Strukturni uslovi i rodna dimenzija nacrta Zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima

Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima je usvojen 2018. godine. Ovim zakonom je regulisan rad u pojedinim sektorima: poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu. Prošle godine Vlada Republike Srbije je izašla sa Nacrtom zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima, koji se odnosi na sektore poljoprivrede, građevinarstva i ugostiteljstva; administrativne i pomoćne uslužne delatnosti u turizmu; poslove pomoći u kući za potrebe fizičkih lica; i, poslove čišćenja stambenih jedinica i zgrada. Ukoliko predloženi Nacrt bude usvojen, Zakon iz 2018. godine će prestati da važi, a novim Nacrtom kategorija “poslova u određenim delatnostima”, iz sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva biće proširena i na druge delatnosti.

Do pojave gorenavedenih zakona pojedini poslovi su, u formalno-pravnom smislu, bili regulisani u okviru Zakona o radu Republike Srbije kroz rad van radnog odnosa – kao privremeni i povremeni poslovi. Ove odredbe Zakona su i dalje na snazi i njihova glavna karakteristika je neustavnost.i Usvajanje Zakona o sezonskim poslovima 2018. godine, takođe, nije doprinelo poboljšanju položaja radnika i radnica u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, a prema aktuelnim komentarima na Nacrt zakona – i njegova ustavnost je upitna. Kao reakcija na tekst Nacrta, 2021. godine je pokrenuta i incijativa “Živim van sezone” koja ima 162 potpisnika_ce,ⁱⁱa kojom se zahteva povlačenje nacrta Zakona jer je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i međunarodnim propisima koje je Srbija ratifikovala.

Ukoliko pokušamo da sumiramo mišljenja akademske zajednice, stručne javnosti iz oblasti radnog prava, sindikata, levičarskih pokreta i organizacija, kao i trenutno aktuelni dopis specijalnog izvestioca UN-aⁱⁱⁱi izveštaj Američke advokatske komore^iv, o tome šta ova tri zakona – Zakonu o radu tj. odredbe o radu van radnog odnosa, Zakon o sezonskim poslovima u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, i nacrt Zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima – znače u praksi, dolazimo do dugačkog spiska kršenja radničkih prava i nemogućnosti ostvarivanja prava iz radnog odnosa. Da navedemo neke od problema: nema garantovanog nedeljnog i godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, razumnog broja radnih sati; ugrožena su prava na uvećanu naknadu za prekovremeni rad, pravo otkaznog roka i pravo na zaštitu od otkaza, kao i prava na porodiljsko odsustvo ili odsustvo radi nege deteta; prava iz sistema socijalne i zdravstvene zaštite su vrlo redukovana, a ne postoje ni prava na udruživanje u sindikate, štrajk ili kolektivno pregovaranje. Naime, osnovna karakteristika ovih zakona i Nacrta jeste da prave jasnu razliku između kategorija zaposleni i radno angažovani, gde prvi ostvaruju sva prava iz radnog odnosa, dok kod drugih to nije slučaj.

Tekst Nacrta u sebi sadrži mnoge nelogičnosti i mnoge pojmove ostavlja nedefinisanim, a o čemu je posebno diskutovano i u toku javne rasprave.^vNa primer, ostaje nejasno iz kog razloga se predlaže Zakon kojim se čitavi sektori i osnovna zanimanja prevlače u poslove privremenog i povremenog karaktera, kada su ovi vidovi poslova regulisani Zakonom o radu, i kada je usvojen poseban Zakon o sezonskim poslovima kojim je regulisan rad u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu – upravo “zbog posebnih karakteristika i uslova sezonskog rada” (Član 1). I još važnije: Zašto se kratkoročni radni angažmani ne mogu regulisati ugovorima na određeno vreme, prema Zakonu o radu, koji radnicima nudi veći stepen zaštite jer je to rad u radnom odnosu? Primeri moguće zloupotrebe odredbi Nacrta, takođe, su brojni. U Nacrtu zakona ostaje nedefinisano šta sintagma “povećan obim posla u određenim delatnostima” znači jer je potreba poslodavca za većim brojem radnika i radnica, kada radi više, već regulisana Zakonom o radu. U praksi to znači da radno angažovani u ovim delatnostima mogu biti otpušteni i primljeni u novi režima rada, te da se drže u položaju kontinuirane prekarne zaposlenosti. Takođe, interesantno je na primer da, prema stavu 5 (Član 6.) Nacrta zakona, rodbina/susedi/komšije/prijatelji mogu biti angažovati na privremenim i povremenim poslovima bez naknade za rad, odnosno da se prema tekstu Nacrta ne smatraju radno angažovanim licima. Ovo je posebno važno jer je ostavljen prostor za eksploatativne prakse i zloupotrebe unutar međuljudskih i porodičnih odnosa i dinamika.

Osnovni sukob između aktuelnih institucionalnih politika u oblasti rada i položaja radništva u Srbiji očitava se u sledećem: 1) naše zakonodavstvo pravi razliku između zaposlenih i radno angažovanih što direktno utiče na njihov status i prava iz radnog odnosa; 2) institucionalne politike se vode borbom protiv sive ekonomije i rada na crno što, primenom navedenih zakonskih rešenja znači još nepovoljniji položaj radnika i radnica u Srbiji. Drugim rečima, već postojeće prakse nepoštovanja radnih prava i dostojanstvenih uslova rada se zakonskim okvirima legalizuju i legitimizuju. Navedene tendencije, takođe, nisu nove niti se prvi put javljaju u domaćem zakonodavstvu. Dobra ilustracija jeste aktuelni Zakon o sezonskim poslovima u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu koji je, nažalost, privukao manje pažnje javnosti u trenutku njegovog usvajanja. Komentari koji su bili upućeni na Nacrt tog zakona, takođe, su se najvećim delom odnosili na probleme zaštite radnika i radnica i njihovih prava. Najviše reakcija privukle su odredbe kojima se: prvi put fizičko lice smatra poslodavcem i omogućeno mu je da radno angažuje sezonske radnike; sezonskim radnikom se ne smatra lice koje prilikom obavljanja sezonskih poslova ne dobija novčanu naknadu za rad; te da je pravno legitimisan usmeni ugovor između sezonskih radnica i radnika i poslodavaca. Naime, Nacrt Zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima samo je nastavak već postojećih tendencija prekarizacije rada, a sve navedene odredbe koje se primenjuju na radnike i radnice u poljoprivredi su u većoj ili manjoj meri aktuelne i u ovom Nacrtu.

Osmišljavanje i usvajanje zakona koji štite zaposlene nije jedini niti osnovni uslov da se poboljšaju prava radnika i radnica i uslovi njihovog rada. Ovakve instutucionale politike, mere i propisi se pre mogu, i moraju, razumeti kao refleksija već postojećih nepovoljnih strukturnih uslova i socio-ekonomskih nejednakosti te problema na tržištu rada u Srbiji, koje različite kategorije stanovništva smeštaju u još nepovoljniji položaj. Na primer, “poslovima u određenim delatnostima”, prema aktuelnom Nacrtu zakona, mogu se baviti i: stranci kojima u skladu sa viznim režimom za ulazak u Republiku Srbiju nije potrebna viza, mlađi od 18 godina (Član 6), nezaposlena lica, korisnici starosne i prevremene starosne penzije, kao i korisnici porodične penzije (Član 8). Kako je navedeno u tekstu Nacrta (Član 24): radno angažovano lice se ne briše sa evidencije nezaposlenih, niti mu se obustavlja isplata novčane naknade; radno angažovanima koji su uključeni u mere aktivne politike zapošljavanja ne obustavlja se isplata novčane naknade ili novčane pomoći; takođe, ne gube pravo na porodičnu penziju, niti njihova porodica gubi pravo na finansijsku podršku porodici sa decom ili socijalnu zaštitu. Iako se ovako osmišljen zakon može učiniti inkluzivnim, postavlja se pitanje da li će se takvim zakonskim regulacijama isključivo stimulisati već osetljive kategorije stanovništva (penzioneri, nezaposleni, mladi, radni migranti) da se uključe u obavljanje ovih poslova? Ovakva tendencija je alarmantna ukoliko se uzme u obzir da neće ostvarivati sva prava iz radnog odnosa, da su penziona primanja i drugi vidovi finansijske podrške vrlo niski, da ovaj vid radnog angažovanja u slučaju stranaca može biti paravan za trgovinu ljudima i druge vidove eksploatacije, i da je, na primer, 2019. godine minimalna cena rada u sezonskim poslovima u poljoprivredi iznosila 155,30 dinara po satu radnog angažovanja.

Položaj žena je možda “najbolji” primer na koje načine pojedine odredbe Nacrta zakona (ili njihovo odsustvo) podržavaju već postojeće nejednakosti. U mnogim istraživanjima o položaju žena na tržištu rada u Srbiji pronalazimo podatke da su suočene sa nemogućnošću pronalaženja posla više nego muškarci i da je veliki procenat žena radnog uzrasta isključeno iz tržišta rada. Slaba ponuda poslova u formalnom sektoru, uz narastajuće siromaštvo i nizak nivo zaštite nezaposlenih, ima za posledicu njihovo angažovanje u neformalnom sektoru, a stopa nezaposlenosti najizraženija je kod žena mlađe i starije životne dobi.

Nepovoljne socio-ekonomske uslove u kojima se žene nalaze prepoznaju i same institucije, ali umesto da kreiraju sistemske promene, one se vode daljim urušavanjem njihovog položaja koje je vođeno neoliberalnim i kapitalističkim procesima fleksibilizacije rada. Interesantna ilustracija jeste projekat Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika, iz 2017. godine, a koji je prethodio Zakonu o sezonskom radu u poljoprivredi. U opštinama širom Srbije su bili organizovani info dani namenjeni poslodavcima i tražiocima zaposlenja, a jedan od specifičnih ciljeva ovih sastanaka bio je i “posebno motivisanje žena, kao ekonomski i socijalno ugrožene kategorije, radi zapošljavanja/radnog angažovanja na sezonskim poslovima”. Ukoliko se uzme u obzir da se žene češće kreću neformalnim tokovima i da su u većem broju isključene iz tržišta rada ili se nalaze u statusu podzaposlenosti i ranjive zaposlenosti – novim Nacrtom zakona samo se legitimizuje njihov nepovoljan socio-ekonomski položaj, produbljuju postojeće nejednakosti, te pospešuju prakse isključivanja i eksploatacije.

Kakva je rodna dimenzija odredbi trenutnog Nacrta i kako se institucije odnose prema pravima žena može se čitati u dva međuzavisna pravca: za koja prava su žene uskraćene propisima i kako odredbe Nacrta utiču na njihove socio-ekonomske realnosti. Prvi, i najočitiji problem jeste da su žene uskraćene za niz prava: ne mogu ostvariti pravo na plaćeno porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta, kao ni odsustvo radi posebne nege deteta jer se, u formalno-pravnom smislu, ne nalaze u statusu zaposlenih već radno angažovanih. Drugo, ovim Nacrtom su uključeni poslovi pomoći u kući za potrebe fizičkih lica i poslovi čišćenja stambenih jedinica i zgrada, a koje najčešće obavljaju žene. Ukoliko se uzmu u obzir sve manjkavosti predloženog Zakona i mogućnosti zloupotrebe, postaje očito da će se njegove odredbe primenjivati na veliki broj žena u ovim delatnostima. Treće, u nepovoljnom polažaju su i oni koji su u statusu pomažućih neplaćenih članova poljoprivrednog gazdinstva u kojem se, takođe, najviše nalaze žene. Ova kategorija žena je posebno pogođena jer su dvostruko opterećene: obavljaju neplaćene poslove unutar poljoprivrednog gazdinstva i neplaćeni kućni rad u domaćinstvu. Četvrto, prema Nacrtu zakona, radni dan može trajati do 12 sati. Ovo je posebno problematično ukoliko se, ponovo, uzme u obzir dvostruka opterećenost žena – prilikom obavljanja neplaćenog kućnog rada/poslova nege i brige o drugima i plaćenih radnih angažmana – te da žene nose veći teret ovih poslova u odnosu na muškarce. Konačno, Nacrt zakona ne sadrži odredbe u pogledu zaštite od mobinga i drugih vrsta uznemiravanja (uključujući seksualno uznemiravanje), a čemu su naročito izložene žene.^viZa sada, velika bojazan istaknuta je u odnosu na one radne angažmane u kojima se žene kreću u privatnim prostorima i domaćinstvima (briga o drugim licima i poslovi čišćenja). Međutim, pažnju po pitanju nasilnih praksi u radnim okruženjima potrebno je usmeriti i ka radnim angažmanima koji zahtevaju i druge vidove uslužnog i emocionalnog rada, a koje pronalazimo i u ugostiteljskim poslovima kao što je, na primer, konobarisanje. Posebno jer imamo malo saznanja o položaju i iskustvima žena u sektoru ugostiteljstva i drugim komercijalnim sferama.

Sveukupno, Nacrt zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima smatra se neustavnim i trenutno se traži njegovo povlačenje. Sagledan u odnosu na niz drugih zakona, strategija i mehanizama ovim Nacrtom su ogoljene neoliberalne institucionalne politike koje se usvajaju decenijama unazad, a posebno imajući u vidu da ni aktuelni zakoni iz sfere rada u mnogim aspektima ne idu na ruku radništvu. Posledično, socio-ekonomske realnosti i pozicije stanovništva u Srbiji su takve da se veliki broj ljudi kreće kroz nestandardne vidove rada, da su neretko angažovani kod više poslodavaca istovremeno i/ili da često menjaju poslodavce. Sama zakonska rešenja doprinose ovakvom stanju: Radni angažman sezonskih radnica i radnika u poljoprivredi, na primer, može trajati godinu dana, što je daleko od kratkoročnog. Ovo postaje naročito očigledno ako se uzmu u obzir ciklusi koji zahtevaju obavljanje različitih vrsta poslova na godišnjem nivou: od pripreme zemljišta, preko sadnje, zaštite i održavanja useva do branja, čišćenja, sortiranja, skladištenja i pakovanja; ili, pomoć u kući za potrebe drugih lica i poslovi čišćenja, koji ni ne moraju biti poslovi privremenog i povremenog karaktera već višegodišnji radni angažmani (čak i kod istog poslodavca). U tom smislu, osnovno pitanje institucija ne bi trebalo da bude kako ovakve radne angažmane staviti u legalne tokove, već kako osmisliti mehanizme kojima radnici i radnice u ovim delatnostima i zanimanjima ostvaruju sva prava iz radnog odnosa, ali i zaštitu u periodima neaktivnosti na tržištu rada (ukoliko mislimo o privremenim i povremenim poslovima) ili periodima nezaposlenosti. Socioekonomske pozicije žena jednako su pogođene ovim političko-ekonomskim transformacijama i procesima neoliberalnih rekonfiguracija u Srbiji, gde su rizik od siromaštva i delimična dostupnost javnih usluga i institucija od presudnog značaja. Pitanje njihovog položaja u odnosu na aktuelni Nacrt zakona, takođe, nije samo pitanje odredbi, već i problem savremenih stremljenja države da se povuče iz domena zaštite prava, da se različiti vidovi rada i odgovornosti za rad individualizuju i svedu na odnos poslodavaca i radnica, da se radni angažmani fleksibilizuju, te da se pitanja neplaćenog rada žena i njihovog statusa zadrži u okvirima pojedinačnih domaćinstava bez ikakve svesti o međuslovljenosti plaćenih radnih angažmana i neplaćenog kućnog rada i poslova nege i brige o dugima.

Lara Končar

Fotografija: amir appel

Izvori:

Bradaš, Sarita. 2017. Statistika i dostojanstven rad: Kritička analiza političkog tumačenja statistike rada. Beograd: Fondacija Centar za demokratiju. Dostupno na:

http://www.centaronline.org/sr/publikacija/1767/analiza-statistika-i-dostojanstven-rad

Bradaš, Sarita, Mario Reljanović i Ivan Sekulović. 2020. Uticaj epidemije COVID-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji. Beograd: Fondacija Centar za demokratuju. Dostupno na: shorturl.at/coEL7

Drča, Irena. 2018. Nacrt zakona o sezonskim poslovima. Pravni portal. Dostupno na: https://www.pravniportal.com/nacrt-zakona-o-sezonskim-poslovima/

Lupšor, Milica i Vesna Đorđević. Žene govore. Zrenjanin: Udruženje za radna prava žena- Roza. Dostupno na: shorturl.at/lqwQR

Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj (NALED). 2019. Angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi: Praktični vodič za primenu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/dokumenti/Vodic-Zakon-o-sezonskom-radu.pdf

Pantović, Jovana, Sarita Bradaš, i Ksenija Petovar. 2017. Položaj žena na tržištu rada. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung. Dostupno na:

https://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/13759.pdf

Reljanović, Mario. 2019. Alternativno radno zakonodavstvo. Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe i Centar za dostojanstven rad. Dostupno na: https:// www.rosalux.rs/bhs/alternativno-radno-zakonodavstvo

Reljanović, Mario. 2021. Neustavnost rada van radnog odnosa. Peščanik. Dostupno na: https://pescanik.net/neustavnost-rada-van-radnog-odnosa/

Savanović, Aleksandra, Aleksandra Lakić, Jovana Timotijević i Miloš Kovačević. 2021. Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji. Beograd: Zajedničko – Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara. Dostupno na: shorturl.at/jxyGT

Urdarević, Bojan, Sarita Bradaš, Ivan Sekulović, Željka Jorgić Đokić, Mario Reljanović, Tanja Marković, Nataša Nikolić. 2019. Analiza stanja ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji: Izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Beograd: Centar za dostojanstven rad. Dostupno na: http://zadecu.org/wp- content/uploads/2019/09/CDR-izvestaj.pdf