Budućnost novca kao institucije
Društveni ugovor koji je u pozadini monetarnog sistema nije više jasan ni u potpunosti prihvaćen
Rad u svetu bez rasta | Rikardo Mastini
Zapravo, čini se da mi u velikoj meri proizvodimo dobra i usluge kako bismo ljude održavali zaposlenim, a ne kako bismo odgovorili na njihove potrebe.
Agroekologija kao odgovor na globalnu prehrambenu i klimatsku krizu
Pandemija koronavirusa razotkrila je krhkost današnjih globalnih prehrambenih sistema, a rizik od prehrambene krize veći je nego ikad. Ipak, neuspesi u industrijskoj proizvodnji hrane odavno su jasni, manifestujući se u vidu stalne gladi i neuhranjenosti na globalnom nivou, kao i kroz uništavanje životne sredine, što dalje pokreće klimatsku krizu i gubitak biodiverziteta. U svetlu ovih problema, agroekologija se sve češće predstavlja kao alternativa.
Preispitivanje sopstvenih granica kako bismo oskudicu ostavili iza sebe
Kulturološki napor koji su ekonomski liberali uložili tokom poslednjih decenija uspeo je da ubedi ljude da misle da dobar život podrazumeva da možete da radite sve što poželite. S toga rad u polju kulture treba da otpočne sa preispitivanjem da li je ovakva vizija zaista dobra i poželjna.
Guvernmentalitet i samoprekarizacija – O normalizaciji kulturnih proizvođača | Isabell Lorey
Za ponašanje koje ovde opisujemo od suštinske važnosti je vera da je osoba izabrala svoj radni i životni status i da se ti izbori mogu organizovati relativno slobodno i autonomno. Ali, takođe svesno, izabrani su i nesigurnost, nedostatak kontinuiteta pod datim društvenim uslovima. Ipak, u nastavku, problem nije u pitanju “kada sam zaista odlučio-la slobodno?”, ili “kada delujem autonomno?”, već u načinima na koje su ideje autonomije i slobode konstitutivno povezane sa hegemonim modalitetima subjektivacije u zapadnim kapitalističkim društvima. Fokus ovog teksta je, dakle, na tome dokle “samo-izabrana” prekarizacija doprinosi stvaranju uslova da bi se postalo akter neoliberalnih političkih i ekonomskih odnosa.
Želja za radom kao adaptivna preferencija | Michael Cholbi
Rasprostranjena želja za radom se formirala usled nepravednih uslova za rad, kojima su osobe primorane da se podrede kako bi zadovoljile materijalne i etičke potrebe. Štaviše, rasprostranjenost ‘radne dogme’ u savremenim društvima sprečava gotovo svakoga da vidi alternative radu kao otvorene opcije.
Samoupravljanje i hijerarhija | Kornelijus Kastorijadis
Živimo u društvu koje je organizovno hijerarhijski, bilo da je u pitanju posao, proizvodnja, preduzeće; ili administracija, politika, Država; ili pak obrazovanje i naučno istraživanje. Hijerarhija nije izum modernog društva. Njeni koreni sežu daleko u prošlost, iako nije oduvek postojala, a postojala su takođe i nehijerarhijska društva koja su funkcionisala vrlo dobro.
Preuzimanje kontrole: Budućnost javnih usluga
Povodom nedavno objavljene baze deprivatizovanih javnih usluga, koju je priredio Transnacionalni institut (TNI), prenosimo intervju sa Lavinijom Stajnfort, jednom od istraživačica u ovom projektu, koja za Green European Journal govori o sve pristunijem trendu vraćanja javnih usluga pod okrilje demokratske kontrole.
Fragmenti anarhističke antropologije (odlomak) | Dejvid Grejber
Fragmenti anarhističke antropologije je jedna od najznačajnijih knjiga nedavno preminulog Dejvid Grejbera, američkog antropologa i aktiviste.
Fosilna goriva i proizvodnja hrane I Predrag Momčilović
Energija dobijena iz biomase, Sunca, vetra i vode vekovima je pokretala ljudska društva. Uprkos tome što je danas teško zamisliti život bez korišćenja fosilnih goriva ona se, zapravo, u celokupnoj istoriji čovečanstva koriste tek poslednjih dvesta godina.
Slučaj Košutnjak: tragedija uništavanja javnog dobra u tri čina
Objavljivanje ranog javnog uvida povodom plana detaljnje regulacije za kompleks „Avala film“ ujedno je najava nove seče drveća, odnosno uništavanja zelenih površina zarad izgradnje stambene i komercijalne zone na Košutnjaku.
Ekološke granice rasta: O emisijama ugljenika, ugljeničnim kvotama i radnom vremenu
Imajući u vidu ubrzan tehnološki napredak i produbljivanje ekološke krize, ideja o smanjenju broja radnih sati zauzima sve značajnije mesto u raspravama i to kao politika koja ima višestruki potencijal u pogledu unapređenja dobrobiti pojedinaca, produktivnosti i rodne jednakosti, i koja bi istovremeno mogla da doprinese smanjenju nezaposlenosti i emisije gasova staklene bašte
Strategije za transformaciju neoliberalnih finansija putem alternativa zasnovanih na zajedničkim dobrima
Logika neoliberalnog kapitalizma uzrok je najmanje tri međusobno povezana sistemska problema koji zahtevaju hitan odgovor – uništavanje ekosistema, tržišno ograđivanje zajedničkih dobara, i napada na jednakost, socijalnu pravdu i sveukupne kapacitete društva da obezbedi socijalnu zaštitu građanima. Nijedan od navedenih problema ne može se prevazići ukoliko se ne obezbedi razvoj inovativnih, kooperativnih finansija i monetarnih sistema koji bi ih adresirali na integrisan način.
Priroda i društvo tokom i nakon koronavirusa
Pandemija koronavirusa je ljude naterala na izolaciju, a privrednu delatnost značajno umanjila. Jedna od nuspojava je i postepena regeneracija prirode – vazduh je čistiji u mnogim oblastima dok se neke životinje vraćaju na mesta gde ih dugo nije bilo. Ipak, kako bi efekti na odnos prirode i društva zaista bili pozitivni potrebno je sadašnju krizu razumeti kao priliku za organizovanje za ostvarivanje trajne društvene promene.
Emancipacija u neoliberalnoj eri | Ponovno promišljanje tranzicije sa Karlom Polanjijem
Ekonomski istoričar Karl Polanji [Polanyi] skicirao je razvoj tržišnog društva. Udaljavajući se od uprošćene vizije sukoba države i tržišta, njegova uticajna „Velika transformacija“ objašnjava na koji način je njihov viševekovni dijalektički odnos oblikovao Zapadnu Evropu. Danas su tranzicija i transformacija ponovo na dnevnom redu. Nakon četrdeset godina neoliberalnog cepanja društvenog tkiva, postavlja se pitanje kako će izgledati suprotstavljeni pokret u 21. veku?