Set univerzalnih osnovnih usluga koje bi stvarno unapredile živote ljudi morao bi da uključuje usluge poput: zdravstvene nege i zaštite, obrazovanja, brige o starima, javnog prevoza, vode, hrane, energije, informisanja i interneta, ali i stanovanja i usluge pravne zaštite i pomoći. Uvođenje ovakvog seta usluga omogućilo bi ljudima mnogo slobodniji život jer bi najbazičnije i najpotrebnije stvari za život bile besplatne i dostupne svima.
Introspekcija i praktikovanje dobrovoljne jednostavnosti moraju ići ruku pod ruku sa kolektivnim akcijama. Lični izbori nisu zamena za kolektivnu revolucionarnu promenu, ali bez promišljanja i praktikovanja kako bi dobar život u skladu sa prirodom mogao da izgleda i ta potencijalna revolucionarna promena može otići u pogrešnom smeru.
Čini se da su putovanja postala opsesija dela modernog zapadnog društva.
Zamisliti svet u kome novac nije faktor, u kome novac ne postoji, je izazovno jer je novac utkan u gotovo svaki aspekt naših života.
Praktikovanjem ekonomije poklona i darivanja stvaraju se veze među ljudima i zajednicama, a upravo te veze su ključne u zamišljanju i radu na kreiranju boljeg sveta.
Odrast bi mogao da se metaforički sagleda kao neka vrsta dijete za društvo koje pati od gojaznosti i upotrebe industrijske, masne hrane koja pritom zagađuje, ali ova dijeta nije bazirana na smanjivanju unosa ove nekvalitetne hrane, već na prelazak na ukusniju i zdraviju, lokalnu, organsku ishranu, koja manje zagađuje, doprinosi lokalnoj ekonomiji, a naše društvo čini otpornijim i zdravijim.
Vlada, privatni investitori i EU vide eksploataciju litijuma u češkim deindustrijalizovanim od uglja zavisnim regionima kao priliku za revitalizaciju ekonomije, kroz podsticaj evropske zelene tranzicije. Ali lokalne zajednice imaju različite aspiracije za svoju budućnost.
Ukoliko se realizuje pravovremeno i uz socijalnu osetljivost pravedna energetska tranzicija bi mogla omogućiti prelazak na obnovljive izvore energije i time umanjenje efekta klimatskih promena, uz unapređenje kvaliteta života svih ljudi sa naglaskom na one koji se nalaze u najmarginalizovanijim pozicijama. U ovom tekstu smo analizirali poziciju i potencijal podstandardnih romskih naselja da budu učesnici pravedne energetske tranzicije i dali predloge kako da kroz ovaj proces unapredi kvalitet života stanovnika podstandardnih naselja.
U sklopu ovog zbornika želimo doprinijeti supstancijalnom tumačenju demokracije koju smještamo u široko zahvaćeno polje teorijskog promišljanja i ostvarivanja socijalnih prava, što uključuje i radne odnose. Za autorice/autore studija koje čine zbornik demokracija je i metod za ocjenu oblika organiziranja i upravljanja i osnovni princip na kojem treba temeljiti društveno-političko organiziranje i upravljanje zajedničkim resursima.
U Zagrebu je od 29. avgusta do 2. septembra održana deveta međunarodna odrasnička (degrowth) konferencija. Osim naučnih izlaganja konferencija se sastojala i od političkih panela, aktivističkih radionica, umetničkih izložbi, participativnog stvaranja muzike a otvorila je prostore i za druge aktivnosti.
Ekonomski antropolog Džejson Hikel je istaknuti zagovornik odrasta (degrowth): teorije prema kojoj, ako želimo osigurati svoje blagostanje i zdravlje planete, moramo napustiti kapitalističku opsesiju ekonomskim rastom. Njegova premisa je jasna: ako priznamo ozbiljnost klimatske krize, moramo prihvatiti i potrebu za radikalnom transformacijom naših ekonomija.
Autori: Timothée Parrique, Kate Raworth, Vincent Liegey, European Environmental Bureau, European Youth Forum, Friends of the Earth Europe, WeAll.
Sve veći uticaj klimatskih promena, kao i sveopšta degradacija životne sredine postale su stalni pratilac modernog kapitalizma i uz rast društvene nejednakosti sve više doprinose interesovanja za ideje koje su do skoro smatrane alternativnim i marginalnim. Jedna od njih je ideja da je umesto stalne trke sa ekonomskim i materijalnim rastom planeti zapravo potreban odrast. Odrast u smislu drugačijeg načina proizvodnje i potrošnje dobara, odrast koji bi vodio takozvanom štedljivom izobilju, gde bi sa manje resursa svima bilo omogućeno da žive kvalitetnije.
Zagarantovano zaposlenje je ambiciozan predlog koji ima za cilj da omogući pristup pravičnim zaradama i dostojanstvenim radnim uslovima svima u društvu. Usled poremećaja izazvanih ekonomskom recesijom koja preti rastućom nezaposlenošću, neophodno je brzo osmisliti rešenja, i mnogobrojni predlozi nalaze se na stolu, od univerzalnog osnovnog dohotka do nešto tradicionalnijih podsticajnih mera. Pavlina Černeva (Pavlina Tchernva), autorka „U prilog zagarantovanom zaposlenju“, objašnjava zašto su ovakve inicijative osuđene na neuspeh, i ukazuje zbog čega bi korist od zagarantovanog zaposlenja imali ne samo zaposleni, nego društvo u celini, na način da se pojedincima omogući veći stepen autonomije, da se osnaže zajednice i ponude rešenja za hitne probleme poput ekološke i krize u sektoru brige.
Sakupljači sekundarnih sirovina jedna su od najugroženijih društvenih grupe, njihov značajan i težak rad za institucije i tržište rada ostaje nevidljiv. Sa Jelenom Vidanović iz Republičkog sindikata sakupljača sekundarnih sirovina razgovarali smo o sindikatu, položaju sakupljača i inovativnim načinima kako može da se unapredi socioekonomski i radnopravni položaj sakupljača.
