Zeleni poslovi i dostojanstven rad

2021-02-26T14:20:14+01:0026. 2. 2021.|Tags: |

Zeleni poslovi se najčešće definišu kao poslovi u sektoru proizvodnje dobara ili usluga koje doprinose zaštiti životne sredine ili očuvanju prirodnih resursa. Ovi poslovi tradicionalo su bili vezani za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, očuvanje prirodni resursa, održivo šumarstvo, reciklažu itd. Ali kako sve više sektora planira tranziciju na klimatski neutralne modele sa niskim emisijama ugljenika, svaki posao može postati zelen.

Publikacija I Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji

2021-02-24T15:32:02+01:0024. 2. 2021.|Tags: , |

Publikacija „Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji“ predstavlja rezultat istraživanja o promenama do kojih dolazi u sferi rada i njihovom uticaju na položaj radnika. Kroz analizu pravnog okvira i zvaničnih statističkih podataka prikazani su tipovi nestandardnog rada koji preovlađuju u lokalnom kontekstu, a u odnosu na dostupnost radnih i socio-ekonomskih prava za svaki od navedenih tipova.

Klimatske promene i proizvodnja hrane

2021-02-09T11:03:18+01:009. 2. 2021.|Tags: |

Poljoprivreda je grana privrede koja je najosetljivija na promene klime. Poljoprivredna proizvodnja direktno je povezana sa klimatskim uslovima i male varijacije u temperaturi ili vlažnosti mogu dovesti do drastičnog smanjenja prinosa.

Komonifikacija | Levi populizam

2020-12-20T12:54:15+01:0020. 12. 2020.|Tags: |

Predstavljamo knjigu Šantal Muf „Za levi populizam“. Muf je belgijska politička teoretičarka,koja se zalaže za očuvanje demokratskih institucija, ali uz njihovu transformaciju u skladu sa savremenim levim politikama.

Agroekologija kao odgovor na globalnu prehrambenu i klimatsku krizu

2020-12-13T15:20:50+01:0013. 12. 2020.|Tags: |

Pandemija koronavirusa razotkrila je krhkost današnjih globalnih prehrambenih sistema, a rizik od prehrambene krize veći je nego ikad. Ipak, neuspesi u industrijskoj proizvodnji hrane odavno su jasni, manifestujući se u vidu stalne gladi i neuhranjenosti na globalnom nivou, kao i kroz uništavanje životne sredine, što dalje pokreće klimatsku krizu i gubitak biodiverziteta. U svetlu ovih problema, agroekologija se sve češće predstavlja kao alternativa.

Guvernmentalitet i samoprekarizacija – O normalizaciji kulturnih proizvođača | Isabell Lorey

2020-12-14T13:59:47+01:001. 12. 2020.|Tags: |

Za ponašanje koje ovde opisujemo od suštinske važnosti je vera da je osoba izabrala svoj radni i životni status i da se ti izbori mogu organizovati relativno slobodno i autonomno. Ali, takođe svesno, izabrani su i nesigurnost, nedostatak kontinuiteta pod datim društvenim uslovima. Ipak, u nastavku, problem nije u pitanju “kada sam zaista odlučio-la slobodno?”, ili “kada delujem autonomno?”, već u načinima na koje su ideje autonomije i slobode konstitutivno povezane sa hegemonim modalitetima subjektivacije u zapadnim kapitalističkim društvima. Fokus ovog teksta je, dakle, na tome dokle “samo-izabrana” prekarizacija doprinosi stvaranju uslova da bi se postalo akter neoliberalnih političkih i ekonomskih odnosa.

Podrška zajedničkog III | Rezultati konkursa za mikroprojekte saradnje

2020-11-23T11:16:13+01:0023. 11. 2020.|Tags: |

Ova inicijativa Platforme za teoriju i praksu društvenih dobra – Zajedničko uspostavljena je sa ciljem da pruži različite vidove podrške mikroprojektima koji imaju za cilj stvaranje novih ili unapređivanje postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizaciju i/ili demokratizaciju javnih dobara i popularizaciju teorije i prakse zajedničkih dobara.

Želja za radom kao adaptivna preferencija | Michael Cholbi

2020-11-23T12:35:18+01:0018. 11. 2020.|Tags: |

Rasprostranjena želja za radom se formirala usled nepravednih uslova za rad, kojima su osobe primorane da se podrede kako bi zadovoljile materijalne i etičke potrebe. Štaviše, rasprostranjenost ‘radne dogme’ u savremenim društvima sprečava gotovo svakoga da vidi alternative radu kao otvorene opcije.

Učitaj još objava
Go to Top