Aktivnosti i rezultati podrške zajedničkog III

2021-05-13T14:31:49+01:0013. 5. 2021.|Tags: |

U periodu oktobar 2020. – april 2021. Platforma Zajedničko je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija realizovala projekat podrške stvaranja novih i unapređivanja postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizacije i demokratizacije javnih dobara, poput obrazovanja, infrastrukture, prirodnih resursa, javnih prostora, kao i popularizacija teorije i prakse zajedničkih dobara. Tokom trajanja podrške zajedničkog, podržani akteri realizovali su sledeće aktivnosi:

Komonifikacija | Bijenale mladih | Jovana Trifuljesko i Jelisaveta Rapaić

2021-04-21T22:15:34+01:0021. 4. 2021.|Tags: |

Bijenale mladih je nova inicijativa, podržana od strane Udruženja Likovnih Umetnika Srbije, koja ima za cilj da okupi mlade umetnike iz različitih delova sveta. Razgovarali smo sa Jovanom Trifuljesko iz kustoškog tima i Jelisavetom Rapaić iz organizacionog tima, o pripremama ovog projekta, ali i idejama iza njega koje su obuhvaćene nazivom "Zajednički jezik".

Razvoj na bazi modela šuplje krofne za pravedniji i zeleniji Amsterdam

2021-04-13T13:25:43+01:0013. 4. 2021.|Tags: |

Strategija kružne ekonomije u Amsterdamu je prilagođena razrada „krofna modela“ koji je kreirala britanska ekonomistkinja Kejt Ravort. Krofna je način razmišljanja o tome kako rešiti ekološke i socijalno-ekonomske izazove na koherentan i uravnotežen način. Iako se okruženju i ekonomiji već dugo pristupa pojedinačno, model opisuje kako društva i preduzeća mogu doprineti ekonomskom razvoju koji poštuje granice planete i društva.

Komonifikacija | Žene protiv seksualnog nasilja | Irena Ristić i Milena Milojević

2021-03-24T10:38:41+01:0024. 3. 2021.|Tags: |

Tema seksualnog zlostavljanja konačno počinje da dobija neophodan prostor u javnosti, premda je poražavajuće koliko je pravosudni sistem izneverio žrtve i da jedino kroz njihovo lično istupanje u javnosti, ovi zločini postaju vidljivi i počinju da se razrešavaju. I to se čini da je samo vrh ledenog brega i da je među nama daleko više seksualnih zlostavljača nego što možemo i da pretpostavimo.

Transformativni model šuplje krofne

2021-03-22T17:25:29+01:0022. 3. 2021.|Tags: |

Model šuplje krofne sve više se nameće kao alternativno merilo ljudskog razvoja, zadovoljenja potreba i prelaska granica degradacije životne sredine. U poslednjih desetak godina model je dodatno razrađen, a sve više gradova odustaje od toga da svoj razvoj meri preko BDP-a i odlučuje se na prelazak na model šuplje krofne koji bi trebao da obezbedi zadovoljenje ljudskih potreba u skladu sa prirodnim granicama.

Održivost turizma u Beogradu

2021-03-12T10:12:56+01:0012. 3. 2021.|Tags: |

Stalan porast turizma u Beogradu gotovo da uopšte ne prate planovi o održivom turizmu, što doprinosi padu kvaliteta života u gradu za sve.

Zeleni poslovi i dostojanstven rad

2021-02-26T14:20:14+01:0026. 2. 2021.|Tags: |

Zeleni poslovi se najčešće definišu kao poslovi u sektoru proizvodnje dobara ili usluga koje doprinose zaštiti životne sredine ili očuvanju prirodnih resursa. Ovi poslovi tradicionalo su bili vezani za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, očuvanje prirodni resursa, održivo šumarstvo, reciklažu itd. Ali kako sve više sektora planira tranziciju na klimatski neutralne modele sa niskim emisijama ugljenika, svaki posao može postati zelen.

Publikacija I Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji

2021-02-24T15:32:02+01:0024. 2. 2021.|Tags: , |

Publikacija „Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji“ predstavlja rezultat istraživanja o promenama do kojih dolazi u sferi rada i njihovom uticaju na položaj radnika. Kroz analizu pravnog okvira i zvaničnih statističkih podataka prikazani su tipovi nestandardnog rada koji preovlađuju u lokalnom kontekstu, a u odnosu na dostupnost radnih i socio-ekonomskih prava za svaki od navedenih tipova.

Klimatske promene i proizvodnja hrane

2021-02-09T11:03:18+01:009. 2. 2021.|Tags: |

Poljoprivreda je grana privrede koja je najosetljivija na promene klime. Poljoprivredna proizvodnja direktno je povezana sa klimatskim uslovima i male varijacije u temperaturi ili vlažnosti mogu dovesti do drastičnog smanjenja prinosa.

Učitaj još objava
Go to Top