Od kraja prvog ciklusa Studija zajedničkog prošlo je godinu dana, a nekadašnji polaznici i polaznice, sada članovi i članice platforme zajedničko.org već primenjuju znanja stečena tokom ovog programa za istraživanje teorija i praksi zajedničkih dobara.
Prva zajednička dobra oko kojih su se društva organizovala kroz istoriju bila su prirodna dobra. I danas, najčešći primeri za analizu zajedničkih dobara su prirodna dobra, poput vodotoka, pašnjaka, šuma i zemljišta.
Zajednička dobra čine tri osnovna elementa - zajednica, resurs i upravljanje - odnosno, preciznije rečeno, ona predstavljaju režim upravljanja resursima od strane zajednice korisnika.
Ono što sam Hajek, koji se smatra pretečom neoliberalizma, ovde priznaje, jeste suštinska protivrečnost kapitalizma: od Marksa pa do savremenih teoretičara kapitalizma, ne-kapitalistički uslovi samog kapitalizma uvek su predstavljali izvesni paradoks. Jer, naime, ukoliko se univerzalizuje, kapitalizam ukida vlastite uslove.
U autorkom tekstu u Danas-u “PKB treba gradu” Milan Škobić se suprostavio privatizaciji PKB-a i predložio veće učešće lokalne zajednice [...]
Naturalizacija robne proizvodnje u velikoj meri doprinosi održanju kapitalizma jer se njome debata o proizvodnji koja bi primarno bila usmerena na zadovoljenje ljudskih potreba zatvara pre nego što je uopšte počela. Zbog toga je dovođenje u pitanje robne proizvodnje neizbežan deo preispitivanja temelja kapitalizma. Da bi se pokazala mogućnost ljudske i društvene reprodukcije neposredovane oplodnjom kapitala, prvo je potrebno denaturalizovati dominantan način na koji se danas zadovoljavaju potrebe.
U novoj Komonifikaciji razgovaramo o brutalno deziformišućim pokazateljima blagostanja, nejednakosti i meritokratskom mitu sa Majom Krek
U novoj Komonifikaciji, o urbanim alternativama kao realnim utopijama razgovaramo sa Ivom Čukić.
Novu sezonu Komonifikacije počinjemo sa prirodnim zajedničkim dobrima i royalty-free muzikom semplovanom iz Diznijevih crtaća.
Četvrta epizoda Komonifikacije posvećena je poziciji zajedničkog dobra u odnosu prema (neo)liberalnom konceptu države i državnoj regulaciji.
U trećoj epizodi Komonifikacije, o digitalnim zajedničkih dobrima i Internetu sa Milošem i Aleksandrom razgovara Aleksandra Savanović.
Još krajem 2002. godine Ujedinjene Nacije su proglasile vodu „društvenim i kulturnim dobrom“. Od tada do danas širom planete palalelno sa neoliberalnom privatizacijskom invazijom na ovaj dragoceni prirodni resurs vode se mnoge bitke za vraćanje vodog bogatstva pod javnu upravu.
Zajednička dobra i društvena reprodukcija je tema druge emisije Komonifikacija u kojoj je gostovao Aleksandar Matković, a razgovaralo se o [...]
U okvirima savremenih promišljanja koncepta commons želimo i da podsetimo na jugoslovensku društvenu – i kulturnu – praksu zajedničkog i društvenog i tako rekontekstualizujemo iskustvo našeg društva od pre nekoliko decenija, ukazujući na njegovu političku vrednost i relevantnost.
Autori i voditelji Komonifikacije, Aleksandar Elezović i Miloš Kovačević, slušateljkama i slušateljima približavaju koncept zajedničkog dobra, i preispituju logiku tržišnog razmišljanja.
