Zeleni poslovi se najčešće definišu kao poslovi u sektoru proizvodnje dobara ili usluga koje doprinose zaštiti životne sredine ili očuvanju prirodnih resursa. Ovi poslovi tradicionalo su bili vezani za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, očuvanje prirodni resursa, održivo šumarstvo, reciklažu itd. Ali kako sve više sektora planira tranziciju na klimatski neutralne modele sa niskim emisijama ugljenika, svaki posao može postati zelen.
Publikacija „Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji“ predstavlja rezultat istraživanja o promenama do kojih dolazi u sferi rada i njihovom uticaju na položaj radnika. Kroz analizu pravnog okvira i zvaničnih statističkih podataka prikazani su tipovi nestandardnog rada koji preovlađuju u lokalnom kontekstu, a u odnosu na dostupnost radnih i socio-ekonomskih prava za svaki od navedenih tipova.
Poljoprivreda je grana privrede koja je najosetljivija na promene klime. Poljoprivredna proizvodnja direktno je povezana sa klimatskim uslovima i male varijacije u temperaturi ili vlažnosti mogu dovesti do drastičnog smanjenja prinosa.
Društveni ugovor koji je u pozadini monetarnog sistema nije više jasan ni u potpunosti prihvaćen
Zapravo, čini se da mi u velikoj meri proizvodimo dobra i usluge kako bismo ljude održavali zaposlenim, a ne kako bismo odgovorili na njihove potrebe.
Pandemija koronavirusa razotkrila je krhkost današnjih globalnih prehrambenih sistema, a rizik od prehrambene krize veći je nego ikad. Ipak, neuspesi u industrijskoj proizvodnji hrane odavno su jasni, manifestujući se u vidu stalne gladi i neuhranjenosti na globalnom nivou, kao i kroz uništavanje životne sredine, što dalje pokreće klimatsku krizu i gubitak biodiverziteta. U svetlu ovih problema, agroekologija se sve češće predstavlja kao alternativa.
Kulturološki napor koji su ekonomski liberali uložili tokom poslednjih decenija uspeo je da ubedi ljude da misle da dobar život podrazumeva da možete da radite sve što poželite. S toga rad u polju kulture treba da otpočne sa preispitivanjem da li je ovakva vizija zaista dobra i poželjna.
Za ponašanje koje ovde opisujemo od suštinske važnosti je vera da je osoba izabrala svoj radni i životni status i da se ti izbori mogu organizovati relativno slobodno i autonomno. Ali, takođe svesno, izabrani su i nesigurnost, nedostatak kontinuiteta pod datim društvenim uslovima. Ipak, u nastavku, problem nije u pitanju “kada sam zaista odlučio-la slobodno?”, ili “kada delujem autonomno?”, već u načinima na koje su ideje autonomije i slobode konstitutivno povezane sa hegemonim modalitetima subjektivacije u zapadnim kapitalističkim društvima. Fokus ovog teksta je, dakle, na tome dokle “samo-izabrana” prekarizacija doprinosi stvaranju uslova da bi se postalo akter neoliberalnih političkih i ekonomskih odnosa.
Rasprostranjena želja za radom se formirala usled nepravednih uslova za rad, kojima su osobe primorane da se podrede kako bi zadovoljile materijalne i etičke potrebe. Štaviše, rasprostranjenost ‘radne dogme’ u savremenim društvima sprečava gotovo svakoga da vidi alternative radu kao otvorene opcije.
Živimo u društvu koje je organizovno hijerarhijski, bilo da je u pitanju posao, proizvodnja, preduzeće; ili administracija, politika, Država; ili pak obrazovanje i naučno istraživanje. Hijerarhija nije izum modernog društva. Njeni koreni sežu daleko u prošlost, iako nije oduvek postojala, a postojala su takođe i nehijerarhijska društva koja su funkcionisala vrlo dobro.
Povodom nedavno objavljene baze deprivatizovanih javnih usluga, koju je priredio Transnacionalni institut (TNI), prenosimo intervju sa Lavinijom Stajnfort, jednom od istraživačica u ovom projektu, koja za Green European Journal govori o sve pristunijem trendu vraćanja javnih usluga pod okrilje demokratske kontrole.
Fragmenti anarhističke antropologije je jedna od najznačajnijih knjiga nedavno preminulog Dejvid Grejbera, američkog antropologa i aktiviste.
Energija dobijena iz biomase, Sunca, vetra i vode vekovima je pokretala ljudska društva. Uprkos tome što je danas teško zamisliti život bez korišćenja fosilnih goriva ona se, zapravo, u celokupnoj istoriji čovečanstva koriste tek poslednjih dvesta godina.
Objavljivanje ranog javnog uvida povodom plana detaljnje regulacije za kompleks „Avala film“ ujedno je najava nove seče drveća, odnosno uništavanja zelenih površina zarad izgradnje stambene i komercijalne zone na Košutnjaku.
Imajući u vidu ubrzan tehnološki napredak i produbljivanje ekološke krize, ideja o smanjenju broja radnih sati zauzima sve značajnije mesto u raspravama i to kao politika koja ima višestruki potencijal u pogledu unapređenja dobrobiti pojedinaca, produktivnosti i rodne jednakosti, i koja bi istovremeno mogla da doprinese smanjenju nezaposlenosti i emisije gasova staklene bašte
