Model šuplje krofne sve više se nameće kao alternativno merilo ljudskog razvoja, zadovoljenja potreba i prelaska granica degradacije životne sredine. U poslednjih desetak godina model je dodatno razrađen, a sve više gradova odustaje od toga da svoj razvoj meri preko BDP-a i odlučuje se na prelazak na model šuplje krofne koji bi trebao da obezbedi zadovoljenje ljudskih potreba u skladu sa prirodnim granicama.
Zeleni poslovi se najčešće definišu kao poslovi u sektoru proizvodnje dobara ili usluga koje doprinose zaštiti životne sredine ili očuvanju prirodnih resursa. Ovi poslovi tradicionalo su bili vezani za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, očuvanje prirodni resursa, održivo šumarstvo, reciklažu itd. Ali kako sve više sektora planira tranziciju na klimatski neutralne modele sa niskim emisijama ugljenika, svaki posao može postati zelen.
Poljoprivreda je grana privrede koja je najosetljivija na promene klime. Poljoprivredna proizvodnja direktno je povezana sa klimatskim uslovima i male varijacije u temperaturi ili vlažnosti mogu dovesti do drastičnog smanjenja prinosa.
Koji su problemi turizma u Beogradu, i kako on može da postane održiviji.
Pandemija koronavirusa razotkrila je krhkost današnjih globalnih prehrambenih sistema, a rizik od prehrambene krize veći je nego ikad. Ipak, neuspesi u industrijskoj proizvodnji hrane odavno su jasni, manifestujući se u vidu stalne gladi i neuhranjenosti na globalnom nivou, kao i kroz uništavanje životne sredine, što dalje pokreće klimatsku krizu i gubitak biodiverziteta. U svetlu ovih problema, agroekologija se sve češće predstavlja kao alternativa.
Kulturološki napor koji su ekonomski liberali uložili tokom poslednjih decenija uspeo je da ubedi ljude da misle da dobar život podrazumeva da možete da radite sve što poželite. S toga rad u polju kulture treba da otpočne sa preispitivanjem da li je ovakva vizija zaista dobra i poželjna.
Ova inicijativa Platforme za teoriju i praksu društvenih dobra – Zajedničko uspostavljena je sa ciljem da pruži različite vidove podrške mikroprojektima koji imaju za cilj stvaranje novih ili unapređivanje postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizaciju i/ili demokratizaciju javnih dobara i popularizaciju teorije i prakse zajedničkih dobara.
U periodu oktodbar 2019. - oktobar 2020. Platforma Zajedničko je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija realizovala projekat podrške stvaranja novih i unapređivanja postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizacije i demokratizacije javnih dobara, poput obrazovanja, infrastrukture, prirodnih resursa, javnih prostora, kao i popularizacija teorije i prakse zajedničkih dobara.
Sa našim kolegom iz platforme Zajedničko i doktorandom na Geografskom fakultetu Predragom Momčilovićem razgovarali smo o dokumentarcu "David Attenborough: A Life on Our Planet". Pored predstavljanja filma, pričali smo i o mogućim rešenjima i globalnim strategijama prevencije eventualne buduće ekološke katastrofe.
Povodom nedavno objavljene baze deprivatizovanih javnih usluga, koju je priredio Transnacionalni institut (TNI), prenosimo intervju sa Lavinijom Stajnfort, jednom od istraživačica u ovom projektu, koja za Green European Journal govori o sve pristunijem trendu vraćanja javnih usluga pod okrilje demokratske kontrole.
Pozivamo sve zainteresovane da se prijave za podršku realizaciji mikroprojekata koji doprinose progresivnim zajedničkim dobrima.
Energija dobijena iz biomase, Sunca, vetra i vode vekovima je pokretala ljudska društva. Uprkos tome što je danas teško zamisliti život bez korišćenja fosilnih goriva ona se, zapravo, u celokupnoj istoriji čovečanstva koriste tek poslednjih dvesta godina.
Objavljivanje ranog javnog uvida povodom plana detaljnje regulacije za kompleks „Avala film“ ujedno je najava nove seče drveća, odnosno uništavanja zelenih površina zarad izgradnje stambene i komercijalne zone na Košutnjaku.
Predavanje i prezentaciju knjige na temu “Održivost, odrast i hrana” održaće Predrag Momcilović, 6.juna od 18h u dvorištu omladinskog centra CK13. Predavanje se organizuje u sklopu obeležavanja svetskod dana odrasta / Global Degrowth Day 2020.
Imajući u vidu ubrzan tehnološki napredak i produbljivanje ekološke krize, ideja o smanjenju broja radnih sati zauzima sve značajnije mesto u raspravama i to kao politika koja ima višestruki potencijal u pogledu unapređenja dobrobiti pojedinaca, produktivnosti i rodne jednakosti, i koja bi istovremeno mogla da doprinese smanjenju nezaposlenosti i emisije gasova staklene bašte
