Komonifikacija | Levi populizam

2020-12-20T12:54:15+01:0020. 12. 2020.|Tags: |

Predstavljamo knjigu Šantal Muf „Za levi populizam“. Muf je belgijska politička teoretičarka,koja se zalaže za očuvanje demokratskih institucija, ali uz njihovu transformaciju u skladu sa savremenim levim politikama.

Guvernmentalitet i samoprekarizacija – O normalizaciji kulturnih proizvođača | Isabell Lorey

2020-12-14T13:59:47+01:001. 12. 2020.|Tags: |

Za ponašanje koje ovde opisujemo od suštinske važnosti je vera da je osoba izabrala svoj radni i životni status i da se ti izbori mogu organizovati relativno slobodno i autonomno. Ali, takođe svesno, izabrani su i nesigurnost, nedostatak kontinuiteta pod datim društvenim uslovima. Ipak, u nastavku, problem nije u pitanju “kada sam zaista odlučio-la slobodno?”, ili “kada delujem autonomno?”, već u načinima na koje su ideje autonomije i slobode konstitutivno povezane sa hegemonim modalitetima subjektivacije u zapadnim kapitalističkim društvima. Fokus ovog teksta je, dakle, na tome dokle “samo-izabrana” prekarizacija doprinosi stvaranju uslova da bi se postalo akter neoliberalnih političkih i ekonomskih odnosa.

Podrška zajedničkog III | Rezultati konkursa za mikroprojekte saradnje

2020-11-23T11:16:13+01:0023. 11. 2020.|Tags: |

Ova inicijativa Platforme za teoriju i praksu društvenih dobra – Zajedničko uspostavljena je sa ciljem da pruži različite vidove podrške mikroprojektima koji imaju za cilj stvaranje novih ili unapređivanje postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizaciju i/ili demokratizaciju javnih dobara i popularizaciju teorije i prakse zajedničkih dobara.

Želja za radom kao adaptivna preferencija | Michael Cholbi

2020-11-23T12:35:18+01:0018. 11. 2020.|Tags: |

Rasprostranjena želja za radom se formirala usled nepravednih uslova za rad, kojima su osobe primorane da se podrede kako bi zadovoljile materijalne i etičke potrebe. Štaviše, rasprostranjenost ‘radne dogme’ u savremenim društvima sprečava gotovo svakoga da vidi alternative radu kao otvorene opcije.

Aktivnosti i rezultati podrške zajedničkog II

2021-01-27T11:41:43+01:0010. 11. 2020.|Tags: |

U periodu oktodbar 2019. - oktobar 2020. Platforma Zajedničko je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija realizovala projekat podrške stvaranja novih i unapređivanja postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizacije i demokratizacije javnih dobara, poput obrazovanja, infrastrukture, prirodnih resursa, javnih prostora, kao i popularizacija teorije i prakse zajedničkih dobara.

Samoupravljanje i hijerarhija | Kornelijus Kastorijadis

2020-11-10T13:26:27+01:0010. 11. 2020.|Tags: |

Živimo u društvu koje je organizovno hijerarhijski, bilo da je u pitanju posao, proizvodnja, preduzeće; ili administracija, politika, Država; ili pak obrazovanje i naučno istraživanje. Hijerarhija nije izum modernog društva. Njeni koreni sežu daleko u prošlost, iako nije oduvek postojala, a postojala su takođe i nehijerarhijska društva koja su funkcionisala vrlo dobro.

Preuzimanje kontrole: Budućnost javnih usluga

2020-10-20T09:25:29+01:0019. 10. 2020.|Tags: |

Povodom nedavno objavljene baze deprivatizovanih javnih usluga, koju je priredio Transnacionalni institut (TNI), prenosimo intervju sa Lavinijom Stajnfort, jednom od istraživačica u ovom projektu, koja za Green European Journal govori o sve pristunijem trendu vraćanja javnih usluga pod okrilje demokratske kontrole.

Rezultati konkursa za mikroprojekte saradnje | Podrška zajedničkog II

2019-12-27T12:38:46+01:0027. 12. 2019.|Tags: , |

Ova inicijativa Platforme za teoriju i praksu društvenih dobra – Zajedničko.org uspostavljena je sa ciljem da pruži različite vidove podrške mikroprojektima koji imaju za cilj stvaranje novih ili unapređivanje postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizaciju i/ili demokratizaciju javnih dobara i popularizaciju teorije i prakse zajedničkih dobara.

Komonifikacija | Feministizacija politike | Jovana Timotijević

2019-12-26T10:34:21+01:0026. 12. 2019.|Tags: |

Feministizacijom politike se ističe važnost mikronivoa, odnosa, jednakosti, zajedništva, saradnje i različitosti, kao i brisanja veštačke podele na privatnu i javnu sferu u cilju promene dinamike u osnovi postojećeg sistema i razvoja emancipatorskih alternativa.

Učitaj još objava
Go to Top