U Zagrebu je od 29. avgusta do 2. septembra održana deveta međunarodna odrasnička (degrowth) konferencija. Osim naučnih izlaganja konferencija se sastojala i od političkih panela, aktivističkih radionica, umetničkih izložbi, participativnog stvaranja muzike a otvorila je prostore i za druge aktivnosti.
Ekonomski antropolog Džejson Hikel je istaknuti zagovornik odrasta (degrowth): teorije prema kojoj, ako želimo osigurati svoje blagostanje i zdravlje planete, moramo napustiti kapitalističku opsesiju ekonomskim rastom. Njegova premisa je jasna: ako priznamo ozbiljnost klimatske krize, moramo prihvatiti i potrebu za radikalnom transformacijom naših ekonomija.
Autori: Timothée Parrique, Kate Raworth, Vincent Liegey, European Environmental Bureau, European Youth Forum, Friends of the Earth Europe, WeAll.
Sve veći uticaj klimatskih promena, kao i sveopšta degradacija životne sredine postale su stalni pratilac modernog kapitalizma i uz rast društvene nejednakosti sve više doprinose interesovanja za ideje koje su do skoro smatrane alternativnim i marginalnim. Jedna od njih je ideja da je umesto stalne trke sa ekonomskim i materijalnim rastom planeti zapravo potreban odrast. Odrast u smislu drugačijeg načina proizvodnje i potrošnje dobara, odrast koji bi vodio takozvanom štedljivom izobilju, gde bi sa manje resursa svima bilo omogućeno da žive kvalitetnije.
U utorak, 20. decembra u 18h u Kafe Bar 16 (Cetinjska 15a) predstavićemo knjigu "Vazduh kao zajedničko dobro".
Tokom 2021. godine tim istraživača Platforme Zajedničko u saradnji sa spoljnim saradnicima krenuo je sa radom na izradi modela krofne za Beograd. Tokom rada tim se suočio sa brojnim izazovima od nedostatka zvaničnih podataka za pojedine parametre koje je neophodno meriti, do potrebe za prilagođavanjem i razvojom metodologije kako bi lokalni kontekst bio ispoštovan. Kao polazišna tačka istraživačima iz Platforme Zajedničko poslužili su već postojeći modeli krofne koje je razvila ekonomiskinja Kejt Revort ali i model koji je razvio Mladen Domazet iz zagrebačkog Instituta za političku ekologiju (IPE).
Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko vas poziva na prezentaciju i diskusiju o razvojnom modelu šuplje krofne, koja će se održati u subotu 8. avgusta od 18h u prostoru Kulturnog centra Grad, Braće Krsmanović 4, Beograd.
Sa Ivom Marković iz Prava na vodu razgovarali smo o Međunarodnom danu reka, o tome zbog čega je važno da se uvede moratorijum na mini hidroelektrane, o odnosu borbe za ženska prava i zaštitu životne sredine. Iva nam je i predstavila i buduće aktivnosti Prava na vodu i načine na koje se možemo uključiti u njihovu borbu.
Odrast se tiče i odnosa prema vremenu, prostoru, drugima; prema aktivnostima, potrebama i načinu na koji se one zadovoljavaju. On predstavlja projekat povratka kontrole nad željama, kako na globalnom severu, tako i na jugu, uz oslobađanje od marketinških manipulacija, kao i medija koji oslikavaju društvo nejednakosti i rasipništva.
Često se kao glavni uzročnici zagađenja vazduha u Srbiji navode saobraćaj, industrija, individualna ložišta, toplane, poljoprivreda, energetika... A zapravo glavni uzrok lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji je siromaštvo, tačnije energetsko siromaštvo.
U saradnji Platforme Zajedničko sa Kulturnim centrom Beograd organizovan je razgovor "Uloga kulture i umetnosti u doba ekološke i klimatske krize" Tokom razgovora smo se osvrnuli na posledice ekološke i klimatske krize. Na njihovu manifestaciju u sferi kulture i umetnosti. Govorili smo o tome na koji način je moguće suprotstaviti ubrzanoj ekološkoj destrukciji i klimatskim promenama koristeći kako tradicionalne tako i nove kulturne institucije i medije. Tokom razgovora probali smo da dodjemo do odgovora gde je mesto kulturne i umetničke produkcije u borbi protiv destrukcije prirode.
U prvom izdanju nove sezone Komonifikacije, naše kolege iz platforme Zajedničko, Predrag Momčilović i Miloš Kovačević nam predstavljaju istraživanje na kojem trenutno rade, a čija tema je ekonomski model krofne.
Kroz razgovor ćemo se osvrnuti na posledice ekološke i klimatske krize. Na njihovu manifestaciju u sferi kulture i umetnosti. Govorićemo o tome na koji način je moguće suprotstaviti ubrzanoj ekološkoj destrukciji i klimatskim promenama koristeći kako tradicionalne tako i nove kulturne institucije i medije. Tokom razgovora probaćemo da dodjemo do odgovora gde je mesto kulturne i umetničke produkcije u borbi protiv destrukcije prirode.
U saradnji sa Bitef festivalom, Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko najavljuje međunarodnu konferenciju o ekološkoj krizi, klimatskim promenama i načinima na koje se sa njima suočavamo.
Rad političke ekonomistkinje Elinor Ostrom, posvećen promišljanju mogućnosti za demokratsko upravljanje resursima i institucijama, i danas je inspiracija za zelene teorije. Analizirajući primere iz stvarnog života koji predstavljaju alternativu državnoj kontroli i organizaciji putem tržišta, ona nas podstiče da proširimo razumevanje pojma demokratije.
