Tema seksualnog zlostavljanja konačno počinje da dobija neophodan prostor u javnosti, premda je poražavajuće koliko je pravosudni sistem izneverio žrtve i da jedino kroz njihovo lično istupanje u javnosti, ovi zločini postaju vidljivi i počinju da se razrešavaju. I to se čini da je samo vrh ledenog brega i da je među nama daleko više seksualnih zlostavljača nego što možemo i da pretpostavimo.
Predstavljamo knjigu Šantal Muf „Za levi populizam“. Muf je belgijska politička teoretičarka,koja se zalaže za očuvanje demokratskih institucija, ali uz njihovu transformaciju u skladu sa savremenim levim politikama.
Za ponašanje koje ovde opisujemo od suštinske važnosti je vera da je osoba izabrala svoj radni i životni status i da se ti izbori mogu organizovati relativno slobodno i autonomno. Ali, takođe svesno, izabrani su i nesigurnost, nedostatak kontinuiteta pod datim društvenim uslovima. Ipak, u nastavku, problem nije u pitanju “kada sam zaista odlučio-la slobodno?”, ili “kada delujem autonomno?”, već u načinima na koje su ideje autonomije i slobode konstitutivno povezane sa hegemonim modalitetima subjektivacije u zapadnim kapitalističkim društvima. Fokus ovog teksta je, dakle, na tome dokle “samo-izabrana” prekarizacija doprinosi stvaranju uslova da bi se postalo akter neoliberalnih političkih i ekonomskih odnosa.
Ova inicijativa Platforme za teoriju i praksu društvenih dobra – Zajedničko uspostavljena je sa ciljem da pruži različite vidove podrške mikroprojektima koji imaju za cilj stvaranje novih ili unapređivanje postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizaciju i/ili demokratizaciju javnih dobara i popularizaciju teorije i prakse zajedničkih dobara.
Rasprostranjena želja za radom se formirala usled nepravednih uslova za rad, kojima su osobe primorane da se podrede kako bi zadovoljile materijalne i etičke potrebe. Štaviše, rasprostranjenost ‘radne dogme’ u savremenim društvima sprečava gotovo svakoga da vidi alternative radu kao otvorene opcije.
U periodu oktodbar 2019. - oktobar 2020. Platforma Zajedničko je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija realizovala projekat podrške stvaranja novih i unapređivanja postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizacije i demokratizacije javnih dobara, poput obrazovanja, infrastrukture, prirodnih resursa, javnih prostora, kao i popularizacija teorije i prakse zajedničkih dobara.
Živimo u društvu koje je organizovno hijerarhijski, bilo da je u pitanju posao, proizvodnja, preduzeće; ili administracija, politika, Država; ili pak obrazovanje i naučno istraživanje. Hijerarhija nije izum modernog društva. Njeni koreni sežu daleko u prošlost, iako nije oduvek postojala, a postojala su takođe i nehijerarhijska društva koja su funkcionisala vrlo dobro.
Povodom nedavno objavljene baze deprivatizovanih javnih usluga, koju je priredio Transnacionalni institut (TNI), prenosimo intervju sa Lavinijom Stajnfort, jednom od istraživačica u ovom projektu, koja za Green European Journal govori o sve pristunijem trendu vraćanja javnih usluga pod okrilje demokratske kontrole.
Pozivamo sve zainteresovane da se prijave za podršku realizaciji mikroprojekata koji doprinose progresivnim zajedničkim dobrima.
Fragmenti anarhističke antropologije je jedna od najznačajnijih knjiga nedavno preminulog Dejvid Grejbera, američkog antropologa i aktiviste.
U ovoj epizodi Komonifikacije preispitujemo granice kolektivne empatije i razgovaramo o onima koji ni u ovim danima ne mogu da računaju na solidarnost.
Predstavljamo publikaciju “PRAVA DRUGOG REDA: Socijalna prava u svetlu mera štednje” u izdanju A11 - Inicijative za ekonomska i socijalna prava.
Audio intervju sa Seadom S. Fetahagićem, autorom publikacije “Je li od javnog interesa čuvanje zajedničkog dobra?” u izdanju udruženja Crvena.
U novoj komonifikaciji promišljali smo anarhizam sa Sašom Perićem iz Samoobrazovnog univerziteta “Svetozar Marković”.
Ova inicijativa Platforme za teoriju i praksu društvenih dobra – Zajedničko.org uspostavljena je sa ciljem da pruži različite vidove podrške mikroprojektima koji imaju za cilj stvaranje novih ili unapređivanje postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizaciju i/ili demokratizaciju javnih dobara i popularizaciju teorije i prakse zajedničkih dobara.
