Sa Minom Milošević, članicom predsedništva PRL i Ivanom Kovačević, članicom Glavnog odbora PRL, razgovarali smo o radikalno levoj viziji rada, održivosti, javnog sektora i rodne ravnopravnosti.
Pozivamo sve zainteresovane da se prijave za podršku realizaciji mikroprojekata koji doprinose progresivnim zajedničkim dobrima.
Kako onda razumeti poziv dela opozicije na bojkot baš ovih izbora? O nepristrasnosti, legitimitetu i crvenim linijama razgovaramo sa Biljanom Đorđević iz Inicijative Ne davimo Beograd i Ivanom Velisavljevićem iz Socijaldemokratske unije.
Nominalno, javno-privatna partnerstva su zasnovana na pretpostavci da profit i javni interes nisu u sukobu. Međutim, ekspanzija javno-privatnih partnerstava kojoj svedočimo poslednjih godina učinila je brojne javne usluge skupljim i nedostupnijim. Omraženi Bus-Plus i zloglasna spalionica u Vinči su samo neki od mnogobrojnih problematičnih ishoda udruživanja države i privatnog sektora.
Imajući u vidu ubrzan tehnološki napredak i produbljivanje ekološke krize, ideja o smanjenju broja radnih sati zauzima sve značajnije mesto u raspravama i to kao politika koja ima višestruki potencijal u pogledu unapređenja dobrobiti pojedinaca, produktivnosti i rodne jednakosti, i koja bi istovremeno mogla da doprinese smanjenju nezaposlenosti i emisije gasova staklene bašte
O izazovima koje sa sobom nosi sve veći sukob protestantske etike i automatizacije rada razgovaramo sa Tanjom Vukšom iz Centra za politike emancipacije.
Logika neoliberalnog kapitalizma uzrok je najmanje tri međusobno povezana sistemska problema koji zahtevaju hitan odgovor – uništavanje ekosistema, tržišno ograđivanje zajedničkih dobara, i napada na jednakost, socijalnu pravdu i sveukupne kapacitete društva da obezbedi socijalnu zaštitu građanima. Nijedan od navedenih problema ne može se prevazići ukoliko se ne obezbedi razvoj inovativnih, kooperativnih finansija i monetarnih sistema koji bi ih adresirali na integrisan način.
Predstavljamo publikaciju “PRAVA DRUGOG REDA: Socijalna prava u svetlu mera štednje” u izdanju A11 - Inicijative za ekonomska i socijalna prava.
Ekonomski istoričar Karl Polanji [Polanyi] skicirao je razvoj tržišnog društva. Udaljavajući se od uprošćene vizije sukoba države i tržišta, njegova uticajna „Velika transformacija“ objašnjava na koji način je njihov viševekovni dijalektički odnos oblikovao Zapadnu Evropu. Danas su tranzicija i transformacija ponovo na dnevnom redu. Nakon četrdeset godina neoliberalnog cepanja društvenog tkiva, postavlja se pitanje kako će izgledati suprotstavljeni pokret u 21. veku?
Audio intervju sa Seadom S. Fetahagićem, autorom publikacije “Je li od javnog interesa čuvanje zajedničkog dobra?” u izdanju udruženja Crvena.
Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara - Zajedničko i Centar za politike emancipacije organizuju 30. po redu Radni sto u okviru programa “Participativna demokratija” koji se realizuje u saradnji sa Domom omladine Beograda. Ovom prilikom biće predstavljena wiki stranica “Ekonomska demokratija”.
Sa Darkom Vesićem i Vladimirom Simovićem iz Centra za politike emancipacije (CPE) pričali smo o potrošačkom radu i najavili smo njihove predstojeće kurseve u okviru Studija socijalizma.
Ograđivanje zemljišta i uništavanje zajedničkih dobara bili su preduslov za prvobitnu akumulaciju kapitala i razvoj kapitalizma. Svojinski odnosi, koji su se pre toga razlikovali, su morali da budu promenjeni kako bi se slobodno tržište proširilo. Zajednički pašnjaci u Engleskoj, a kasnije i svuda u svetu morali su da budu ograđeni i pretvoreni u privatne posede.
Ova inicijativa Platforme za teoriju i praksu društvenih dobra – Zajedničko.org uspostavljena je sa ciljem da pruži različite vidove podrške mikroprojektima koji imaju za cilj stvaranje novih ili unapređivanje postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizaciju i/ili demokratizaciju javnih dobara i popularizaciju teorije i prakse zajedničkih dobara.
Zašto nam je lakše da zamislimo kraj sveta, ili čak kraj kapitalizma, nego da zamislimo kraj rasta? U novoj epizodi Komonifikacije o granicama rasta razgovarali smo sa Predragom Momčilovićem, studentom doktorskih studija na Geografskom fakultetu i istraživačem Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko.
