciteta, sobraćaj, industrija kao i poljoprivreda. Loš kvalitet vazduha bio je predmet pobune građana, aktivista i lokalnih inicijativa koje su organizovale proteste, performanse, peticije kao i druge vidove borbe u cilju postavljanja pitanja kvaliteta vazduha na agendu političara.
Ograđivanje zemljišta i uništavanje zajedničkih dobara bili su preduslov za prvobitnu akumulaciju kapitala i razvoj kapitalizma. Svojinski odnosi, koji su se pre toga razlikovali, su morali da budu promenjeni kako bi se slobodno tržište proširilo. Zajednički pašnjaci u Engleskoj, a kasnije i svuda u svetu morali su da budu ograđeni i pretvoreni u privatne posede.
Publikacija „Održivost, odrast i hrana“ obrađuje više različitih aspekata proizvodnje hrane kroz prizmu zajedničkih dobara, održivosti i odrasta. Publikacija pokriva širok spektar tema, od prepoznavanja koja su fizička i društvena ograničenja procesa proizvodnja hrane, preko načina na koji se danas hrana proizvodi na globalnom i nacionalnom nivou, pa sve do mogućih alternativnih praksi.
U svetlu sve veće promene u smeru suprotnom od standarnog radnog odnosa i nestanka čitavog skupa prava koji su tradicionalno bila vezivana za radni odnos, platformske zadruge pružaju mogućnost alternativne kolektivne akcije.
Stambeno pitanje jedno je od ključnih političkih tema oko koje se vode mnoge borbe unutar kapitalističkog sveta današnjice. No ono je nužno povezano i sa drugim važnim ekonomskim i političkim borbama za radikalno drugačiji društveni sistem.
Stambeno pitanje jedno je od ključnih političkih tema oko koje se vode mnoge borbe unutar kapitalističkog sveta današnjice. No ono je nužno povezano i sa drugim važnim ekonomskim i političkim borbama za radikalno drugačiji društveni sistem.
Demokratski konfederalizam je otvoren prema drugim političkim grupama i frakcijama. On je fleksibilan, multikulturalan, antimonopolistički i orijentisan ka konsenzusu. Ekologija i feminizam su noseći stubovi ovog sistema.
Dvanaest teza o menjanju sveta bez preuzimanja vlasti | Džon Holovej
Teoriji i pokretu povezanim sa odrastom često se zamera utopijski karakter i nemogućnost sprovođenja konkretnih mera u praksi. Giorgos Kallis sa saradnicima iz istraživačke grupe Research & Degrowth predložili su 10 praktičnih politika u kontekstu Španije ali ove mere mogu biti implementirane širom Evrope ukoliko postoji politička volja.
Seča drveća na Kalemegdanu i u Parku Ušće ima i šire posledice od vrednosti koja se gubi nestankom pojedinačnih stabala.
Odrast kao novi teorijski koncept rodio se na marginama ekološke, socijalne i ekonomske krize poslednjih decenija, a svoje ideje crpi iz različitih levih, ekoloških i progresivnih politika. Preispitivanje i odbacivanje ideje eksponencijalnog rasta zasnovanog na akumulaciji profita i promišljanje društvenih i ekonomskih alternativa jeste u srži samog degrowth pokreta.
Participacija zaposlenih u upravljanju preduzećima prisutna je u većini država Zapadne Evrope i svuda gde se primenjuje daje odlične rezultate. Samoupravljanje koje je primenjivano u Jugoslaviji u doba socijalizma je, takođe, bilo ekonomski veoma uspešno i dovelo je do brzog ekonomskog rasta i ogromnog poboljšanja položaja radnika.
