Živimo u periodu u kome je ljudski uticaj na planetarni ekosistem toliko porastao da ga naučnici sa pravom nazivaju antropocen. Naša planeta je danas preko 1 °C toplija nego što je bila pre sto godina. Globalno zagrevanje i klimatske promene već danas nam donose duge sušne periode koje na kratko prekidaju razorne poplave, šumki požari postali su svakodnevnica i u krajevima gde ih do skoro nije bilo. Biljne i životinjske vrste svakodnevno nestaju, kao i stotine hektara šume koje se poseku. Sve veće površine postaju nenastanjive, dok su svi medijumi životne sredine zagađeni. Sve ovo gura i ljudsku egzistenciju na samu ivicu opstanka.
Sve očiglednije postaje da ne možemo nastaviti po starom i da je potrebno promeniti načine proizvodnje i potrošnje kao i upravljanja resusima. Neoliberalni poredak još uvek poseduje hegemoniju ali ona usled neuspeha ovog projekta postaje sve uzdrmanija. Da bi došlo do sistematske promene koja će dovesti do socio-ekološke transformacije potrebna nam je i promena narativa. Kultura i umetnost trebale bi da igraju jednu od ključnih uloga u kreiranju novih narativa koji će nas voditi ka održivom i socijalno pravednom društvu.
Kroz razgovor ćemo se osvrnuti na posledice ekološke i klimatske krize. Na njihovu manifestaciju u sferi kulture i umetnosti. Govorićemo o tome na koji način je moguće suprotstaviti ubrzanoj ekološkoj destrukciji i klimatskim promenama koristeći kako tradicionalne tako i nove kulturne institucije i medije. Tokom razgovora probaćemo da dodjemo do odgovora gde je mesto kulturne i umetničke produkcije u borbi protiv destrukcije prirode.
Učesnici/e razgovora:
Milica Kočović De Santo, naučna saradnica na Institutu rkonomskih nauka, predaje na master i doktorskim studijama na Fakultetu Dramskih Umetnosti
Zoran Erić, istoričar umetnosti, kustos i predavač
Ognjan Pantić, koordinator projekata, Beogradska otvorena škola
Moderator: Predrag Momčilović, Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko
Petak, 22. oktobar u 18:00h – javni razgovor + live stream
Galerija ARTGET, Trg republike 5/I
Live stream događaja biće dostupan na Facebook kanalu Kulturnog centra Beograda i Platforme Zajedničko:
O učesnicima:
Milica Kočović De Santo je naučna saradnica na Institutu Ekonomskih Nauka, predaje na master i doktorskim studijama na Fakultetu Dramskih Umetnosti (kulturna politika, menadžment u kulturi i umetnosti, Ekonomika kulture, Kultura i održivi razvoj), društveni aktivista – realni utopista.
U istraživanjima spaja političku ekonomiju, kulturne kritičke studije, kritičke razvojne studije, dekolonijalne, i razne teorije koje konstituišu degrowth.
Zoran Erić je istoričar umetnosti, kustos i predavač. Doktorirao je na Bauhaus univerzitetu u Vajmaru 2005. godine. Polje njegovog istraživanja uključuje dodirne tačke između urbane geografije, prostorno-kulturološkog diskursa, teorije radikalne demokratije i ekoestetike.
Ognjan Pantić, koordinator projekata u okviru programske oblasti Energija, klima i životna sredina. U fokusu njegovog rada su zagađenje vazduha i energetska tranzicija. U poslednje dve godine najviše je radio na proširivanju građanske mreže za merenje kvaliteta vazduha na razne lokalne sredine u celoj Srbiji. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, smer Međunarodna politika, a na istom fakultetu je i završio master studije Ekološke politike.
U saradnji sa Kulturnim centrom Beograda, Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko pripremila je program javnih razgovora koji će biti realizovan tokom 2021. godine.
U specifičnom okviru javne institucije kulture želimo da sa publikom preispitamo prekarnost rada u kulturi i umetnosti, odgovornost i zadatke umetničkog rada i ulogu javnih institucija kulture u proizvodnji zajedničkog znanja i njegovoj distribuciji kroz kulturne politike, te odnos umetničkog rada, ekologije i ugrožavanja planetranih granica prirode kao zajedničkog dobra. U vremenu globalne krize koja nas iznova bolno podseća na međuzavisnost čoveka i prirode, želimo da vratimo u fokus pitanja odnosa čoveka prema čoveku, naš kolektivni odnos prema prirodnim i urbanim resursima kao zajedničkim dobrima, i naš odnos prema prirodi i klimatskim promenama kao ključnom problemu savremenog doba.