Stambeno pitanje jedno je od ključnih političkih tema oko koje se vode mnoge borbe unutar kapitalističkog sveta današnjice. No ono je nužno povezano i sa drugim važnim ekonomskim i političkim borbama za radikalno drugačiji društveni sistem.
Stambeno pitanje jedno je od ključnih političkih tema oko koje se vode mnoge borbe unutar kapitalističkog sveta današnjice. No ono je nužno povezano i sa drugim važnim ekonomskim i političkim borbama za radikalno drugačiji društveni sistem.
Demokratski konfederalizam je otvoren prema drugim političkim grupama i frakcijama. On je fleksibilan, multikulturalan, antimonopolistički i orijentisan ka konsenzusu. Ekologija i feminizam su noseći stubovi ovog sistema.
Dvanaest teza o menjanju sveta bez preuzimanja vlasti | Džon Holovej
Teoriji i pokretu povezanim sa odrastom često se zamera utopijski karakter i nemogućnost sprovođenja konkretnih mera u praksi. Giorgos Kallis sa saradnicima iz istraživačke grupe Research & Degrowth predložili su 10 praktičnih politika u kontekstu Španije ali ove mere mogu biti implementirane širom Evrope ukoliko postoji politička volja.
Seča drveća na Kalemegdanu i u Parku Ušće ima i šire posledice od vrednosti koja se gubi nestankom pojedinačnih stabala.
Odrast kao novi teorijski koncept rodio se na marginama ekološke, socijalne i ekonomske krize poslednjih decenija, a svoje ideje crpi iz različitih levih, ekoloških i progresivnih politika. Preispitivanje i odbacivanje ideje eksponencijalnog rasta zasnovanog na akumulaciji profita i promišljanje društvenih i ekonomskih alternativa jeste u srži samog degrowth pokreta.
Participacija zaposlenih u upravljanju preduzećima prisutna je u većini država Zapadne Evrope i svuda gde se primenjuje daje odlične rezultate. Samoupravljanje koje je primenjivano u Jugoslaviji u doba socijalizma je, takođe, bilo ekonomski veoma uspešno i dovelo je do brzog ekonomskog rasta i ogromnog poboljšanja položaja radnika.
Iako su društvena praksa i naučni radovi pokazali da je privatizacija društvenog kapitala u Srbiji dovela do urušavanja osnova društvene reprodukcije, ona je i dalje glavni instrument državne ekonomske politike. Veliki broj privatizovanih društvenih preduzeća je prestao da postoji kao ekonomski subjekat i iza njih su ostali samo urušeni privredni objekti.
U serijama neuspelih privatizacija nekadašnjih preduzeća, širom gradova i naselja u Srbiji ostale su napuštene građevine, koje mogu da se dogradnjom i preuređenjem upotrebe u korisne društvene svrhe i preko potrebna zajednička dobra. Međutim, zbog nedostatka strategije investicionog braunfildaona su postala ekološko, estetsko i ekonomskoopterećenje urbanog područja,pri tom čineći ulog u presecanju političkih i korporativnih interesa
Izgradnja derivacionih mini-hidroelektrana u čitavoj Srbiji uzdrmala je javnost, tek kada su glas podigli ljudi koji žive neposredno pored reka [...]
Usled dotrajalosti i sistematskog zanemarivanja, vodovodni sistemi u Srbiji nalaze se u kritičnom stanju: suočavaju se sa velikim gubicima na mreži, neispravnom vodom i lošim poslovanjem. Javno-privatna partnerstva i privatizacija predstavljeni su kao jedina alternativa postojećem stanju. Svetski trend rekomunalizacije vodovodnih sistema i vraćanja pod vlasništvo i upravljanje građana, pokazuje da privatizacija nije rešenje i da je moguće zajedničko upravljanje prirodnim i društvenim dobrima. Tekst je prvobitno objavljen u broju 34 časopisa "Le Monde Diplomatique"
Potrudili smo se da objasnimo šta za nas znače urbana zajednička dobra i u tom kontekstu, fokusirani na pitanje stanovanja, ponudimo pregled ilustrativnih praksi, kao i teorijskih i normativnih okvira zajedničkog stvaranja i upravljanja prostorom. Kako smatramo da je krov nad glavom jedno od osnovnih ljudskih prava, izbor teme smo usmerili na oblast zadružnog (kooperativnog) stanovanja.
Publikacija "Zajednička dobra i granice kapitalizma" predstavlja niz uvodnih studija koje povezuje jedno jednostavno pitanje: kakva je uloga zajedničkih dobara u prošlim društvima i na koji način ona mogu pomoći izgradnji budućih. S tim na umu, ova publikacija proučava pojam zajedničkih dobara kroz kritiku kapitalizma kao sistema robne proizvodnje i rasprave o njegovim mogućim alternativama.
Ma koliko savremeni grad delovao fragmentirano, nekoherentno i haotično, njegove različite forme prostorno-vremenskog organizovanja kompatiblne su jedna sa drugom, a u skladu sa dominantnim odnosima moći i oblicima proizvodnje.
