Energija dobijena iz biomase, Sunca, vetra i vode vekovima je pokretala ljudska društva. Uprkos tome što je danas teško zamisliti život bez korišćenja fosilnih goriva ona se, zapravo, u celokupnoj istoriji čovečanstva koriste tek poslednjih dvesta godina.
Objavljivanje ranog javnog uvida povodom plana detaljnje regulacije za kompleks „Avala film“ ujedno je najava nove seče drveća, odnosno uništavanja zelenih površina zarad izgradnje stambene i komercijalne zone na Košutnjaku.
Kako onda razumeti poziv dela opozicije na bojkot baš ovih izbora? O nepristrasnosti, legitimitetu i crvenim linijama razgovaramo sa Biljanom Đorđević iz Inicijative Ne davimo Beograd i Ivanom Velisavljevićem iz Socijaldemokratske unije.
Nominalno, javno-privatna partnerstva su zasnovana na pretpostavci da profit i javni interes nisu u sukobu. Međutim, ekspanzija javno-privatnih partnerstava kojoj svedočimo poslednjih godina učinila je brojne javne usluge skupljim i nedostupnijim. Omraženi Bus-Plus i zloglasna spalionica u Vinči su samo neki od mnogobrojnih problematičnih ishoda udruživanja države i privatnog sektora.
Predavanje i prezentaciju knjige na temu “Održivost, odrast i hrana” održaće Predrag Momcilović, 6.juna od 18h u dvorištu omladinskog centra CK13. Predavanje se organizuje u sklopu obeležavanja svetskod dana odrasta / Global Degrowth Day 2020.
Imajući u vidu ubrzan tehnološki napredak i produbljivanje ekološke krize, ideja o smanjenju broja radnih sati zauzima sve značajnije mesto u raspravama i to kao politika koja ima višestruki potencijal u pogledu unapređenja dobrobiti pojedinaca, produktivnosti i rodne jednakosti, i koja bi istovremeno mogla da doprinese smanjenju nezaposlenosti i emisije gasova staklene bašte
O protestima za smanjenje i ukidanje kirije tokom pandemije, kao i idejama za dalje samoorganizovanje podstanara razgovarali smo sa Ivom Marčetić, arhitekticom i aktivistkinjom, članicom Prava na grad iz Zagreba, koja se dugi niz godina bavi istraživanjem i organizovanjem u polju prava na stan.
O izazovima koje sa sobom nosi sve veći sukob protestantske etike i automatizacije rada razgovaramo sa Tanjom Vukšom iz Centra za politike emancipacije.
Logika neoliberalnog kapitalizma uzrok je najmanje tri međusobno povezana sistemska problema koji zahtevaju hitan odgovor – uništavanje ekosistema, tržišno ograđivanje zajedničkih dobara, i napada na jednakost, socijalnu pravdu i sveukupne kapacitete društva da obezbedi socijalnu zaštitu građanima. Nijedan od navedenih problema ne može se prevazići ukoliko se ne obezbedi razvoj inovativnih, kooperativnih finansija i monetarnih sistema koji bi ih adresirali na integrisan način.
U ovoj epizodi Komonifikacije preispitujemo granice kolektivne empatije i razgovaramo o onima koji ni u ovim danima ne mogu da računaju na solidarnost.
O izbacivanju studenata i studentkinja iz domova, kao i o studentskoj borbi za pravo na dom pričali smo sa Ivanom Kovačević i Minom Milošević, studentkinjama i aktivistkinjama organizacije “Za krov nad glavom”.
Pandemija koronavirusa je ljude naterala na izolaciju, a privrednu delatnost značajno umanjila. Jedna od nuspojava je i postepena regeneracija prirode – vazduh je čistiji u mnogim oblastima dok se neke životinje vraćaju na mesta gde ih dugo nije bilo. Ipak, kako bi efekti na odnos prirode i društva zaista bili pozitivni potrebno je sadašnju krizu razumeti kao priliku za organizovanje za ostvarivanje trajne društvene promene.
Predstavljamo publikaciju “PRAVA DRUGOG REDA: Socijalna prava u svetlu mera štednje” u izdanju A11 - Inicijative za ekonomska i socijalna prava.
Ekonomski istoričar Karl Polanji [Polanyi] skicirao je razvoj tržišnog društva. Udaljavajući se od uprošćene vizije sukoba države i tržišta, njegova uticajna „Velika transformacija“ objašnjava na koji način je njihov viševekovni dijalektički odnos oblikovao Zapadnu Evropu. Danas su tranzicija i transformacija ponovo na dnevnom redu. Nakon četrdeset godina neoliberalnog cepanja društvenog tkiva, postavlja se pitanje kako će izgledati suprotstavljeni pokret u 21. veku?
Audio intervju sa Seadom S. Fetahagićem, autorom publikacije “Je li od javnog interesa čuvanje zajedničkog dobra?” u izdanju udruženja Crvena.
