Ograđivanje zemljišta i uništavanje zajedničkih dobara bili su preduslov za prvobitnu akumulaciju kapitala i razvoj kapitalizma. Svojinski odnosi, koji su se pre toga razlikovali, su morali da budu promenjeni kako bi se slobodno tržište proširilo. Zajednički pašnjaci u Engleskoj, a kasnije i svuda u svetu morali su da budu ograđeni i pretvoreni u privatne posede.
Ova inicijativa Platforme za teoriju i praksu društvenih dobra – Zajedničko.org uspostavljena je sa ciljem da pruži različite vidove podrške mikroprojektima koji imaju za cilj stvaranje novih ili unapređivanje postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizaciju i/ili demokratizaciju javnih dobara i popularizaciju teorije i prakse zajedničkih dobara.
Zašto nam je lakše da zamislimo kraj sveta, ili čak kraj kapitalizma, nego da zamislimo kraj rasta? U novoj epizodi Komonifikacije o granicama rasta razgovarali smo sa Predragom Momčilovićem, studentom doktorskih studija na Geografskom fakultetu i istraživačem Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko.
Članice platforme za teoriju i praksu društvenih dobara - zajedničko.org, Aleksandra Savanović i Aleksandra Lakić, učestvovale su 4-5. novembra na konferenciji „Budućnost je javna: Demokratsko vlasništvo nad ekonomijom“
O nestandardnim oblicima rada i novoj knjizi "Alternativno radno zakonodavstvo razgovarali smo sa njenim autorom Mariom Reljanovićem, naučnim saradnikom na Institutu za uporedno pravo i predsednikom Centra za dostojanstven rad.
Pozivamo sve zainteresovane da se prijave za podršku realizaciji mikroprojekata koji doprinose progresivnim zajedničkim dobrima.
U kontekstu rastuće fleksibilizacije rada koja za posledicu ima eroziju radnih i socijalnih prava, kao i sve veće nezaposlenosti i nejednakosti, radničke zadruge pokazuju se kao izuzetno poželjan model.
U svetlu sve veće promene u smeru suprotnom od standarnog radnog odnosa i nestanka čitavog skupa prava koji su tradicionalno bila vezivana za radni odnos, platformske zadruge pružaju mogućnost alternativne kolektivne akcije.
Demokratski konfederalizam je otvoren prema drugim političkim grupama i frakcijama. On je fleksibilan, multikulturalan, antimonopolistički i orijentisan ka konsenzusu. Ekologija i feminizam su noseći stubovi ovog sistema.
Teoriji i pokretu povezanim sa odrastom često se zamera utopijski karakter i nemogućnost sprovođenja konkretnih mera u praksi. Giorgos Kallis sa saradnicima iz istraživačke grupe Research & Degrowth predložili su 10 praktičnih politika u kontekstu Španije ali ove mere mogu biti implementirane širom Evrope ukoliko postoji politička volja.
Sledeći analizu Sofi Bernar, naš kolega i prethodni voditelj Komonifikacije Aleksandar Elezović - Leks, proučavao je način funkcionisanja Ubera u [...]
Predavanje Predraga Momčilovića na temu “Od granica rasta do odrasta za održivo i pravedno društvo” održaće se u sklopu Global Degrowth Day 2019.
Uber se smatra emblematičnim za ekonomiju deljenja, a kada se priča o prekarizaciji rada često se koristi termin “uberizacija” da opiše ovaj proces.
Odrast kao novi teorijski koncept rodio se na marginama ekološke, socijalne i ekonomske krize poslednjih decenija, a svoje ideje crpi iz različitih levih, ekoloških i progresivnih politika. Preispitivanje i odbacivanje ideje eksponencijalnog rasta zasnovanog na akumulaciji profita i promišljanje društvenih i ekonomskih alternativa jeste u srži samog degrowth pokreta.
Participtivna demokratija označava ideju prema kojoj učesnici u radnom procesu imaju moć odlučivanja i dele ekonomski uspeh preduzeća u kojem rade. O prošlim i trenutnim modelima particpativne demokratije, njenoj uspešnosti i preprekama na putu ka prepoznavanju njenog značaja razgovaramo sa Velizarom Mirčovim, doktorandom sociologije na Filozofskom fakultetu
