Odrast – zagovaranje štedljivog obilja | Mladen Domazet | Intervju

2019-04-15T01:01:05+01:00 14. 4. 2019.|Tags: , , |

Odrast kao novi teorijski koncept rodio se na marginama ekološke, socijalne i ekonomske krize poslednjih decenija, a svoje ideje crpi iz različitih levih, ekoloških i progresivnih politika. Preispitivanje i odbacivanje ideje eksponencijalnog rasta zasnovanog na akumulaciji profita i promišljanje društvenih i ekonomskih alternativa jeste u srži samog degrowth pokreta.

Iskustvo i perspektive radničkog samoupravljanja – ka participativnoj demokratiji u Srbiji | Velizar Mirčov

2019-04-07T11:46:22+01:00 7. 4. 2019.|Tags: , |

Participacija zaposlenih u upravljanju preduzećima prisutna je u većini država Zapadne Evrope i svuda gde se primenjuje daje odlične rezultate. Samoupravljanje koje je primenjivano u Jugoslaviji u doba socijalizma je, takođe, bilo ekonomski veoma uspešno i dovelo je do brzog ekonomskog rasta i ogromnog poboljšanja položaja radnika.

Privatizacijska pustoš u Srbiji: Hronika ideološkog rata protiv javnog dobra | Marija Obradović

2019-03-10T19:42:38+01:00 10. 3. 2019.|Tags: |

Ekonomski i socijalni rezultati privatizacije društvenog kapitala u Srbiji od 1989. godine do danas  nesumnjivo ukazuju na njenu istorijsku i ideološko-političku suštinu. Ona nije doprinela povećanju efikasnosti privređivanja  ni većine privatizovanih preduzeća, ni nacionalne ekonomije u celini. Većina privatizovanih društvenih preduzeća završili su u stečaju ili  likvidaciji. Privreda Srbije nikada nije dostigla nivo nacionalnog dohotka iz 1989. godine, a zaduženost zemlje, čiji je javni dug krajem 2018. godine iznosio 24,11 milijardi evra, tj. 56,2% BDP-a, znato je veća od  međunarodnog duga SFRJ

Razvoj zajedničkog dobra kroz braunfild: Urbane ruševine u Srbiji | Vladimir Vasić

2019-02-01T15:46:10+01:00 1. 2. 2019.|Tags: |

U serijama neuspelih privatizacija nekadašnjih preduzeća, širom gradova i naselja u Srbiji ostale su napuštene građevine, koje mogu da se dogradnjom i preuređenjem upotrebe u korisne društvene svrhe i preko potrebna zajednička dobra. Međutim, zbog nedostatka strategije investicionog braunfildaona su postala ekološko, estetsko i ekonomskoopterećenje urbanog područja,pri tom čineći ulog u presecanju političkih i korporativnih interesa

Privatizacija nije za piće | Iva Marković, Predrag Momčilović

2018-12-19T02:31:54+01:00 22. 5. 2018.|Tags: , , |

Usled dotrajalosti i sistematskog zanemarivanja, vodovodni sistemi u Srbiji nalaze se u kritičnom stanju: suočavaju se sa velikim gubicima na mreži, neispravnom vodom i lošim poslovanjem. Javno-privatna partnerstva i privatizacija predstavljeni su kao jedina alternativa postojećem stanju. Svetski trend rekomunalizacije vodovodnih sistema i vraćanja pod vlasništvo i upravljanje građana, pokazuje da privatizacija nije rešenje i da je moguće zajedničko upravljanje prirodnim i društvenim dobrima. Tekst je prvobitno objavljen u broju 34 časopisa "Le Monde Diplomatique"

Publikacija I Kako zajednički do krova nad glavom

2018-12-19T02:24:39+01:00 9. 5. 2018.|Tags: , , |

Potrudili smo se da objasnimo šta za nas znače urbana zajednička dobra i u tom kontekstu, fokusirani na pitanje stanovanja, ponudimo pregled ilustrativnih praksi, kao i teorijskih i normativnih okvira zajedničkog stvaranja i upravljanja prostorom. Kako smatramo da je krov nad glavom jedno od osnovnih ljudskih prava, izbor teme smo usmerili na oblast zadružnog (kooperativnog) stanovanja.

Publikacija I Zajednička dobra i granice kapitalizma

2018-12-19T02:26:51+01:00 9. 5. 2018.|Tags: , |

Publikacija "Zajednička dobra i granice kapitalizma" predstavlja niz uvodnih studija koje povezuje jedno jednostavno pitanje: kakva je uloga zajedničkih dobara u prošlim društvima i na koji način ona mogu pomoći izgradnji budućih. S tim na umu, ova publikacija proučava pojam zajedničkih dobara kroz kritiku kapitalizma kao sistema robne proizvodnje i rasprave o njegovim mogućim alternativama.

Socijalna i solidarna ekonomija | Marija Jakovljević

2018-04-11T12:19:23+01:00 13. 4. 2018.|Tags: , |

Na različitim meridijanima, u različitim ekonomsko-političkim kontekstima i različitim istorijskim trenucima, alternativna ekonomija se javljala kao odgovor na posledice invazivne ekonomije rasta. Danas postoji čitav dijapazon organizacionih ideja i modela koji predstavljaju dopunu, korektiv ili alternativu tržištu i kapitalizmu.

Praktikovanje zajedničkog kao alternativa robnoj proizvodnji | Miloš Kovačević

2018-03-17T23:00:27+01:00 28. 2. 2018.|Tags: , |

Naturalizacija robne proizvodnje u velikoj meri doprinosi održanju kapitalizma jer se njome debata o proizvodnji koja bi primarno bila usmerena na zadovoljenje ljudskih potreba zatvara pre nego što je uopšte počela. Zbog toga je dovođenje u pitanje robne proizvodnje neizbežan deo preispitivanja temelja kapitalizma. Da bi se pokazala mogućnost ljudske i društvene reprodukcije neposredovane oplodnjom kapitala, prvo je potrebno denaturalizovati dominantan način na koji se danas zadovoljavaju potrebe.