Odrast bi mogao da se metaforički sagleda kao neka vrsta dijete za društvo koje pati od gojaznosti i upotrebe industrijske, masne hrane koja pritom zagađuje, ali ova dijeta nije bazirana na smanjivanju unosa ove nekvalitetne hrane, već na prelazak na ukusniju i zdraviju, lokalnu, organsku ishranu, koja manje zagađuje, doprinosi lokalnoj ekonomiji, a naše društvo čini otpornijim i zdravijim.
Vlada, privatni investitori i EU vide eksploataciju litijuma u češkim deindustrijalizovanim od uglja zavisnim regionima kao priliku za revitalizaciju ekonomije, kroz podsticaj evropske zelene tranzicije. Ali lokalne zajednice imaju različite aspiracije za svoju budućnost.
Ukoliko se realizuje pravovremeno i uz socijalnu osetljivost pravedna energetska tranzicija bi mogla omogućiti prelazak na obnovljive izvore energije i time umanjenje efekta klimatskih promena, uz unapređenje kvaliteta života svih ljudi sa naglaskom na one koji se nalaze u najmarginalizovanijim pozicijama. U ovom tekstu smo analizirali poziciju i potencijal podstandardnih romskih naselja da budu učesnici pravedne energetske tranzicije i dali predloge kako da kroz ovaj proces unapredi kvalitet života stanovnika podstandardnih naselja.
U sklopu ovog zbornika želimo doprinijeti supstancijalnom tumačenju demokracije koju smještamo u široko zahvaćeno polje teorijskog promišljanja i ostvarivanja socijalnih prava, što uključuje i radne odnose. Za autorice/autore studija koje čine zbornik demokracija je i metod za ocjenu oblika organiziranja i upravljanja i osnovni princip na kojem treba temeljiti društveno-političko organiziranje i upravljanje zajedničkim resursima.
U Zagrebu je od 29. avgusta do 2. septembra održana deveta međunarodna odrasnička (degrowth) konferencija. Osim naučnih izlaganja konferencija se sastojala i od političkih panela, aktivističkih radionica, umetničkih izložbi, participativnog stvaranja muzike a otvorila je prostore i za druge aktivnosti.
Ekonomski antropolog Džejson Hikel je istaknuti zagovornik odrasta (degrowth): teorije prema kojoj, ako želimo osigurati svoje blagostanje i zdravlje planete, moramo napustiti kapitalističku opsesiju ekonomskim rastom. Njegova premisa je jasna: ako priznamo ozbiljnost klimatske krize, moramo prihvatiti i potrebu za radikalnom transformacijom naših ekonomija.
Autori: Timothée Parrique, Kate Raworth, Vincent Liegey, European Environmental Bureau, European Youth Forum, Friends of the Earth Europe, WeAll.
Sve veći uticaj klimatskih promena, kao i sveopšta degradacija životne sredine postale su stalni pratilac modernog kapitalizma i uz rast društvene nejednakosti sve više doprinose interesovanja za ideje koje su do skoro smatrane alternativnim i marginalnim. Jedna od njih je ideja da je umesto stalne trke sa ekonomskim i materijalnim rastom planeti zapravo potreban odrast. Odrast u smislu drugačijeg načina proizvodnje i potrošnje dobara, odrast koji bi vodio takozvanom štedljivom izobilju, gde bi sa manje resursa svima bilo omogućeno da žive kvalitetnije.
Zagarantovano zaposlenje je ambiciozan predlog koji ima za cilj da omogući pristup pravičnim zaradama i dostojanstvenim radnim uslovima svima u društvu. Usled poremećaja izazvanih ekonomskom recesijom koja preti rastućom nezaposlenošću, neophodno je brzo osmisliti rešenja, i mnogobrojni predlozi nalaze se na stolu, od univerzalnog osnovnog dohotka do nešto tradicionalnijih podsticajnih mera. Pavlina Černeva (Pavlina Tchernva), autorka „U prilog zagarantovanom zaposlenju“, objašnjava zašto su ovakve inicijative osuđene na neuspeh, i ukazuje zbog čega bi korist od zagarantovanog zaposlenja imali ne samo zaposleni, nego društvo u celini, na način da se pojedincima omogući veći stepen autonomije, da se osnaže zajednice i ponude rešenja za hitne probleme poput ekološke i krize u sektoru brige.
Sakupljači sekundarnih sirovina jedna su od najugroženijih društvenih grupe, njihov značajan i težak rad za institucije i tržište rada ostaje nevidljiv. Sa Jelenom Vidanović iz Republičkog sindikata sakupljača sekundarnih sirovina razgovarali smo o sindikatu, položaju sakupljača i inovativnim načinima kako može da se unapredi socioekonomski i radnopravni položaj sakupljača.
Sa digitalizacijom i šokovima poput pandemije Covid-19 i ekstremnih vremenskih prilika, svet rada se brzo menja. Ali ova transformacija ne bi trebalo da postane neizbežnost koju radnici moraju pasivno da trpe. Radije, to bi trebalo da bude demokratski proces koji oblikuju i o kom odlučuju sami radnici.
Nakon sugestija Međunarodne organizacije rada kao i obraćanja grupe specijalnih izvestioca Ujedinjenih Nacija (Specijalni izvestilac za prava na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja; Specijalni izvestilac za ljudska prava migranata; Specijalni izvestilac za savremene oblike ropstva i drugi) izmenjen je i dopunjen Nacrt Zakona o radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima.
Tokom 2021. godine tim istraživača Platforme Zajedničko u saradnji sa spoljnim saradnicima krenuo je sa radom na izradi modela krofne za Beograd. Tokom rada tim se suočio sa brojnim izazovima od nedostatka zvaničnih podataka za pojedine parametre koje je neophodno meriti, do potrebe za prilagođavanjem i razvojom metodologije kako bi lokalni kontekst bio ispoštovan. Kao polazišna tačka istraživačima iz Platforme Zajedničko poslužili su već postojeći modeli krofne koje je razvila ekonomiskinja Kejt Revort ali i model koji je razvio Mladen Domazet iz zagrebačkog Instituta za političku ekologiju (IPE).
Prošle godine u Hrvatskoj je osnovan sindikat SKUPA – Sindikalni kolektiv udruženih prekarnih radnica i aktivista – koji okuplja radnike i radnice iz civilnog sektora i neprofitnih organizacija. Ova inicijativa predstavlja presedan s obzirom da ovakav model udruživanja u civilnom sektoru do sada nije praktikovan, kako u Hrvatskoj tako i u zemljama u regiona. Tim povodom pričali smo sa Sandrom Kasunić, jednom od osnivačica sindikata, koja nam je ispričala više o samom procesu osnivanja sindikata, budućim planovima i specifičnostima civilnog sektora u Hrvatskoj.
Rastuća ekološka i klimatska kriza nameću potrebu za transformacijom ekonomije u pravcu izmene dominantnih obrazaca proizvodnje dobara i usluga na način koji ne vodi uništavanju životne sredine. Promena između ostalog zahteva izbacivanje iz upotrebe fosilnih goriva koja su glavni uzročnik emisije gasova staklene bašte i njihovu zamenu obnovljivim izvorima energije, upotrebu tehnologije i proizvodnih procesa koji su klimatski i ekološki neutralni, kao i proizvodnju dobara i usluga korisnih za životnu sredinu.
