Degrowth ili Odrast je novi političko-teorijski koncept koji se suprotstavlja ideji neprestanog rasta, zagovarajući sistematsku društvenu, ekonomsku i ekološku transformaciju koja bi dovela do radikalno egalitarnog demokratskog društva baziranog na ideji održivosti.
Od kraja prvog ciklusa Studija zajedničkog prošlo je godinu dana, a nekadašnji polaznici i polaznice, sada članovi i članice platforme zajedničko.org već primenjuju znanja stečena tokom ovog programa za istraživanje teorija i praksi zajedničkih dobara.
Prva zajednička dobra oko kojih su se društva organizovala kroz istoriju bila su prirodna dobra. I danas, najčešći primeri za analizu zajedničkih dobara su prirodna dobra, poput vodotoka, pašnjaka, šuma i zemljišta.
Prirodna zajednička dobra predstavljaju resurs koji je materijalizovan u prirodi, odnosno čine bazu društvene reprodukcije.
Zajednička dobra čine tri osnovna elementa - zajednica, resurs i upravljanje - odnosno, preciznije rečeno, ona predstavljaju režim upravljanja resursima od strane zajednice korisnika.
U novoj Komonifikaciji razgovaramo sa Milošem Starčevićem.
Ono što sam Hajek, koji se smatra pretečom neoliberalizma, ovde priznaje, jeste suštinska protivrečnost kapitalizma: od Marksa pa do savremenih teoretičara kapitalizma, ne-kapitalistički uslovi samog kapitalizma uvek su predstavljali izvesni paradoks. Jer, naime, ukoliko se univerzalizuje, kapitalizam ukida vlastite uslove.
U autorkom tekstu u Danas-u “PKB treba gradu” Milan Škobić se suprostavio privatizaciji PKB-a i predložio veće učešće lokalne zajednice [...]
Naturalizacija robne proizvodnje u velikoj meri doprinosi održanju kapitalizma jer se njome debata o proizvodnji koja bi primarno bila usmerena na zadovoljenje ljudskih potreba zatvara pre nego što je uopšte počela. Zbog toga je dovođenje u pitanje robne proizvodnje neizbežan deo preispitivanja temelja kapitalizma. Da bi se pokazala mogućnost ljudske i društvene reprodukcije neposredovane oplodnjom kapitala, prvo je potrebno denaturalizovati dominantan način na koji se danas zadovoljavaju potrebe.
U novoj Komonifikaciji razgovaramo o brutalno deziformišućim pokazateljima blagostanja, nejednakosti i meritokratskom mitu sa Majom Krek
U novoj Komonifikaciji, o urbanim alternativama kao realnim utopijama razgovaramo sa Ivom Čukić.
Novu sezonu Komonifikacije počinjemo sa prirodnim zajedničkim dobrima i royalty-free muzikom semplovanom iz Diznijevih crtaća.
Četvrta epizoda Komonifikacije posvećena je poziciji zajedničkog dobra u odnosu prema (neo)liberalnom konceptu države i državnoj regulaciji.
U trećoj epizodi Komonifikacije, o digitalnim zajedničkih dobrima i Internetu sa Milošem i Aleksandrom razgovara Aleksandra Savanović.
Još krajem 2002. godine Ujedinjene Nacije su proglasile vodu „društvenim i kulturnim dobrom“. Od tada do danas širom planete palalelno sa neoliberalnom privatizacijskom invazijom na ovaj dragoceni prirodni resurs vode se mnoge bitke za vraćanje vodog bogatstva pod javnu upravu.
