Jovana Mislaović iz Instituta za uporedno pravo, predstavila nam je monografiju "Rešavanje radnih sporova" koju je napisala u koautorstvu sa Mariom Reljanovićem. Pričali smo o radnim sporovima i njihovim trenutnim modelima razrešavanja, kao i razlozima za eventualno ponovno uvođenje specijalizovanih radnih sudova.
Danas svedočimo nečemu što možda zvuči kao fikcija, ali postaje realnost galopirajućom brzinom: u pitanju je dolazak nove vrste „demokratije“, „demokratije bez građana“, gde je pun građanski status shvaćen kao ekskluzivna kategorija – luksuzna „roba“ koja nije dostupna svakome (razvoj koji je već predočen u ideji „iliberalne demokratije“). Ali da li će ovi sistemi zaista moći da se zovu demokratijama? Ili će pre institucionalizovati nove forme aparthejda? (nemojmo zaboraviti da su, sve dok nisu delegitimizovani, stari aparthejd režimi takođe bili nazivani pravim demokratijama).
Referendumi su danas predmet različitih diskusija. Neki ih slave kao formu direktne demokratije, tvrdeći da omogućava ljudima da zaobiđu ukorenjene političke oligarhije koje imaju tendenciju da ignorišu ili sa namerom iskrive javni interes. Drugi su nešto sumnjičaviji. Kritičari referendume vide kao priliku za demagoge - kao pretnju, dakle, a ne priliku za demokratiju.
Prekarnost u kulturnom i umetničkom polju: Značaj samoorganizovanja u unapređenju položaja radnica i radnika je drugi u seriji javnih razgovora koji organizujemo u saradnji sa Kulturnim Centrom Beograda.
Organizacije okupljene oko inicijative „Živim i van sezone“ zahtevaju od Vlade Srbije da povuče nacrt Zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima jer je ovaj nacrt Zakona u suprotnosti sa Ustavom Srbije i međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala.
Razmišljanja Benoit Lechat, suosnivača časopisa „Green European Journal“ i rukovodioca sektora za publikacije u belgijskom zelenom analitičkom centru (tink tenku) [...]
U saradnji sa Bitef festivalom, Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko najavljuje međunarodnu konferenciju o ekološkoj krizi, klimatskim promenama i načinima na koje se sa njima suočavamo.
Dejvid Greber (David Graeber) (1961-2020) je američki antropolog, aktivista i intelektualac društvenog pokreta. Njegovi uvidi u vezi sa imaginacijom i praksom demokratije inspirisali su mnoge, ne samo da vide svet drugačije, nego i da pokušaju da ga promene.
Rad političke ekonomistkinje Elinor Ostrom, posvećen promišljanju mogućnosti za demokratsko upravljanje resursima i institucijama, i danas je inspiracija za zelene teorije. Analizirajući primere iz stvarnog života koji predstavljaju alternativu državnoj kontroli i organizaciji putem tržišta, ona nas podstiče da proširimo razumevanje pojma demokratije.
Zajedničko znanje: Uloga javnih kulturnih institucija u proizvodnji i upravljanju znanjem je prvi u okviru serije razgovora koji se realizuju kroz saradnju Kulturnog centra Beograda i Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara zajedničko.
U periodu oktobar 2020. – april 2021. Platforma Zajedničko je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija realizovala projekat podrške stvaranja novih i unapređivanja postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizacije i demokratizacije javnih dobara, poput obrazovanja, infrastrukture, prirodnih resursa, javnih prostora, kao i popularizacija teorije i prakse zajedničkih dobara. Tokom trajanja podrške zajedničkog, podržani akteri realizovali su sledeće aktivnosi:
Bijenale mladih je nova inicijativa, podržana od strane Udruženja Likovnih Umetnika Srbije, koja ima za cilj da okupi mlade umetnike iz različitih delova sveta. Razgovarali smo sa Jovanom Trifuljesko iz kustoškog tima i Jelisavetom Rapaić iz organizacionog tima, o pripremama ovog projekta, ali i idejama iza njega koje su obuhvaćene nazivom "Zajednički jezik".
Tema seksualnog zlostavljanja konačno počinje da dobija neophodan prostor u javnosti, premda je poražavajuće koliko je pravosudni sistem izneverio žrtve i da jedino kroz njihovo lično istupanje u javnosti, ovi zločini postaju vidljivi i počinju da se razrešavaju. I to se čini da je samo vrh ledenog brega i da je među nama daleko više seksualnih zlostavljača nego što možemo i da pretpostavimo.
Predstavljamo knjigu Šantal Muf „Za levi populizam“. Muf je belgijska politička teoretičarka,koja se zalaže za očuvanje demokratskih institucija, ali uz njihovu transformaciju u skladu sa savremenim levim politikama.
Za ponašanje koje ovde opisujemo od suštinske važnosti je vera da je osoba izabrala svoj radni i životni status i da se ti izbori mogu organizovati relativno slobodno i autonomno. Ali, takođe svesno, izabrani su i nesigurnost, nedostatak kontinuiteta pod datim društvenim uslovima. Ipak, u nastavku, problem nije u pitanju “kada sam zaista odlučio-la slobodno?”, ili “kada delujem autonomno?”, već u načinima na koje su ideje autonomije i slobode konstitutivno povezane sa hegemonim modalitetima subjektivacije u zapadnim kapitalističkim društvima. Fokus ovog teksta je, dakle, na tome dokle “samo-izabrana” prekarizacija doprinosi stvaranju uslova da bi se postalo akter neoliberalnih političkih i ekonomskih odnosa.
