Publikacija "Zajednička dobra i granice kapitalizma" predstavlja niz uvodnih studija koje povezuje jedno jednostavno pitanje: kakva je uloga zajedničkih dobara u prošlim društvima i na koji način ona mogu pomoći izgradnji budućih. S tim na umu, ova publikacija proučava pojam zajedničkih dobara kroz kritiku kapitalizma kao sistema robne proizvodnje i rasprave o njegovim mogućim alternativama.
Razgovarali smo o NNK-u, predavanju Ugo Mateia i predstojećoj konferenciji platforme zajedničko.org sa Dušankom Milosavljević u Boženom Stojić.
Kooperativno ili zadružno stanovanje je oblik kolektivnog vlasništva i upravljanja stambenim prostorom. Velike prednosti kooperativnog stanovanja su podela troškova među članovima kroz deljeno vlasništvo, što obezbeđuje da cene stambenog prostora ostanu ispod tržišnih, i samoorganizovano, demokratsko odlučivanje o upravljanju prostorom, o finansijskim i organizacionim odlukama.
Ma koliko savremeni grad delovao fragmentirano, nekoherentno i haotično, njegove različite forme prostorno-vremenskog organizovanja kompatiblne su jedna sa drugom, a u skladu sa dominantnim odnosima moći i oblicima proizvodnje.
Zahtev za pravednijim i egalitarnijim društvom neodvojiv je od zahteva za drugačijim gradom i drugačijim prostornim politikama, a upravo na tom zadatku koncept urbanih ili prostornih zajedničkih dobara predstavlja jedan mogući model u borbi protiv prostorne nejednakosti.
Četvrtak, 3. maj 2018, od 17h do 20.30h, u Klubu Doma omladine Beograda
Od kraja prvog ciklusa Studija zajedničkog prošlo je godinu dana, a nekadašnji polaznici i polaznice, sada članovi i članice platforme zajedničko.org već primenjuju znanja stečena tokom ovog programa za istraživanje teorija i praksi zajedničkih dobara.
Zajednička dobra čine tri osnovna elementa - zajednica, resurs i upravljanje - odnosno, preciznije rečeno, ona predstavljaju režim upravljanja resursima od strane zajednice korisnika.
U novoj Komonifikaciji razgovaramo sa Milošem Starčevićem.
U autorkom tekstu u Danas-u “PKB treba gradu” Milan Škobić se suprostavio privatizaciji PKB-a i predložio veće učešće lokalne zajednice [...]
U novoj Komonifikaciji, o urbanim alternativama kao realnim utopijama razgovaramo sa Ivom Čukić.
Četvrta epizoda Komonifikacije posvećena je poziciji zajedničkog dobra u odnosu prema (neo)liberalnom konceptu države i državnoj regulaciji.
Još krajem 2002. godine Ujedinjene Nacije su proglasile vodu „društvenim i kulturnim dobrom“. Od tada do danas širom planete palalelno sa neoliberalnom privatizacijskom invazijom na ovaj dragoceni prirodni resurs vode se mnoge bitke za vraćanje vodog bogatstva pod javnu upravu.
Komonifikacija otvara medijski prostor za preispitavanje trenutne političke i ekonomske paradigme i zaokret ka rešenjima koja se vode idejom zajedničkog dobra.
