Možemo li da prosperiramo bez rasta? 10 predloga praktičnih politika

2019-06-01T14:57:54+01:00 29. 5. 2019.|Tags: , , |

Teoriji i pokretu povezanim sa odrastom često se zamera utopijski karakter i nemogućnost sprovođenja konkretnih mera u praksi. Giorgos Kallis sa saradnicima iz istraživačke grupe Research & Degrowth predložili su 10 praktičnih politika u kontekstu Španije ali ove mere mogu biti implementirane širom Evrope ukoliko postoji politička volja.

Fotografija: Predrag Momčilović

Mnogi ljudi koji nalaze bliskim ideje i kritike iskazane u našoj knjizi kažu nam da iako kritika odrasta zvuči razumno, njegovi predlozi su široki i svakako ih ne bi bilo moguće sprovesti u praksi. Čini se da je lakše zamisliti kraj sveta, ili čak kraj kapitalizma, nego zamisliti kraj rasta.

Čak se ni najradikalnije političke partije ne usuđuju da barem dovedu u pitanje poželjnost rasta. Kako bismo razbili ovu omamljenost rastom, mi iz istraživačke grupe Research & Degrowth u Barseloni, odlučili smo da klasifikujemo neke od predloga politika koje proizilaze iz teorije odrasta, politika kojima se temeljnje bavimo u našoj nedavno objavljenoj knjizi: „Odrast: Pojmovnik za novu eru“

U nastavku vam predstavljamo 10 predloga koje smo sastavili u kontekstu Španije i Katalonije i poslali progresivnim političkim partijama poput Podemos, Ujedinjene Levice, Katalonske Republikanske Levice, i Eko (Zeleni). Kontekst na koji se ovi predlozi odnose je specifičan, ali uz određene adaptacije, oni su primenljivi i drugde i relevantni za radikalne Leve i Zelene političke partije širom Evrope.

1. Revizija duga građana

Ne može se forsirati ekonomski rast kako bi se rešili nakupljeni dugovi koji su doprineli fiktivnom rastu u prošlosti. Neophodno je ne samo restruktuirati već i eliminisati deo duga putem građanske revizije duga, kao alata nove, istinski demokratske kulture. Takva eliminacija ne bi se smela ostvariti na štetu štediša i onih sa najnižim penzijama, bilo u Španiji bilo negde drugde. Onima sa visokim prihodima i imovinom, dug se ne bi smeo opraštati. Oni koji su uzeli pozajmice zarad špekulacija, moraju se nositi sa gubicima. Kada se dug smanji, ograničenja na ugljenik i druge resurse (pogledajte predlog 9) će garantovati da se ovo ne upotrebi kao prilika za dalji rast i potrošnju.

2. Deljenje rada i smanjenje radnog vremena

Smanjiti broj radnih sati na 32 nedeljno i razviti programe podrške za firme i organizacije koje žele da pospešuju deljenje rada. Ovo bi moralo biti uređeno na takav način da bi gubitak plate usled manjeg obima rada pogađao samo 10% onih sa najvećim prihodima. Oraničenja eksploatacije životne sredine i poreska reforma predložena niže u tekstu (predlog 4), ograničile bi mogućnost da ovo novo slobodno vreme bude korišćeno za materijalističku potrošnju.

3. Osnovni i maksimalni dohodak

Ustanoviti minimalni dohodak od 400-600 evra mesečno za sve stanovnike Španije bez ikakvih zahteva ili uslova. Nedavna studija pokazuje da bi u Španiji ovo bilo ostvarivo bez ogromnih izmena u poreskom sistemu. Ovakve odredbe bi trebalo osmisliti tako da zajedno sa drugim poreskim i radnim reformama utiču na rast prihoda siromašnijih 50% populacije, po cenu smanjenja prihoda 10% najbogatijih, kako bi se finansirala ovakva promena. Maksimalni prihod po osobi, bilo od rada ili od kapitala, ne bi smeo da bude više nego 30 puta veći od osnovnog dohodka (12.000-18.000 evra mesečno).

4. Zelena poreska reforma

Primena sistema obračunavanja, koji bi vremenom vodio transformaciji poreskog sistema od onog baziranog na radu ka onom baziranom na potrošnji energije i resursa. Oporezivanje najmanjih prihoda moglo bi biti smanjeno i komprenzovano porezom na ugljenik. Uvesti 90% poresku stopu za one sa najvećim prihodima (takve stope bile su česte u SAD ‘50ih). Porezi na visoke prihode i kapitalnu dobit zaustavili bi konzumiranje zarad statusa i eliminisali podsticaj za prekomernim primanjima, koji hrane finansijske špekulacije. Pozabaviti se pitanjem kapitalnog bogatstva kroz oporezivanja nasledstva i visoke poreze na imovinu koja se ne koristi, kao što su na primer drugi ili treći stambeni objekat pojedinaca ili velike nekretnine.

5. Zaustaviti subvencionisanje i investiranje u aktivnosti koje su veoma zagađujuće

Usmeriti oslobođena javna finansijska sredstva ka čistoj proizvodnji. Umanjiti ili potpuno ukinuti javna ulaganja i subvencije u infrastrukturu za privatni transport (poput novih puteva i proširenja aerodroma), vojne tehnologije, fosilna goriva ili rudarske projekte. Ušteđeni novac upotrebiti u unapređenje javnog ruralnog i urbanog prostora – poput trgova, pešačkih ulica – i kako bi se subvencionisao javni prevoz i sistemi za iznajmljivanje bicikala. Podržati razvoj sitnih decentralizovanih izvora obnovljive energije kojima demokratski upravljaju lokalne zajednice, umesto koncentrisanih i velikim makro-struktura pod kontrolom privatnih biznisa.

6. Podržati alternativno, solidarno društvo

Podržati, subvencijama ili izuzimanjem od poreza i legislativa neprofitni sektor i zadruge koje cvetaju u Španiji i obuhvataju alternativne lance hrane, zadruge i mreže za osnovnu zdravstvenu zaštitu, zadruge za zajedničko stanovanje, etičke banke, udruženo učenje, umetnike i druge radnike. Pospešiti dekomercijalizaciju prostora i aktivnosti zasnovane na brizi i kreativnosti, pomaganjem grupa za uzajamnu podršku, zajedničku brigu o deci, kao i društvenih centara.

7. Optimizovati korišćenje zgrada

Zaustaviti izgradnju novih stambenih prostora, oživeti postojeći stambeni fond i olakšati potpuno zauzimanje stambenih prostora. U Španiji, ovakvi zahtevi mogli bi biti ostvareni kroz visoke poreze na napuštene i sekundarne stambene objekte, prioritiziranjem društvene upotrebe SAREB stanovanja i, ukoliko bi ovo bilo nedovoljno, uz društvenu aproprijaciju napuštenih objekata od privatnih investitora.

8. Smanjiti reklamiranje

Utvrditi vrlo restriktivne kriterijume kada je u pitanju oglašavanje u javnim prostorima, sledeći primer grada Grenobla. Dati prioritet pružanju informacija, a umanjiti komercijalnu upotrebu. Uspostaviti odbore koji bi se bavili kontrolom količine i kvaliteta oglašavanja dozvoljenog u masovnim medijima i oporeziovati oglašavanje u skladu sa ciljevima.

9. Uspostaviti ograničenja u eksploatisanju životne sredine

Uspostaviti drastična ograničenja kada su u pitanju gornje granice ukupne količina CO2 koji Španija emituje, kao i ukupnu količinu resursa koje koristi, uključujući i emisije i sirovine uvezenih proizvoda, često sa Globalnog juga. Ova ograničenja bi se odnosila na CO2, sirovine, količinu vode koja je upotrebljena u proizvodnji ili na kultivisanim površinama. Slična ograničenja mogla bi se uvesti i kada su u pitanju drugi ekološki pritisci, poput snabdevanja vodom, količine sveukupnih izgrađenih površina i dozvola za turističke delatnosti u zasićenim zonama.

10. Ukidjanje BDP kao merila ekonomskog progresa

Ukoliko je BDP obmanjujući indikator, trebalo bi napustiti njegovu upotrebu i naći nove indikatore prosperiteta. Statistički podaci o monetarnim i fiskalnim nacionalnim računima mogle bi se sakupljati i koristiti ali ekonomske politike ne bi trebalo da se određuju prema BDP ciljevima. Potrebno je započeti raspravu o prirodi dobrobiti, fokusirajući se pre na to šta je potrebno meriti, nego kako.

Ovi predlozi su komplementarni i trebali bi se sprovoditi zajedno. Na primer, uspostavljanje ekoloških ograničenja može smanjiti rast i stvoriti nezaposlenost, ali deljenje rada uz osnovni dohodak razdvojilo bi stvaranje radnih mesta i socijalne sigurnosti od ekonomskog rasta.

Preusmerenje investicija sa prljavih na čiste aktivnosti i reforma poreskog sistema doprinele bi zelenoj ekonomiji, dok bi prestanak vrednovanja ekonomije kroz BDP i postojeće indikatore prosperiteta, osiguralo bi da se ovakva tranzicija ne smatra neuspehom.

Konačno, promene u oporezivanju i kontrole u oglašavanju, smanjile bi pozicioniranje i kompeticiju i umanjile osećaj frustracije kada je u pitanju nedostatak rasta. Ulaganjem u zajednička dobra i infrastrukturu povećao bi se prosperitet bez rasta.

Ne očekujemo od partija na levici da zavijore “odrast” na svojim zastavama. Razumemo poteškoće sa kojima se susreću u svakodnevnom političkom radu. Ali očekujemo od radikalno levih partija da preduzmu korake u pravom smeru i da slede politike poput ovih koje predlažemo, nezavisno od njihovog uticaja na rast. Očekujemo od istinski levih partija da izbegnu ponovno postavljanje ekonomskog rasta kao jedan od svojih ciljeva. I očekujemo da budu spremne, sa jasnim idejama o tome šta će uraditi ako ekonomija bude odbila da raste.

Giorgos Kallis predaje političku ekologiju i ekološku ekonomiju na Autonomnom univerzitetu u Barseloni, uredio je knjigu “Odrast: Pojmovnik za novu eru”.

Članak je prvobitno objavljen u Green European Journal

Prevod: Nikoleta Petković