Ekonomska demokratija kao deo političkog programa nove levice | Tej Gonza

2022-03-24T10:13:00+01:0023. 3. 2022.|Tags: |

Cilj ovog eseja je da predloži novi fokus leve ekonomske politike koja je decenijama unazad zaglavljena i sterilna u pogledu adresiranja potreba radničke i srednje klase. Umesto da bude mobilizovano kroz zdrav levi i demokratski populizam, levo političko telo uspešno je adresirao autokratski i društveno reakcionarni desni populizam. Ovaj esej predstavlja pokušaj redefinisanja leve ekonomske politike, bazirane na idejama i međunarodnom iskustvu ekonomske demokratije.

Oda odrastu | Predlog za izlaz iz pomahnitalog potrošačkog društva

2022-01-04T15:20:52+01:004. 1. 2022.|Tags: |

Odrast se tiče i odnosa prema vremenu, prostoru, drugima; prema aktivnostima, potrebama i načinu na koji se one zadovoljavaju. On predstavlja projekat povratka kontrole nad željama, kako na globalnom severu, tako i na jugu, uz oslobađanje od marketinških manipulacija, kao i medija koji oslikavaju društvo nejednakosti i rasipništva.

Meriti ono što nam je važno: Beograd kroz prizmu modela krofne

2021-12-30T13:50:33+01:0030. 12. 2021.|Tags: |

Tokom 2021. godine tim istraživača Platforme Zajedničko u saradnji sa spoljnim saradnicima krenuo je sa radom na izradi modela krofne za Beograd. Tokom rada tim se suočio sa brojnim izazovima od nedostatka zvaničnih podataka za pojedine parametre koje je neophodno meriti, do potrebe za prilagođavanjem i razvojom metodologije kako bi lokalni kontekst bio ispoštovan. Kao polazišna tačka istraživačima iz Platforme Zajedničko poslužili su već postojeći modeli krofne koje je razvila ekonomiskinja Kejt Revort ali i model koji je razvio Mladen Domazet iz zagrebačkog Instituta za političku ekologiju (IPE).

Energetsko siromaštvo, nejednakost i kvalitet vazduha

2021-11-30T14:44:43+01:0030. 11. 2021.|Tags: |

Često se kao glavni uzročnici zagađenja vazduha u Srbiji navode saobraćaj, industrija, individualna ložišta, toplane, poljoprivreda, energetika... A zapravo glavni uzrok lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji je siromaštvo, tačnije energetsko siromaštvo.

Posle modernosti: građanin/ka izvan nacionalne države

2021-11-08T12:48:46+01:008. 11. 2021.|Tags: |

Danas svedočimo nečemu što možda zvuči kao fikcija, ali postaje realnost galopirajućom brzinom: u pitanju je dolazak nove vrste „demokratije“, „demokratije bez građana“, gde je pun građanski status shvaćen kao ekskluzivna kategorija – luksuzna „roba“ koja nije dostupna svakome (razvoj koji je već predočen u ideji „iliberalne demokratije“). Ali da li će ovi sistemi zaista moći da se zovu demokratijama? Ili će pre institucionalizovati nove forme aparthejda? (nemojmo zaboraviti da su, sve dok nisu delegitimizovani, stari aparthejd režimi takođe bili nazivani pravim demokratijama).

Indirektna demokratija: referendumi u Evropi

2021-10-01T20:55:36+01:001. 10. 2021.|Tags: |

Referendumi su danas predmet različitih diskusija. Neki ih slave kao formu direktne demokratije, tvrdeći da omogućava ljudima da zaobiđu ukorenjene političke oligarhije koje imaju tendenciju da ignorišu ili sa namerom iskrive javni interes. Drugi su nešto sumnjičaviji. Kritičari referendume vide kao priliku za demagoge - kao pretnju, dakle, a ne priliku za demokratiju.

Dejvid Greber: Moć imaginacije

2021-08-18T13:47:55+01:0018. 8. 2021.|Tags: |

Dejvid Greber (David Graeber) (1961-2020) je američki antropolog, aktivista i intelektualac društvenog pokreta. Njegovi uvidi u vezi sa imaginacijom i praksom demokratije inspirisali su mnoge, ne samo da vide svet drugačije, nego i da pokušaju da ga promene.

Šta možemo naučiti od Elinor Ostrom

2021-07-30T11:39:20+01:0030. 7. 2021.|Tags: |

Rad političke ekonomistkinje Elinor Ostrom, posvećen promišljanju mogućnosti za demokratsko upravljanje resursima i institucijama, i danas je inspiracija za zelene teorije. Analizirajući primere iz stvarnog života koji predstavljaju alternativu državnoj kontroli i organizaciji putem tržišta, ona nas podstiče da proširimo razumevanje pojma demokratije.

Energetska zadruga Elektropionir – demokratska revolucija čiste energije

2021-06-21T10:46:46+01:0021. 6. 2021.|Tags: |

Energetske zadruge su u Evropi postale jedan od standardnih mehanizama udruživanja građana u cilju ostvarivanja ekonomskih benefita ali i prelaska na održivije načine proizvodnje energije. Ovaj vid zadrugarstva u Srbiji još uvek nije zaživeo ali su se u proteklim godinama pojavile pionirske inicijative i u ovoj oblasti. Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko predstavalja vam Elektropionir jednu od prvih energetskih zadruga u Srbiji.

Šta nam sve otkriva plata za život

2021-06-15T11:26:45+01:0015. 6. 2021.|Tags: |

Međunarodna mreža sindikata i nevladinih organizacija Clean Clothes Campaign, koja se bavi uslovima rada u tekstilnoj industriji na globalnom nivou, objavila je početkom aprila regionalni proračun iznosa plate za život za 15 zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope

Transformativni model šuplje krofne

2021-11-02T10:02:05+01:0022. 4. 2021.|Tags: |

Model šuplje krofne sve više se nameće kao alternativno merilo ljudskog razvoja, zadovoljenja potreba i prelaska granica degradacije životne sredine. U poslednjih desetak godina model je dodatno razrađen, a sve više gradova odustaje od toga da svoj razvoj meri preko BDP-a i odlučuje se na prelazak na model šuplje krofne koji bi trebao da obezbedi zadovoljenje ljudskih potreba u skladu sa prirodnim granicama.

Razvoj na bazi modela šuplje krofne za pravedniji i zeleniji Amsterdam

2021-04-13T13:25:43+01:0013. 4. 2021.|Tags: |

Strategija kružne ekonomije u Amsterdamu je prilagođena razrada „krofna modela“ koji je kreirala britanska ekonomistkinja Kejt Ravort. Krofna je način razmišljanja o tome kako rešiti ekološke i socijalno-ekonomske izazove na koherentan i uravnotežen način. Iako se okruženju i ekonomiji već dugo pristupa pojedinačno, model opisuje kako društva i preduzeća mogu doprineti ekonomskom razvoju koji poštuje granice planete i društva.

Go to Top