Organizacije okupljene oko inicijative „Živim i van sezone“ zahtevaju od Vlade Srbije da povuče nacrt Zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima jer je ovaj nacrt Zakona u suprotnosti sa Ustavom Srbije i međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala.
Smatramo ovaj nacrt Zakona potpuno nepotrebnim јеr je za poslovе koje obuhvata moguće primeniti ugovore koji su predviđeni Zakonom o radu i koji radnicima obezbeđuju veći stepen zaštite. S obzirom na to da predlog podrazumeva mogućnost angažovanja radnika i do 180 dana, javno postavljamo pitanje šta to nedostaje u članu 37. Zakona o radu, kojim su regulisani slučajevi radnog odnosa na određeno vreme, pa je potreban novi zakon koji će ostaviti veliki broj ljudi bez prava koja proizilaze iz radnog odnosa? Ukoliko je namera predlagača da obezbedi zaštitu radnika, a ne samo da zadovoljavanje potrebe poslodavaca, potrebno je da se odustane od ovog Zakona, i da se sva pitanja na koja se on odnosi urede Zakonom o radu.
Nacrtom Zakona prošireno je njegovo dejstvo i na oblasti koje ne podrazumevaju samo sezonski rad, nego su njime obuhvaćeni svi koji se bave poslovima u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, fizičkim poslovima na građevini, u sektoru usluga, smeštaja i ishrane, poslovima u ugostiteljstvu, turistički vodiči, hostese, oni koji se bave poslovima pomoći u kući i to čišćenjem, čuvanjem dece i starijih lica, kao i poslovi čišćenja stambenih zgrada. Stupanjem na snagu ovog zakona svi koji su angažovani na ovim poslovima će ostati bez većine prava garantovanih Zakonom o radu!
Podsećamo da angažovanje na privremenim i povremenim poslovima nije radni odnos. Ono je zamišljeno da simulira radni odnos u pogledu obaveza i odgovornosti radnika a poslodavce oslobađa obaveza koje proizilaze iz radnog odnosa. Ukazujemo i da se Akcionim planom za poglavlje 19 Vlada Srbije obavezala da će ukinuti režim privremenih i povremenih poslova, koji zemlje EU u svom sistemu ni ne poznaju.
Ovim nacrtom Zakona se potpuno obespravljuju radnici i ozakonjuje njihova eksploatacija. On ne predstavlja dobru vest ni za jednog radnika u Srbiji, u kojem god režimu rada da je radio. Radnici u novom režimu praktično nemaju šanse da se izbori za svoja prava, dok se poslodavci štite od sudskih presuda za radnu eksploataciju. Ne treba posebno ni isticati koliko je mogućnost sklapanja usmenog ugovora, suprotna radničkim pravima. Posebno ukazujemo i na rodnu komponentu, koja je ovde kao posledica prilično uočljiva. Sagledavanjem poslova koje ovaj nacrt obuhvata jasno je da se išlo na poslove koji su najslabije plaćeni ali i koje većinski obavljaju žene. Položaj žena, nasilje prema ženama i seksualno uznemiravanje će tek sada dobiti na zamahu. Pored toga, uočljivo je da će privremeno angažovanje stranih radnika dovesti do stvaranja novih oblika radne eksploatacije. Znamo da će poslodavci koristiti ovaj zakon u onoj meri u kojoj im odgovara i menjati status sadašnjih zaposlenih jeftinijim radnicima.
Neposredno nakon završetka pregovora o minimalnoj zaradi u kojima je Vlada zadržala tvrd stav, otvorena je javna rasprava o nacrtu ovog antiradničkog Zakona. Na ovaj način Vlada Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nastavljaju sa urušavanjem sistema radnih prava i radne sigurnosti u Srbiji. Regulisanje sve većeg broj pitanja iz oblasti rada posebnim zakonima je opasna tendencija koja preti da potpuno uruši značaj Zakona o radu, kao osnovnog akta koji bi trebao da štiti radnike i radnice.
Tražimo da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja hitno povuče predloga ovog Zakona. Ukoliko je cilj donošenja novog Zakona smanjivanje rada u sivoj zoni, pozivamo Vladu i nadležno ministarstvo da ojačaju inspekcije i primenu Zakona o radu, i da rade na razvijanju politika koje će omogućiti sigurno i dugoročno zaposlenje, dostojanstvene i sigurne radne uslove za sve radnike i radnice.