Često se kao glavni uzročnici zagađenja vazduha u Srbiji navode saobraćaj, industrija, individualna ložišta, toplane, poljoprivreda, energetika... A zapravo glavni uzrok lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji je siromaštvo, tačnije energetsko siromaštvo.
U saradnji Platforme Zajedničko sa Kulturnim centrom Beograd organizovan je razgovor "Uloga kulture i umetnosti u doba ekološke i klimatske krize" Tokom razgovora smo se osvrnuli na posledice ekološke i klimatske krize. Na njihovu manifestaciju u sferi kulture i umetnosti. Govorili smo o tome na koji način je moguće suprotstaviti ubrzanoj ekološkoj destrukciji i klimatskim promenama koristeći kako tradicionalne tako i nove kulturne institucije i medije. Tokom razgovora probali smo da dodjemo do odgovora gde je mesto kulturne i umetničke produkcije u borbi protiv destrukcije prirode.
Danas svedočimo nečemu što možda zvuči kao fikcija, ali postaje realnost galopirajućom brzinom: u pitanju je dolazak nove vrste „demokratije“, „demokratije bez građana“, gde je pun građanski status shvaćen kao ekskluzivna kategorija – luksuzna „roba“ koja nije dostupna svakome (razvoj koji je već predočen u ideji „iliberalne demokratije“). Ali da li će ovi sistemi zaista moći da se zovu demokratijama? Ili će pre institucionalizovati nove forme aparthejda? (nemojmo zaboraviti da su, sve dok nisu delegitimizovani, stari aparthejd režimi takođe bili nazivani pravim demokratijama).
U prvom izdanju nove sezone Komonifikacije, naše kolege iz platforme Zajedničko, Predrag Momčilović i Miloš Kovačević nam predstavljaju istraživanje na kojem trenutno rade, a čija tema je ekonomski model krofne.
Kroz razgovor ćemo se osvrnuti na posledice ekološke i klimatske krize. Na njihovu manifestaciju u sferi kulture i umetnosti. Govorićemo o tome na koji način je moguće suprotstaviti ubrzanoj ekološkoj destrukciji i klimatskim promenama koristeći kako tradicionalne tako i nove kulturne institucije i medije. Tokom razgovora probaćemo da dodjemo do odgovora gde je mesto kulturne i umetničke produkcije u borbi protiv destrukcije prirode.
Nakon završenih javnih rasprava o nacrtu Zakona o radnom angažovanju zbog povećanja obima posla u određenim delatnostima koje su tokom septembra održane u nekoliko gradova Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je objavilo izveštaj u kome su sumirani rezultati ovih razgovora. Za to vreme Inicijativa “Živim i van sezone”, je tražila da se nacrt Zakona povuče iz procedure s obzirom da preti da ozbiljno naruši radnička prava, a 162 potpisnika, pojedinaca i organizacija, je poslalo identičan zahtev na adresu Ministarstva.
Referendumi su danas predmet različitih diskusija. Neki ih slave kao formu direktne demokratije, tvrdeći da omogućava ljudima da zaobiđu ukorenjene političke oligarhije koje imaju tendenciju da ignorišu ili sa namerom iskrive javni interes. Drugi su nešto sumnjičaviji. Kritičari referendume vide kao priliku za demagoge - kao pretnju, dakle, a ne priliku za demokratiju.
138 potpisnika inicijative „Živim i van sezone“ iz organizacija civilnog društva, akademske zajednice i sindikata još jednom poziva Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da povuče nacrt Zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima.
Prekarnost u kulturnom i umetničkom polju: Značaj samoorganizovanja u unapređenju položaja radnica i radnika je drugi u seriji javnih razgovora koji organizujemo u saradnji sa Kulturnim Centrom Beograda.
Organizacije okupljene oko inicijative „Živim i van sezone“ zahtevaju od Vlade Srbije da povuče nacrt Zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima jer je ovaj nacrt Zakona u suprotnosti sa Ustavom Srbije i međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala.
Razmišljanja Benoit Lechat, suosnivača časopisa „Green European Journal“ i rukovodioca sektora za publikacije u belgijskom zelenom analitičkom centru (tink tenku) [...]
U saradnji sa Bitef festivalom, Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko najavljuje međunarodnu konferenciju o ekološkoj krizi, klimatskim promenama i načinima na koje se sa njima suočavamo.
Pišemo Vam povodom predstojećih pregovora o visini minimalne zarade za 2022. godinu koji će se odvijati u okviru Socijalno-ekonomskog saveta uz zahtev da podržite sindikate, i pre svega radnike i radnice, i stanete uz zahtev da se minimalna zarada podigne barem do nivoa minimalne potrošačke korpe koja je u aprilu ove godine iznosila 39.000 dinara.
Dejvid Greber (David Graeber) (1961-2020) je američki antropolog, aktivista i intelektualac društvenog pokreta. Njegovi uvidi u vezi sa imaginacijom i praksom demokratije inspirisali su mnoge, ne samo da vide svet drugačije, nego i da pokušaju da ga promene.
Rad političke ekonomistkinje Elinor Ostrom, posvećen promišljanju mogućnosti za demokratsko upravljanje resursima i institucijama, i danas je inspiracija za zelene teorije. Analizirajući primere iz stvarnog života koji predstavljaju alternativu državnoj kontroli i organizaciji putem tržišta, ona nas podstiče da proširimo razumevanje pojma demokratije.
