Platforma Zajedničko zajedno sa partnerima na GreenPaths projektu, čiji smo deo organizuje vebinara je How the Lithium Rush is Producing Sacrifice Zones in Europe and Beyond
Ukoliko se realizuje pravovremeno i uz socijalnu osetljivost pravedna energetska tranzicija bi mogla omogućiti prelazak na obnovljive izvore energije i time umanjenje efekta klimatskih promena, uz unapređenje kvaliteta života svih ljudi sa naglaskom na one koji se nalaze u najmarginalizovanijim pozicijama. U ovom tekstu smo analizirali poziciju i potencijal podstandardnih romskih naselja da budu učesnici pravedne energetske tranzicije i dali predloge kako da kroz ovaj proces unapredi kvalitet života stanovnika podstandardnih naselja.
Demokratičnim preduzećem smatra se svako preduzeće kojim upravljaju njegovi radnici, a koje se istovremeno nalazi u njihovoj (kolektivnoj ili privatnoj) svojini. Najrasprostranjeniji formalno-pravni oblik demokratskog preduzeća su zadruge koje odlikuje kolektivno radničko vlasništvo i zajedničko upravljanje prema principu „jedan član-jedan glas“. U prvom delu analize predstavljane su osnovne crte postojećih praksi radničkog akcionarstva i njihove ključne specifičnosti, a podrobnije je opisan model zadružnog radničkog akcionarstva. Drugi deo istraživa- nja ispituje mogućnost primene ovog modela u Srbiji, te na njegovom tragu, predlaže model „holding zadruge“ koji bi mogao biti ostvaren u okvirima domaćeg zakonodavstva.
U sklopu ovog zbornika želimo doprinijeti supstancijalnom tumačenju demokracije koju smještamo u široko zahvaćeno polje teorijskog promišljanja i ostvarivanja socijalnih prava, što uključuje i radne odnose. Za autorice/autore studija koje čine zbornik demokracija je i metod za ocjenu oblika organiziranja i upravljanja i osnovni princip na kojem treba temeljiti društveno-političko organiziranje i upravljanje zajedničkim resursima.
Zadruge predstavljaju odgovarajući okvir udruživanja u cilju prevazilaženja prepreka sa kojima se radnici/e susreću u svakodnevnom obavljanju delatnosti. Prethodna istraživanja Platforme Zajedničko, pokazala su da u Srbiji raste broj radnika/ca koji rade samostalno, a koji se zbog načina na koji je ova oblast uređena, kao i drugih faktora koji proizilaze iz same prirode ovakvog rada, susreću sa nizom problema koji znatno utiču na kvalitet života i rada, uključujući otežan pristup radnim i socio-ekonomskim pravima te nemogućnost udruženog delovanja.
U publikaciji “Model zadružnog organizovanja po meri nestandardnih radnika” predstavljeni su rezultati uporedne analize modela zadruga koji okupljaju samostalne radnike (samozaposlene, frilensere, samostalne umetnike itd.), i koje su osnovane sa ciljem da se smanji prekarnost kojoj je ova grupa radnika izložena.
Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko organizuje fokus grupe u okviru projekta ,,Ka ekonomskoj demokratiji: Borba za socijalna i ekonomska prava kroz samoorganizovanje“. Projekat ima za cilj da ispita načine za smanjivanje nesigurnosti i nepredvivosti u oblasti rada. Na osnovu analize podataka i rezultata ovih diskusija, Zajedničko će predložiti model organizovanja zasnovan na idejama kvalitetnog i dostojanstvenog rada.
U ovoj fazi projekta, nastojimo da prikupimo mišljenja radnika i radnica iz različitih delova Srbije u formi grupne diskusije – fokus grupe. Fokus grupe će obuhvatiti do 10 učesnika/ca i biće organizovane onlajn putem Zoom platforme.
Publikacija „Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji“ predstavlja rezultat istraživanja o promenama do kojih dolazi u sferi rada i njihovom uticaju na položaj radnika. Kroz analizu pravnog okvira i zvaničnih statističkih podataka prikazani su tipovi nestandardnog rada koji preovlađuju u lokalnom kontekstu, a u odnosu na dostupnost radnih i socio-ekonomskih prava za svaki od navedenih tipova.
Ograđivanje zemljišta i uništavanje zajedničkih dobara bili su preduslov za prvobitnu akumulaciju kapitala i razvoj kapitalizma. Svojinski odnosi, koji su se pre toga razlikovali, su morali da budu promenjeni kako bi se slobodno tržište proširilo. Zajednički pašnjaci u Engleskoj, a kasnije i svuda u svetu morali su da budu ograđeni i pretvoreni u privatne posede.
Publikacija „Održivost, odrast i hrana“ obrađuje više različitih aspekata proizvodnje hrane kroz prizmu zajedničkih dobara, održivosti i odrasta. Publikacija pokriva širok spektar tema, od prepoznavanja koja su fizička i društvena ograničenja procesa proizvodnja hrane, preko načina na koji se danas hrana proizvodi na globalnom i nacionalnom nivou, pa sve do mogućih alternativnih praksi.
Usled dotrajalosti i sistematskog zanemarivanja, vodovodni sistemi u Srbiji nalaze se u kritičnom stanju: suočavaju se sa velikim gubicima na mreži, neispravnom vodom i lošim poslovanjem. Javno-privatna partnerstva i privatizacija predstavljeni su kao jedina alternativa postojećem stanju. Svetski trend rekomunalizacije vodovodnih sistema i vraćanja pod vlasništvo i upravljanje građana, pokazuje da privatizacija nije rešenje i da je moguće zajedničko upravljanje prirodnim i društvenim dobrima. Tekst je prvobitno objavljen u broju 34 časopisa "Le Monde Diplomatique"
Potrudili smo se da objasnimo šta za nas znače urbana zajednička dobra i u tom kontekstu, fokusirani na pitanje stanovanja, ponudimo pregled ilustrativnih praksi, kao i teorijskih i normativnih okvira zajedničkog stvaranja i upravljanja prostorom. Kako smatramo da je krov nad glavom jedno od osnovnih ljudskih prava, izbor teme smo usmerili na oblast zadružnog (kooperativnog) stanovanja.
Publikacija "Zajednička dobra i granice kapitalizma" predstavlja niz uvodnih studija koje povezuje jedno jednostavno pitanje: kakva je uloga zajedničkih dobara u prošlim društvima i na koji način ona mogu pomoći izgradnji budućih. S tim na umu, ova publikacija proučava pojam zajedničkih dobara kroz kritiku kapitalizma kao sistema robne proizvodnje i rasprave o njegovim mogućim alternativama.
Ma koliko savremeni grad delovao fragmentirano, nekoherentno i haotično, njegove različite forme prostorno-vremenskog organizovanja kompatiblne su jedna sa drugom, a u skladu sa dominantnim odnosima moći i oblicima proizvodnje.
