Sada već uveliko prihvaćena prognoza budućnosti naše planete, poljuljava viziju budućnosti naših gradova okarakterisanu izobiljem i tehnološkim napretkom. Kao rezultat toga, hitno moramo predvideti i suočiti se sa scenarijima koji će verovatno postati naša realnost, u nadi da će nam ovakva maštarenja pomoći da se efikasno prilagodimo i možda usmerimo na drugačiji put.
Zagađenje vazduha problem je sa kojim se suočavaju brojni gradovi u Srbiji, samo tokom 2016. godine loš kvalitet vazduha prouzrokovao je oko 6500 preuranjenih smrti. Glavni uzroci zagađenja vazduha su proizvodnja električne energije, individualna ložišta i toplane malog kapaciteta, sobraćaj, industrija kao i poljoprivreda. Loš kvalitet vazduha bio je predmet pobune građana, aktivista i lokalnih inicijativa koje su organizovale proteste, performanse, peticije kao i druge vidove borbe u cilju postavljanja pitanja kvaliteta vazduha na agendu političara.
Sa Darkom Vesićem i Vladimirom Simovićem iz Centra za politike emancipacije (CPE) pričali smo o potrošačkom radu i najavili smo njihove predstojeće kurseve u okviru Studija socijalizma.
Već neko vreme smo svedoci zabrinjavajućih upozorenja o Beogradu i Valjevu kao jednima od najzagađenjih gradova na svetu, što se dodatno pogoršava tokom grejne sezone. O stavovima nadležnih institucija, medija i političara prema ovom problemu, kao i lokalnim i globalnim strategijama za poboljšanje kvaliteta vazduha razgovarali smo sa Ognjanom Pantićem iz Beogradske otvorene škole.
Ograđivanje zemljišta i uništavanje zajedničkih dobara bili su preduslov za prvobitnu akumulaciju kapitala i razvoj kapitalizma. Svojinski odnosi, koji su se pre toga razlikovali, su morali da budu promenjeni kako bi se slobodno tržište proširilo. Zajednički pašnjaci u Engleskoj, a kasnije i svuda u svetu morali su da budu ograđeni i pretvoreni u privatne posede.
Ova inicijativa Platforme za teoriju i praksu društvenih dobra – Zajedničko.org uspostavljena je sa ciljem da pruži različite vidove podrške mikroprojektima koji imaju za cilj stvaranje novih ili unapređivanje postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizaciju i/ili demokratizaciju javnih dobara i popularizaciju teorije i prakse zajedničkih dobara.
Feministizacijom politike se ističe važnost mikronivoa, odnosa, jednakosti, zajedništva, saradnje i različitosti, kao i brisanja veštačke podele na privatnu i javnu sferu u cilju promene dinamike u osnovi postojećeg sistema i razvoja emancipatorskih alternativa.
Zašto nam je lakše da zamislimo kraj sveta, ili čak kraj kapitalizma, nego da zamislimo kraj rasta? U novoj epizodi Komonifikacije o granicama rasta razgovarali smo sa Predragom Momčilovićem, studentom doktorskih studija na Geografskom fakultetu i istraživačem Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko.
Članice platforme za teoriju i praksu društvenih dobara - zajedničko.org, Aleksandra Savanović i Aleksandra Lakić, učestvovale su 4-5. novembra na konferenciji „Budućnost je javna: Demokratsko vlasništvo nad ekonomijom“
Publikacija „Održivost, odrast i hrana“ obrađuje više različitih aspekata proizvodnje hrane kroz prizmu zajedničkih dobara, održivosti i odrasta. Publikacija pokriva širok spektar tema, od prepoznavanja koja su fizička i društvena ograničenja procesa proizvodnja hrane, preko načina na koji se danas hrana proizvodi na globalnom i nacionalnom nivou, pa sve do mogućih alternativnih praksi.
O nestandardnim oblicima rada i novoj knjizi "Alternativno radno zakonodavstvo razgovarali smo sa njenim autorom Mariom Reljanovićem, naučnim saradnikom na Institutu za uporedno pravo i predsednikom Centra za dostojanstven rad.
O položaju naučnih radnika, egzistencijalnim izazovima sa kojima se oni suočavaju, kao i njihovoj međusobnoj umreženosti razgovarali smo sa Vlastom Sikimić, istraživačicom na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Tijanom Nikitović, doktorantkinjom na Odeljenju za psihologiju na istom fakultetu.
Pozivamo sve zainteresovane da se prijave za podršku realizaciji mikroprojekata koji doprinose progresivnim zajedničkim dobrima.
U kontekstu rastuće fleksibilizacije rada koja za posledicu ima eroziju radnih i socijalnih prava, kao i sve veće nezaposlenosti i nejednakosti, radničke zadruge pokazuju se kao izuzetno poželjan model.
U svetlu sve veće promene u smeru suprotnom od standarnog radnog odnosa i nestanka čitavog skupa prava koji su tradicionalno bila vezivana za radni odnos, platformske zadruge pružaju mogućnost alternativne kolektivne akcije.
