Sa Aronom Benanevim, istoričarem i autorom knjige Automatizacija i budućnost rada, razgovarali smo o efektima ovih promena u današnjem trenutku, ulozi tehnologije u transformacijama koje su se desile i mogućim pravcima delovanja kako bi se situacija preokrenula u korist radnika.
Često se kao glavni uzročnici zagađenja vazduha u Srbiji navode saobraćaj, industrija, individualna ložišta, toplane, poljoprivreda, energetika... A zapravo glavni uzrok lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji je siromaštvo, tačnije energetsko siromaštvo.
Danas svedočimo nečemu što možda zvuči kao fikcija, ali postaje realnost galopirajućom brzinom: u pitanju je dolazak nove vrste „demokratije“, „demokratije bez građana“, gde je pun građanski status shvaćen kao ekskluzivna kategorija – luksuzna „roba“ koja nije dostupna svakome (razvoj koji je već predočen u ideji „iliberalne demokratije“). Ali da li će ovi sistemi zaista moći da se zovu demokratijama? Ili će pre institucionalizovati nove forme aparthejda? (nemojmo zaboraviti da su, sve dok nisu delegitimizovani, stari aparthejd režimi takođe bili nazivani pravim demokratijama).
Referendumi su danas predmet različitih diskusija. Neki ih slave kao formu direktne demokratije, tvrdeći da omogućava ljudima da zaobiđu ukorenjene političke oligarhije koje imaju tendenciju da ignorišu ili sa namerom iskrive javni interes. Drugi su nešto sumnjičaviji. Kritičari referendume vide kao priliku za demagoge - kao pretnju, dakle, a ne priliku za demokratiju.
Razmišljanja Benoit Lechat, suosnivača časopisa „Green European Journal“ i rukovodioca sektora za publikacije u belgijskom zelenom analitičkom centru (tink tenku) [...]
Dejvid Greber (David Graeber) (1961-2020) je američki antropolog, aktivista i intelektualac društvenog pokreta. Njegovi uvidi u vezi sa imaginacijom i praksom demokratije inspirisali su mnoge, ne samo da vide svet drugačije, nego i da pokušaju da ga promene.
Rad političke ekonomistkinje Elinor Ostrom, posvećen promišljanju mogućnosti za demokratsko upravljanje resursima i institucijama, i danas je inspiracija za zelene teorije. Analizirajući primere iz stvarnog života koji predstavljaju alternativu državnoj kontroli i organizaciji putem tržišta, ona nas podstiče da proširimo razumevanje pojma demokratije.
Nasuprot narativu koji vlast promoviše, za sve veći broj ljudi samozaposlenost je pre nužno zlo nego beg u preduzetničku slobodu. Zadružno organizovanje samostalaca predstavlja jednu od mogućnosti za poboljšanje položaja velikog broja radnika i radnica.
Energetske zadruge su u Evropi postale jedan od standardnih mehanizama udruživanja građana u cilju ostvarivanja ekonomskih benefita ali i prelaska na održivije načine proizvodnje energije. Ovaj vid zadrugarstva u Srbiji još uvek nije zaživeo ali su se u proteklim godinama pojavile pionirske inicijative i u ovoj oblasti. Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko predstavalja vam Elektropionir jednu od prvih energetskih zadruga u Srbiji.
Međunarodna mreža sindikata i nevladinih organizacija Clean Clothes Campaign, koja se bavi uslovima rada u tekstilnoj industriji na globalnom nivou, objavila je početkom aprila regionalni proračun iznosa plate za život za 15 zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope
Model šuplje krofne sve više se nameće kao alternativno merilo ljudskog razvoja, zadovoljenja potreba i prelaska granica degradacije životne sredine. U poslednjih desetak godina model je dodatno razrađen, a sve više gradova odustaje od toga da svoj razvoj meri preko BDP-a i odlučuje se na prelazak na model šuplje krofne koji bi trebao da obezbedi zadovoljenje ljudskih potreba u skladu sa prirodnim granicama.
Strategija kružne ekonomije u Amsterdamu je prilagođena razrada „krofna modela“ koji je kreirala britanska ekonomistkinja Kejt Ravort. Krofna je način razmišljanja o tome kako rešiti ekološke i socijalno-ekonomske izazove na koherentan i uravnotežen način. Iako se okruženju i ekonomiji već dugo pristupa pojedinačno, model opisuje kako društva i preduzeća mogu doprineti ekonomskom razvoju koji poštuje granice planete i društva.
Zajedničko saopštenje povodom izmena i dopuna Zakona o sezonskim poslovima.
Šta je potrebno da posadimo kako bismo dizajn naših institucija, finansijskih sistema i ekonomskog okvira učinili regenerativnim i distributivnim?
Stalan porast turizma u Beogradu gotovo da uopšte ne prate planovi o održivom turizmu, što doprinosi padu kvaliteta života u gradu za sve.
