Razgovarali smo sa Aleksandrom Lakić, portparolkom Političke platforme "Solidarnost" koja nam je predstavila načela i vrednosti ove organizacije, ali i planove za budućnost u iščekivanju izbora u aprilu. Osim toga, razmatrali smo odnose demokratije i socijalizma u savremnom kontekstu, aktuelna ekološke teme i status radnih prava.
Odrast se tiče i odnosa prema vremenu, prostoru, drugima; prema aktivnostima, potrebama i načinu na koji se one zadovoljavaju. On predstavlja projekat povratka kontrole nad željama, kako na globalnom severu, tako i na jugu, uz oslobađanje od marketinških manipulacija, kao i medija koji oslikavaju društvo nejednakosti i rasipništva.
Sa Milenom Repajić iz Partije radikalne levice, razgovarali smo o njihovoj predizbornoj kampanji. Pored toga, govorimo i o aktuelnim političkim dešavanjina, planovima PRL za budućnost, kao i predstojećim izborima.
Tokom 2021. godine tim istraživača Platforme Zajedničko u saradnji sa spoljnim saradnicima krenuo je sa radom na izradi modela krofne za Beograd. Tokom rada tim se suočio sa brojnim izazovima od nedostatka zvaničnih podataka za pojedine parametre koje je neophodno meriti, do potrebe za prilagođavanjem i razvojom metodologije kako bi lokalni kontekst bio ispoštovan. Kao polazišna tačka istraživačima iz Platforme Zajedničko poslužili su već postojeći modeli krofne koje je razvila ekonomiskinja Kejt Revort ali i model koji je razvio Mladen Domazet iz zagrebačkog Instituta za političku ekologiju (IPE).
Sa Aronom Benanevim, istoričarem i autorom knjige Automatizacija i budućnost rada, razgovarali smo o efektima ovih promena u današnjem trenutku, ulozi tehnologije u transformacijama koje su se desile i mogućim pravcima delovanja kako bi se situacija preokrenula u korist radnika.
Jovana Mislaović iz Instituta za uporedno pravo, predstavila nam je monografiju "Rešavanje radnih sporova" koju je napisala u koautorstvu sa Mariom Reljanovićem. Pričali smo o radnim sporovima i njihovim trenutnim modelima razrešavanja, kao i razlozima za eventualno ponovno uvođenje specijalizovanih radnih sudova.
Često se kao glavni uzročnici zagađenja vazduha u Srbiji navode saobraćaj, industrija, individualna ložišta, toplane, poljoprivreda, energetika... A zapravo glavni uzrok lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji je siromaštvo, tačnije energetsko siromaštvo.
U saradnji Platforme Zajedničko sa Kulturnim centrom Beograd organizovan je razgovor "Uloga kulture i umetnosti u doba ekološke i klimatske krize" Tokom razgovora smo se osvrnuli na posledice ekološke i klimatske krize. Na njihovu manifestaciju u sferi kulture i umetnosti. Govorili smo o tome na koji način je moguće suprotstaviti ubrzanoj ekološkoj destrukciji i klimatskim promenama koristeći kako tradicionalne tako i nove kulturne institucije i medije. Tokom razgovora probali smo da dodjemo do odgovora gde je mesto kulturne i umetničke produkcije u borbi protiv destrukcije prirode.
Danas svedočimo nečemu što možda zvuči kao fikcija, ali postaje realnost galopirajućom brzinom: u pitanju je dolazak nove vrste „demokratije“, „demokratije bez građana“, gde je pun građanski status shvaćen kao ekskluzivna kategorija – luksuzna „roba“ koja nije dostupna svakome (razvoj koji je već predočen u ideji „iliberalne demokratije“). Ali da li će ovi sistemi zaista moći da se zovu demokratijama? Ili će pre institucionalizovati nove forme aparthejda? (nemojmo zaboraviti da su, sve dok nisu delegitimizovani, stari aparthejd režimi takođe bili nazivani pravim demokratijama).
U prvom izdanju nove sezone Komonifikacije, naše kolege iz platforme Zajedničko, Predrag Momčilović i Miloš Kovačević nam predstavljaju istraživanje na kojem trenutno rade, a čija tema je ekonomski model krofne.
Kroz razgovor ćemo se osvrnuti na posledice ekološke i klimatske krize. Na njihovu manifestaciju u sferi kulture i umetnosti. Govorićemo o tome na koji način je moguće suprotstaviti ubrzanoj ekološkoj destrukciji i klimatskim promenama koristeći kako tradicionalne tako i nove kulturne institucije i medije. Tokom razgovora probaćemo da dodjemo do odgovora gde je mesto kulturne i umetničke produkcije u borbi protiv destrukcije prirode.
Nakon završenih javnih rasprava o nacrtu Zakona o radnom angažovanju zbog povećanja obima posla u određenim delatnostima koje su tokom septembra održane u nekoliko gradova Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je objavilo izveštaj u kome su sumirani rezultati ovih razgovora. Za to vreme Inicijativa “Živim i van sezone”, je tražila da se nacrt Zakona povuče iz procedure s obzirom da preti da ozbiljno naruši radnička prava, a 162 potpisnika, pojedinaca i organizacija, je poslalo identičan zahtev na adresu Ministarstva.
Referendumi su danas predmet različitih diskusija. Neki ih slave kao formu direktne demokratije, tvrdeći da omogućava ljudima da zaobiđu ukorenjene političke oligarhije koje imaju tendenciju da ignorišu ili sa namerom iskrive javni interes. Drugi su nešto sumnjičaviji. Kritičari referendume vide kao priliku za demagoge - kao pretnju, dakle, a ne priliku za demokratiju.
138 potpisnika inicijative „Živim i van sezone“ iz organizacija civilnog društva, akademske zajednice i sindikata još jednom poziva Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da povuče nacrt Zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima.
Prekarnost u kulturnom i umetničkom polju: Značaj samoorganizovanja u unapređenju položaja radnica i radnika je drugi u seriji javnih razgovora koji organizujemo u saradnji sa Kulturnim Centrom Beograda.
