Održivi i ugljenično neutralni turizam u Beogradu
Koji su problemi turizma u Beogradu, i kako on može da postane održiviji.
Agroekologija kao odgovor na globalnu prehrambenu i klimatsku krizu
Pandemija koronavirusa razotkrila je krhkost današnjih globalnih prehrambenih sistema, a rizik od prehrambene krize veći je nego ikad. Ipak, neuspesi u industrijskoj proizvodnji hrane odavno su jasni, manifestujući se u vidu stalne gladi i neuhranjenosti na globalnom nivou, kao i kroz uništavanje životne sredine, što dalje pokreće klimatsku krizu i gubitak biodiverziteta. U svetlu ovih problema, agroekologija se sve češće predstavlja kao alternativa.
Preispitivanje sopstvenih granica kako bismo oskudicu ostavili iza sebe
Kulturološki napor koji su ekonomski liberali uložili tokom poslednjih decenija uspeo je da ubedi ljude da misle da dobar život podrazumeva da možete da radite sve što poželite. S toga rad u polju kulture treba da otpočne sa preispitivanjem da li je ovakva vizija zaista dobra i poželjna.
Podrška zajedničkog III | Rezultati konkursa za mikroprojekte saradnje
Ova inicijativa Platforme za teoriju i praksu društvenih dobra – Zajedničko uspostavljena je sa ciljem da pruži različite vidove podrške mikroprojektima koji imaju za cilj stvaranje novih ili unapređivanje postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizaciju i/ili demokratizaciju javnih dobara i popularizaciju teorije i prakse zajedničkih dobara.
Aktivnosti i rezultati podrške zajedničkog II
U periodu oktodbar 2019. - oktobar 2020. Platforma Zajedničko je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija realizovala projekat podrške stvaranja novih i unapređivanja postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizacije i demokratizacije javnih dobara, poput obrazovanja, infrastrukture, prirodnih resursa, javnih prostora, kao i popularizacija teorije i prakse zajedničkih dobara.
Komonifikacija | Život na našoj planeti | Predrag Momčilović
Sa našim kolegom iz platforme Zajedničko i doktorandom na Geografskom fakultetu Predragom Momčilovićem razgovarali smo o dokumentarcu "David Attenborough: A Life on Our Planet". Pored predstavljanja filma, pričali smo i o mogućim rešenjima i globalnim strategijama prevencije eventualne buduće ekološke katastrofe.
Preuzimanje kontrole: Budućnost javnih usluga
Povodom nedavno objavljene baze deprivatizovanih javnih usluga, koju je priredio Transnacionalni institut (TNI), prenosimo intervju sa Lavinijom Stajnfort, jednom od istraživačica u ovom projektu, koja za Green European Journal govori o sve pristunijem trendu vraćanja javnih usluga pod okrilje demokratske kontrole.
Podrška zajedničkog III – konkurs za mikroprojekte
Pozivamo sve zainteresovane da se prijave za podršku realizaciji mikroprojekata koji doprinose progresivnim zajedničkim dobrima.
Fosilna goriva i proizvodnja hrane I Predrag Momčilović
Energija dobijena iz biomase, Sunca, vetra i vode vekovima je pokretala ljudska društva. Uprkos tome što je danas teško zamisliti život bez korišćenja fosilnih goriva ona se, zapravo, u celokupnoj istoriji čovečanstva koriste tek poslednjih dvesta godina.
Slučaj Košutnjak: tragedija uništavanja javnog dobra u tri čina
Objavljivanje ranog javnog uvida povodom plana detaljnje regulacije za kompleks „Avala film“ ujedno je najava nove seče drveća, odnosno uništavanja zelenih površina zarad izgradnje stambene i komercijalne zone na Košutnjaku.
Održivost, odrast i hrana
Predavanje i prezentaciju knjige na temu “Održivost, odrast i hrana” održaće Predrag Momcilović, 6.juna od 18h u dvorištu omladinskog centra CK13. Predavanje se organizuje u sklopu obeležavanja svetskod dana odrasta / Global Degrowth Day 2020.
Ekološke granice rasta: O emisijama ugljenika, ugljeničnim kvotama i radnom vremenu
Imajući u vidu ubrzan tehnološki napredak i produbljivanje ekološke krize, ideja o smanjenju broja radnih sati zauzima sve značajnije mesto u raspravama i to kao politika koja ima višestruki potencijal u pogledu unapređenja dobrobiti pojedinaca, produktivnosti i rodne jednakosti, i koja bi istovremeno mogla da doprinese smanjenju nezaposlenosti i emisije gasova staklene bašte
Priroda i društvo tokom i nakon koronavirusa
Pandemija koronavirusa je ljude naterala na izolaciju, a privrednu delatnost značajno umanjila. Jedna od nuspojava je i postepena regeneracija prirode – vazduh je čistiji u mnogim oblastima dok se neke životinje vraćaju na mesta gde ih dugo nije bilo. Ipak, kako bi efekti na odnos prirode i društva zaista bili pozitivni potrebno je sadašnju krizu razumeti kao priliku za organizovanje za ostvarivanje trajne društvene promene.
Vazduh koji ubija
Zagađenje vazduha problem je sa kojim se suočavaju brojni gradovi u Srbiji, samo tokom 2016. godine loš kvalitet vazduha prouzrokovao je oko 6500 preuranjenih smrti. Glavni uzroci zagađenja vazduha su proizvodnja električne energije, individualna ložišta i toplane malog kapaciteta, sobraćaj, industrija kao i poljoprivreda. Loš kvalitet vazduha bio je predmet pobune građana, aktivista i lokalnih inicijativa koje su organizovale proteste, performanse, peticije kao i druge vidove borbe u cilju postavljanja pitanja kvaliteta vazduha na agendu političara.
Komonifikacija | Zagađenje vazduha | Ognjan Pantić
Već neko vreme smo svedoci zabrinjavajućih upozorenja o Beogradu i Valjevu kao jednima od najzagađenjih gradova na svetu, što se dodatno pogoršava tokom grejne sezone. O stavovima nadležnih institucija, medija i političara prema ovom problemu, kao i lokalnim i globalnim strategijama za poboljšanje kvaliteta vazduha razgovarali smo sa Ognjanom Pantićem iz Beogradske otvorene škole.