Zajedničko znanje: Uloga javnih kulturnih institucija u proizvodnji i upravljanju znanjem je prvi u okviru serije razgovora koji se realizuju kroz saradnju Kulturnog centra Beograda i Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara zajedničko.
Bojana Tamindžija i Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije nam predstavljaju novu publikaciju o plati za životu na području Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope
U periodu oktobar 2020. – april 2021. Platforma Zajedničko je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija realizovala projekat podrške stvaranja novih i unapređivanja postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizacije i demokratizacije javnih dobara, poput obrazovanja, infrastrukture, prirodnih resursa, javnih prostora, kao i popularizacija teorije i prakse zajedničkih dobara. Tokom trajanja podrške zajedničkog, podržani akteri realizovali su sledeće aktivnosi:
Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko organizovala je prezentaciju rezultata istraživanja i panel diskusiju o nestandardnom radu u Srbiji. Tribina je održana 28.4.2021. godine u prostoru Kulturnog centra Beograd.
Bijenale mladih je nova inicijativa, podržana od strane Udruženja Likovnih Umetnika Srbije, koja ima za cilj da okupi mlade umetnike iz različitih delova sveta. Razgovarali smo sa Jovanom Trifuljesko iz kustoškog tima i Jelisavetom Rapaić iz organizacionog tima, o pripremama ovog projekta, ali i idejama iza njega koje su obuhvaćene nazivom "Zajednički jezik".
Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara - Zajedničko vas poziva na prezentaciju rezultata istraživanja i panel diskusiju o nestandardnom radu u Srbiji koja će se održati u sredu 28. aprila od 18h u Galeriji Artget prostoru Kulturnog centra Beograd, Knez Mihajlova 5.
Strategija kružne ekonomije u Amsterdamu je prilagođena razrada „krofna modela“ koji je kreirala britanska ekonomistkinja Kejt Ravort. Krofna je način razmišljanja o tome kako rešiti ekološke i socijalno-ekonomske izazove na koherentan i uravnotežen način. Iako se okruženju i ekonomiji već dugo pristupa pojedinačno, model opisuje kako društva i preduzeća mogu doprineti ekonomskom razvoju koji poštuje granice planete i društva.
U februaru je u izdanju platforme Zajednicko objavljena publikacija pod nazivom "Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji". Sa Aleksandrom [...]
Zajedničko saopštenje povodom izmena i dopuna Zakona o sezonskim poslovima.
Šta je potrebno da posadimo kako bismo dizajn naših institucija, finansijskih sistema i ekonomskog okvira učinili regenerativnim i distributivnim?
Tema seksualnog zlostavljanja konačno počinje da dobija neophodan prostor u javnosti, premda je poražavajuće koliko je pravosudni sistem izneverio žrtve i da jedino kroz njihovo lično istupanje u javnosti, ovi zločini postaju vidljivi i počinju da se razrešavaju. I to se čini da je samo vrh ledenog brega i da je među nama daleko više seksualnih zlostavljača nego što možemo i da pretpostavimo.
Model šuplje krofne sve više se nameće kao alternativno merilo ljudskog razvoja, zadovoljenja potreba i prelaska granica degradacije životne sredine. U poslednjih desetak godina model je dodatno razrađen, a sve više gradova odustaje od toga da svoj razvoj meri preko BDP-a i odlučuje se na prelazak na model šuplje krofne koji bi trebao da obezbedi zadovoljenje ljudskih potreba u skladu sa prirodnim granicama.
Stalan porast turizma u Beogradu gotovo da uopšte ne prate planovi o održivom turizmu, što doprinosi padu kvaliteta života u gradu za sve.
Temu frilens sektora u Srbiji i borbu radnika i radnica na internetu obradili smo u dve povezane epizode komonifikacije.
Zeleni poslovi se najčešće definišu kao poslovi u sektoru proizvodnje dobara ili usluga koje doprinose zaštiti životne sredine ili očuvanju prirodnih resursa. Ovi poslovi tradicionalo su bili vezani za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, očuvanje prirodni resursa, održivo šumarstvo, reciklažu itd. Ali kako sve više sektora planira tranziciju na klimatski neutralne modele sa niskim emisijama ugljenika, svaki posao može postati zelen.
