Publikacija "Zajednička dobra i granice kapitalizma" predstavlja niz uvodnih studija koje povezuje jedno jednostavno pitanje: kakva je uloga zajedničkih dobara u prošlim društvima i na koji način ona mogu pomoći izgradnji budućih. S tim na umu, ova publikacija proučava pojam zajedničkih dobara kroz kritiku kapitalizma kao sistema robne proizvodnje i rasprave o njegovim mogućim alternativama.
Razgovarali smo o NNK-u, predavanju Ugo Mateia i predstojećoj konferenciji platforme zajedničko.org sa Dušankom Milosavljević u Boženom Stojić.
Kooperativno ili zadružno stanovanje je oblik kolektivnog vlasništva i upravljanja stambenim prostorom. Velike prednosti kooperativnog stanovanja su podela troškova među članovima kroz deljeno vlasništvo, što obezbeđuje da cene stambenog prostora ostanu ispod tržišnih, i samoorganizovano, demokratsko odlučivanje o upravljanju prostorom, o finansijskim i organizacionim odlukama.
Ma koliko savremeni grad delovao fragmentirano, nekoherentno i haotično, njegove različite forme prostorno-vremenskog organizovanja kompatiblne su jedna sa drugom, a u skladu sa dominantnim odnosima moći i oblicima proizvodnje.
Zahtev za pravednijim i egalitarnijim društvom neodvojiv je od zahteva za drugačijim gradom i drugačijim prostornim politikama, a upravo na tom zadatku koncept urbanih ili prostornih zajedničkih dobara predstavlja jedan mogući model u borbi protiv prostorne nejednakosti.
Četvrtak, 3. maj 2018, od 17h do 20.30h, u Klubu Doma omladine Beograda
Copyleft je koncept podstaknut novim režimom upotrebe i distribucije sadržaja koji su rezultat kreativnog i intelektualnog rada u novom digitalnom okruženju. Copyleft ponudio je alternativu koja omogućava različite nivoe prava korišćenja sadržaja - pravo na proučavanje rada, pravo na dalje kopiranje, pravo na modifikaciju i deljenje sa drugima.
Internet predstavlja domen u kome nesklad između robne proizvodnje sa jedne i društvene reprodukcije sa druge strane, možda i najsnažnije dolazi do izražaja.
Univerzalni osnovni dohodak je redovan dohodak koji se bezuslovno dodeljuje svima u jednakom iznosu bez obizira na veličinu njihovih prihoda. Ubrzanom automatizacijom rada i ogromnom produktivnošću stvoreni su uslovi da univerzalni osnovni dohodak postane naša budućnost.
O vodi i vodosnabdevanju Aleksandar Elezović i Milos Kovačević razgovaraju sa Ivom Marković iz platforme za teoriju i praksu društvenih dobara - zajedničko.org i Vladimirom Simovićem iz Centra za politike emancipacije.
Sam pojam etike u bankarstvu podrazumeva integrisanje ekološke, etičke i socijalne analize u investiciono odlučivanje, zajedno sa čisto finansijskom evaluacijom instrumenata (akcija i obveznica).
Bruto domaći proizvod predstavlja najrasprostranjenije korišćeni indikator razvoja ekonomije uprkos ogromnom broju nedostataka. BDP meri isključivo akumulaciju kapitala, ignoriše eksternalije i ekonomiju koja se dešava van tržišta.
Na različitim meridijanima, u različitim ekonomsko-političkim kontekstima i različitim istorijskim trenucima, alternativna ekonomija se javljala kao odgovor na posledice invazivne ekonomije rasta. Danas postoji čitav dijapazon organizacionih ideja i modela koji predstavljaju dopunu, korektiv ili alternativu tržištu i kapitalizmu.
Kapitalizam je sistem proizvodnje, odnosno način na koji se proizvodi kao roba prodaju i prave na osnovu eksploatacije rada.
Infografik "Voda kao društveno dobro" rezultat je istraživanja radne grupe za prirodna zajednička dobra unutar platforme zajedničko.org. Iako privatizacija vodosnabdebvanja u Srbiji još uvek nije redovna praksa, želimo da preventivno informišemo stanovništvo o posledicama pre nego što se ova važna javna usluga stavi na tržište.
