Nasuprot narativu koji vlast promoviše, za sve veći broj ljudi samozaposlenost je pre nužno zlo nego beg u preduzetničku slobodu. Zadružno organizovanje samostalaca predstavlja jednu od mogućnosti za poboljšanje položaja velikog broja radnika i radnica.
Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko organizuje fokus grupe u okviru projekta ,,Ka ekonomskoj demokratiji: Borba za socijalna i ekonomska prava kroz samoorganizovanje“. Projekat ima za cilj da ispita načine za smanjivanje nesigurnosti i nepredvivosti u oblasti rada. Na osnovu analize podataka i rezultata ovih diskusija, Zajedničko će predložiti model organizovanja zasnovan na idejama kvalitetnog i dostojanstvenog rada.
Energetske zadruge su u Evropi postale jedan od standardnih mehanizama udruživanja građana u cilju ostvarivanja ekonomskih benefita ali i prelaska na održivije načine proizvodnje energije. Ovaj vid zadrugarstva u Srbiji još uvek nije zaživeo ali su se u proteklim godinama pojavile pionirske inicijative i u ovoj oblasti. Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko predstavalja vam Elektropionir jednu od prvih energetskih zadruga u Srbiji.
U ovoj fazi projekta, nastojimo da prikupimo mišljenja radnika i radnica iz različitih delova Srbije u formi grupne diskusije – fokus grupe. Fokus grupe će obuhvatiti do 10 učesnika/ca i biće organizovane onlajn putem Zoom platforme.
Međunarodna mreža sindikata i nevladinih organizacija Clean Clothes Campaign, koja se bavi uslovima rada u tekstilnoj industriji na globalnom nivou, objavila je početkom aprila regionalni proračun iznosa plate za život za 15 zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope
Zajedničko znanje: Uloga javnih kulturnih institucija u proizvodnji i upravljanju znanjem je prvi u okviru serije razgovora koji se realizuju kroz saradnju Kulturnog centra Beograda i Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara zajedničko.
Bojana Tamindžija i Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije nam predstavljaju novu publikaciju o plati za životu na području Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope
U periodu oktobar 2020. – april 2021. Platforma Zajedničko je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija realizovala projekat podrške stvaranja novih i unapređivanja postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizacije i demokratizacije javnih dobara, poput obrazovanja, infrastrukture, prirodnih resursa, javnih prostora, kao i popularizacija teorije i prakse zajedničkih dobara. Tokom trajanja podrške zajedničkog, podržani akteri realizovali su sledeće aktivnosi:
Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko organizovala je prezentaciju rezultata istraživanja i panel diskusiju o nestandardnom radu u Srbiji. Tribina je održana 28.4.2021. godine u prostoru Kulturnog centra Beograd.
Bijenale mladih je nova inicijativa, podržana od strane Udruženja Likovnih Umetnika Srbije, koja ima za cilj da okupi mlade umetnike iz različitih delova sveta. Razgovarali smo sa Jovanom Trifuljesko iz kustoškog tima i Jelisavetom Rapaić iz organizacionog tima, o pripremama ovog projekta, ali i idejama iza njega koje su obuhvaćene nazivom "Zajednički jezik".
Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara - Zajedničko vas poziva na prezentaciju rezultata istraživanja i panel diskusiju o nestandardnom radu u Srbiji koja će se održati u sredu 28. aprila od 18h u Galeriji Artget prostoru Kulturnog centra Beograd, Knez Mihajlova 5.
Strategija kružne ekonomije u Amsterdamu je prilagođena razrada „krofna modela“ koji je kreirala britanska ekonomistkinja Kejt Ravort. Krofna je način razmišljanja o tome kako rešiti ekološke i socijalno-ekonomske izazove na koherentan i uravnotežen način. Iako se okruženju i ekonomiji već dugo pristupa pojedinačno, model opisuje kako društva i preduzeća mogu doprineti ekonomskom razvoju koji poštuje granice planete i društva.
U februaru je u izdanju platforme Zajednicko objavljena publikacija pod nazivom "Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji". Sa Aleksandrom [...]
Zajedničko saopštenje povodom izmena i dopuna Zakona o sezonskim poslovima.
Šta je potrebno da posadimo kako bismo dizajn naših institucija, finansijskih sistema i ekonomskog okvira učinili regenerativnim i distributivnim?
