Organizacije okupljene oko inicijative „Živim i van sezone“ zahtevaju od Vlade Srbije da povuče nacrt Zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima jer je ovaj nacrt Zakona u suprotnosti sa Ustavom Srbije i međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala.
Razmišljanja Benoit Lechat, suosnivača časopisa „Green European Journal“ i rukovodioca sektora za publikacije u belgijskom zelenom analitičkom centru (tink tenku) [...]
U saradnji sa Bitef festivalom, Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko najavljuje međunarodnu konferenciju o ekološkoj krizi, klimatskim promenama i načinima na koje se sa njima suočavamo.
Pišemo Vam povodom predstojećih pregovora o visini minimalne zarade za 2022. godinu koji će se odvijati u okviru Socijalno-ekonomskog saveta uz zahtev da podržite sindikate, i pre svega radnike i radnice, i stanete uz zahtev da se minimalna zarada podigne barem do nivoa minimalne potrošačke korpe koja je u aprilu ove godine iznosila 39.000 dinara.
Dejvid Greber (David Graeber) (1961-2020) je američki antropolog, aktivista i intelektualac društvenog pokreta. Njegovi uvidi u vezi sa imaginacijom i praksom demokratije inspirisali su mnoge, ne samo da vide svet drugačije, nego i da pokušaju da ga promene.
Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko vas poziva na prezentaciju i diskusiju o razvojnom modelu šuplje krofne, koja će se održati u subotu 8. avgusta od 18h u prostoru Kulturnog centra Grad, Braće Krsmanović 4, Beograd.
Rad političke ekonomistkinje Elinor Ostrom, posvećen promišljanju mogućnosti za demokratsko upravljanje resursima i institucijama, i danas je inspiracija za zelene teorije. Analizirajući primere iz stvarnog života koji predstavljaju alternativu državnoj kontroli i organizaciji putem tržišta, ona nas podstiče da proširimo razumevanje pojma demokratije.
Nasuprot narativu koji vlast promoviše, za sve veći broj ljudi samozaposlenost je pre nužno zlo nego beg u preduzetničku slobodu. Zadružno organizovanje samostalaca predstavlja jednu od mogućnosti za poboljšanje položaja velikog broja radnika i radnica.
Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko organizuje fokus grupe u okviru projekta ,,Ka ekonomskoj demokratiji: Borba za socijalna i ekonomska prava kroz samoorganizovanje“. Projekat ima za cilj da ispita načine za smanjivanje nesigurnosti i nepredvivosti u oblasti rada. Na osnovu analize podataka i rezultata ovih diskusija, Zajedničko će predložiti model organizovanja zasnovan na idejama kvalitetnog i dostojanstvenog rada.
Energetske zadruge su u Evropi postale jedan od standardnih mehanizama udruživanja građana u cilju ostvarivanja ekonomskih benefita ali i prelaska na održivije načine proizvodnje energije. Ovaj vid zadrugarstva u Srbiji još uvek nije zaživeo ali su se u proteklim godinama pojavile pionirske inicijative i u ovoj oblasti. Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko predstavalja vam Elektropionir jednu od prvih energetskih zadruga u Srbiji.
U ovoj fazi projekta, nastojimo da prikupimo mišljenja radnika i radnica iz različitih delova Srbije u formi grupne diskusije – fokus grupe. Fokus grupe će obuhvatiti do 10 učesnika/ca i biće organizovane onlajn putem Zoom platforme.
Međunarodna mreža sindikata i nevladinih organizacija Clean Clothes Campaign, koja se bavi uslovima rada u tekstilnoj industriji na globalnom nivou, objavila je početkom aprila regionalni proračun iznosa plate za život za 15 zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope
Zajedničko znanje: Uloga javnih kulturnih institucija u proizvodnji i upravljanju znanjem je prvi u okviru serije razgovora koji se realizuju kroz saradnju Kulturnog centra Beograda i Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara zajedničko.
Bojana Tamindžija i Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije nam predstavljaju novu publikaciju o plati za životu na području Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope
U periodu oktobar 2020. – april 2021. Platforma Zajedničko je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija realizovala projekat podrške stvaranja novih i unapređivanja postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizacije i demokratizacije javnih dobara, poput obrazovanja, infrastrukture, prirodnih resursa, javnih prostora, kao i popularizacija teorije i prakse zajedničkih dobara. Tokom trajanja podrške zajedničkog, podržani akteri realizovali su sledeće aktivnosi:
