Na različitim meridijanima, u različitim ekonomsko-političkim kontekstima i različitim istorijskim trenucima, alternativna ekonomija se javljala kao odgovor na posledice invazivne ekonomije rasta. Danas postoji čitav dijapazon organizacionih ideja i modela koji predstavljaju dopunu, korektiv ili alternativu tržištu i kapitalizmu.
Infografik "Voda kao društveno dobro" rezultat je istraživanja radne grupe za prirodna zajednička dobra unutar platforme zajedničko.org. Iako privatizacija vodosnabdebvanja u Srbiji još uvek nije redovna praksa, želimo da preventivno informišemo stanovništvo o posledicama pre nego što se ova važna javna usluga stavi na tržište.
Prva zajednička dobra oko kojih su se društva organizovala kroz istoriju bila su prirodna dobra. I danas, najčešći primeri za analizu zajedničkih dobara su prirodna dobra, poput vodotoka, pašnjaka, šuma i zemljišta.
Ono što sam Hajek, koji se smatra pretečom neoliberalizma, ovde priznaje, jeste suštinska protivrečnost kapitalizma: od Marksa pa do savremenih teoretičara kapitalizma, ne-kapitalistički uslovi samog kapitalizma uvek su predstavljali izvesni paradoks. Jer, naime, ukoliko se univerzalizuje, kapitalizam ukida vlastite uslove.
Naturalizacija robne proizvodnje u velikoj meri doprinosi održanju kapitalizma jer se njome debata o proizvodnji koja bi primarno bila usmerena na zadovoljenje ljudskih potreba zatvara pre nego što je uopšte počela. Zbog toga je dovođenje u pitanje robne proizvodnje neizbežan deo preispitivanja temelja kapitalizma. Da bi se pokazala mogućnost ljudske i društvene reprodukcije neposredovane oplodnjom kapitala, prvo je potrebno denaturalizovati dominantan način na koji se danas zadovoljavaju potrebe.
Još krajem 2002. godine Ujedinjene Nacije su proglasile vodu „društvenim i kulturnim dobrom“. Od tada do danas širom planete palalelno sa neoliberalnom privatizacijskom invazijom na ovaj dragoceni prirodni resurs vode se mnoge bitke za vraćanje vodog bogatstva pod javnu upravu.
U okvirima savremenih promišljanja koncepta commons želimo i da podsetimo na jugoslovensku društvenu – i kulturnu – praksu zajedničkog i društvenog i tako rekontekstualizujemo iskustvo našeg društva od pre nekoliko decenija, ukazujući na njegovu političku vrednost i relevantnost.
