Imajući u vidu ubrzan tehnološki napredak i produbljivanje ekološke krize, ideja o smanjenju broja radnih sati zauzima sve značajnije mesto u raspravama i to kao politika koja ima višestruki potencijal u pogledu unapređenja dobrobiti pojedinaca, produktivnosti i rodne jednakosti, i koja bi istovremeno mogla da doprinese smanjenju nezaposlenosti i emisije gasova staklene bašte
Pandemija koronavirusa je ljude naterala na izolaciju, a privrednu delatnost značajno umanjila. Jedna od nuspojava je i postepena regeneracija prirode – vazduh je čistiji u mnogim oblastima dok se neke životinje vraćaju na mesta gde ih dugo nije bilo. Ipak, kako bi efekti na odnos prirode i društva zaista bili pozitivni potrebno je sadašnju krizu razumeti kao priliku za organizovanje za ostvarivanje trajne društvene promene.
Zagađenje vazduha problem je sa kojim se suočavaju brojni gradovi u Srbiji, samo tokom 2016. godine loš kvalitet vazduha prouzrokovao je oko 6500 preuranjenih smrti. Glavni uzroci zagađenja vazduha su proizvodnja električne energije, individualna ložišta i toplane malog kapaciteta, sobraćaj, industrija kao i poljoprivreda. Loš kvalitet vazduha bio je predmet pobune građana, aktivista i lokalnih inicijativa koje su organizovale proteste, performanse, peticije kao i druge vidove borbe u cilju postavljanja pitanja kvaliteta vazduha na agendu političara.
Već neko vreme smo svedoci zabrinjavajućih upozorenja o Beogradu i Valjevu kao jednima od najzagađenjih gradova na svetu, što se dodatno pogoršava tokom grejne sezone. O stavovima nadležnih institucija, medija i političara prema ovom problemu, kao i lokalnim i globalnim strategijama za poboljšanje kvaliteta vazduha razgovarali smo sa Ognjanom Pantićem iz Beogradske otvorene škole.
Ograđivanje zemljišta i uništavanje zajedničkih dobara bili su preduslov za prvobitnu akumulaciju kapitala i razvoj kapitalizma. Svojinski odnosi, koji su se pre toga razlikovali, su morali da budu promenjeni kako bi se slobodno tržište proširilo. Zajednički pašnjaci u Engleskoj, a kasnije i svuda u svetu morali su da budu ograđeni i pretvoreni u privatne posede.
Ova inicijativa Platforme za teoriju i praksu društvenih dobra – Zajedničko.org uspostavljena je sa ciljem da pruži različite vidove podrške mikroprojektima koji imaju za cilj stvaranje novih ili unapređivanje postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizaciju i/ili demokratizaciju javnih dobara i popularizaciju teorije i prakse zajedničkih dobara.
Zašto nam je lakše da zamislimo kraj sveta, ili čak kraj kapitalizma, nego da zamislimo kraj rasta? U novoj epizodi Komonifikacije o granicama rasta razgovarali smo sa Predragom Momčilovićem, studentom doktorskih studija na Geografskom fakultetu i istraživačem Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko.
Pozivamo sve zainteresovane da se prijave za podršku realizaciji mikroprojekata koji doprinose progresivnim zajedničkim dobrima.
Predavanje Predraga Momčilovića, ispred Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara - Zajedničko, na temu “Od granica rasta do odrasta za održivo i pravedno društvo” održano je u Magacinu, 1. juna 2019. godine, u sklopu Global Degrowth Day 2019.
Teoriji i pokretu povezanim sa odrastom često se zamera utopijski karakter i nemogućnost sprovođenja konkretnih mera u praksi. Giorgos Kallis sa saradnicima iz istraživačke grupe Research & Degrowth predložili su 10 praktičnih politika u kontekstu Španije ali ove mere mogu biti implementirane širom Evrope ukoliko postoji politička volja.
Seča drveća na Kalemegdanu i u Parku Ušće ima i šire posledice od vrednosti koja se gubi nestankom pojedinačnih stabala.
Predavanje Predraga Momčilovića na temu “Od granica rasta do odrasta za održivo i pravedno društvo” održaće se u sklopu Global Degrowth Day 2019.
O budućnosti zajedničkih prostora u Beogradu razgovarali smo sa Nikoletom Petković i Predragom Momčilovićem, članovima platforme za teoriju i praksu društvenih dobara - zajednicko.org i aktivistima Zelene omladine Srbije
Odrast kao novi teorijski koncept rodio se na marginama ekološke, socijalne i ekonomske krize poslednjih decenija, a svoje ideje crpi iz različitih levih, ekoloških i progresivnih politika. Preispitivanje i odbacivanje ideje eksponencijalnog rasta zasnovanog na akumulaciji profita i promišljanje društvenih i ekonomskih alternativa jeste u srži samog degrowth pokreta.
O tome da li je država u pogledu MHE zabila glavu u pesak i da li od država uopšte treba da očekujemo nešto više, razgovarali smo sa Milenom Stanić, članicom inicijative "Pravo na vodu".
