Konferencija “Zajednička dobra – uslov kapitalizma ili način da se on prevaziđe?” /// Panel: Ekonomija i digitalna dobra u kontekstu zajedničkih dobara /// 3. maj 2018. godine, Klub Doma omladine Beograda
Usled dotrajalosti i sistematskog zanemarivanja, vodovodni sistemi u Srbiji nalaze se u kritičnom stanju: suočavaju se sa velikim gubicima na mreži, neispravnom vodom i lošim poslovanjem. Javno-privatna partnerstva i privatizacija predstavljeni su kao jedina alternativa postojećem stanju. Svetski trend rekomunalizacije vodovodnih sistema i vraćanja pod vlasništvo i upravljanje građana, pokazuje da privatizacija nije rešenje i da je moguće zajedničko upravljanje prirodnim i društvenim dobrima. Tekst je prvobitno objavljen u broju 34 časopisa "Le Monde Diplomatique"
U sredu, 9. maja na Radioaparatu smo razgovarali o potencijalima dokumentarnog filma i drugih video sadržaja za promovisanje realnih utopija sa Milicom Ivić i Reljom Pekić.
Potrudili smo se da objasnimo šta za nas znače urbana zajednička dobra i u tom kontekstu, fokusirani na pitanje stanovanja, ponudimo pregled ilustrativnih praksi, kao i teorijskih i normativnih okvira zajedničkog stvaranja i upravljanja prostorom. Kako smatramo da je krov nad glavom jedno od osnovnih ljudskih prava, izbor teme smo usmerili na oblast zadružnog (kooperativnog) stanovanja.
Publikacija "Zajednička dobra i granice kapitalizma" predstavlja niz uvodnih studija koje povezuje jedno jednostavno pitanje: kakva je uloga zajedničkih dobara u prošlim društvima i na koji način ona mogu pomoći izgradnji budućih. S tim na umu, ova publikacija proučava pojam zajedničkih dobara kroz kritiku kapitalizma kao sistema robne proizvodnje i rasprave o njegovim mogućim alternativama.
Razgovarali smo o NNK-u, predavanju Ugo Mateia i predstojećoj konferenciji platforme zajedničko.org sa Dušankom Milosavljević u Boženom Stojić.
Kooperativno ili zadružno stanovanje je oblik kolektivnog vlasništva i upravljanja stambenim prostorom. Velike prednosti kooperativnog stanovanja su podela troškova među članovima kroz deljeno vlasništvo, što obezbeđuje da cene stambenog prostora ostanu ispod tržišnih, i samoorganizovano, demokratsko odlučivanje o upravljanju prostorom, o finansijskim i organizacionim odlukama.
Ma koliko savremeni grad delovao fragmentirano, nekoherentno i haotično, njegove različite forme prostorno-vremenskog organizovanja kompatiblne su jedna sa drugom, a u skladu sa dominantnim odnosima moći i oblicima proizvodnje.
Zahtev za pravednijim i egalitarnijim društvom neodvojiv je od zahteva za drugačijim gradom i drugačijim prostornim politikama, a upravo na tom zadatku koncept urbanih ili prostornih zajedničkih dobara predstavlja jedan mogući model u borbi protiv prostorne nejednakosti.
Četvrtak, 3. maj 2018, od 17h do 20.30h, u Klubu Doma omladine Beograda
Copyleft je koncept podstaknut novim režimom upotrebe i distribucije sadržaja koji su rezultat kreativnog i intelektualnog rada u novom digitalnom okruženju. Copyleft ponudio je alternativu koja omogućava različite nivoe prava korišćenja sadržaja - pravo na proučavanje rada, pravo na dalje kopiranje, pravo na modifikaciju i deljenje sa drugima.
Internet predstavlja domen u kome nesklad između robne proizvodnje sa jedne i društvene reprodukcije sa druge strane, možda i najsnažnije dolazi do izražaja.
Univerzalni osnovni dohodak je redovan dohodak koji se bezuslovno dodeljuje svima u jednakom iznosu bez obizira na veličinu njihovih prihoda. Ubrzanom automatizacijom rada i ogromnom produktivnošću stvoreni su uslovi da univerzalni osnovni dohodak postane naša budućnost.
O vodi i vodosnabdevanju Aleksandar Elezović i Milos Kovačević razgovaraju sa Ivom Marković iz platforme za teoriju i praksu društvenih dobara - zajedničko.org i Vladimirom Simovićem iz Centra za politike emancipacije.
Sam pojam etike u bankarstvu podrazumeva integrisanje ekološke, etičke i socijalne analize u investiciono odlučivanje, zajedno sa čisto finansijskom evaluacijom instrumenata (akcija i obveznica).
