Kulturološki napor koji su ekonomski liberali uložili tokom poslednjih decenija uspeo je da ubedi ljude da misle da dobar život podrazumeva da možete da radite sve što poželite. S toga rad u polju kulture treba da otpočne sa preispitivanjem da li je ovakva vizija zaista dobra i poželjna.
Za ponašanje koje ovde opisujemo od suštinske važnosti je vera da je osoba izabrala svoj radni i životni status i da se ti izbori mogu organizovati relativno slobodno i autonomno. Ali, takođe svesno, izabrani su i nesigurnost, nedostatak kontinuiteta pod datim društvenim uslovima. Ipak, u nastavku, problem nije u pitanju “kada sam zaista odlučio-la slobodno?”, ili “kada delujem autonomno?”, već u načinima na koje su ideje autonomije i slobode konstitutivno povezane sa hegemonim modalitetima subjektivacije u zapadnim kapitalističkim društvima. Fokus ovog teksta je, dakle, na tome dokle “samo-izabrana” prekarizacija doprinosi stvaranju uslova da bi se postalo akter neoliberalnih političkih i ekonomskih odnosa.
Ova inicijativa Platforme za teoriju i praksu društvenih dobra – Zajedničko uspostavljena je sa ciljem da pruži različite vidove podrške mikroprojektima koji imaju za cilj stvaranje novih ili unapređivanje postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizaciju i/ili demokratizaciju javnih dobara i popularizaciju teorije i prakse zajedničkih dobara.
Rasprostranjena želja za radom se formirala usled nepravednih uslova za rad, kojima su osobe primorane da se podrede kako bi zadovoljile materijalne i etičke potrebe. Štaviše, rasprostranjenost ‘radne dogme’ u savremenim društvima sprečava gotovo svakoga da vidi alternative radu kao otvorene opcije.
U specijalnoj epizodi komonifikacije, koja je bila deo Common Waves’ serijala emitovanog tokom bijenala arhitekture u Tbilisiju 2020., ugostili smo Saru Nikolić i Anju Vujović.
U periodu oktodbar 2019. - oktobar 2020. Platforma Zajedničko je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija realizovala projekat podrške stvaranja novih i unapređivanja postojećih zajedničkih dobara, dekomercijalizacije i demokratizacije javnih dobara, poput obrazovanja, infrastrukture, prirodnih resursa, javnih prostora, kao i popularizacija teorije i prakse zajedničkih dobara.
Živimo u društvu koje je organizovno hijerarhijski, bilo da je u pitanju posao, proizvodnja, preduzeće; ili administracija, politika, Država; ili pak obrazovanje i naučno istraživanje. Hijerarhija nije izum modernog društva. Njeni koreni sežu daleko u prošlost, iako nije oduvek postojala, a postojala su takođe i nehijerarhijska društva koja su funkcionisala vrlo dobro.
Sa našim kolegom iz platforme Zajedničko i doktorandom na Geografskom fakultetu Predragom Momčilovićem razgovarali smo o dokumentarcu "David Attenborough: A Life on Our Planet". Pored predstavljanja filma, pričali smo i o mogućim rešenjima i globalnim strategijama prevencije eventualne buduće ekološke katastrofe.
Zelena evropska fondacija uz podršku platforme za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko i uz finansijsku podršku Evropskog parlamenta i Zelene evropske fondacije, poziva vas na prezentaciju rezultata istraživanja i panel debatu o mogućnostima za prelazak na fer, održivi i ugljenično neutralni turizam.
Sa Minom Milošević, članicom predsedništva PRL i Ivanom Kovačević, članicom Glavnog odbora PRL, razgovarali smo o radikalno levoj viziji rada, održivosti, javnog sektora i rodne ravnopravnosti.
Povodom nedavno objavljene baze deprivatizovanih javnih usluga, koju je priredio Transnacionalni institut (TNI), prenosimo intervju sa Lavinijom Stajnfort, jednom od istraživačica u ovom projektu, koja za Green European Journal govori o sve pristunijem trendu vraćanja javnih usluga pod okrilje demokratske kontrole.
Pozivamo sve zainteresovane da se prijave za podršku realizaciji mikroprojekata koji doprinose progresivnim zajedničkim dobrima.
Fragmenti anarhističke antropologije je jedna od najznačajnijih knjiga nedavno preminulog Dejvid Grejbera, američkog antropologa i aktiviste.
Energija dobijena iz biomase, Sunca, vetra i vode vekovima je pokretala ljudska društva. Uprkos tome što je danas teško zamisliti život bez korišćenja fosilnih goriva ona se, zapravo, u celokupnoj istoriji čovečanstva koriste tek poslednjih dvesta godina.
Objavljivanje ranog javnog uvida povodom plana detaljnje regulacije za kompleks „Avala film“ ujedno je najava nove seče drveća, odnosno uništavanja zelenih površina zarad izgradnje stambene i komercijalne zone na Košutnjaku.
