Publikacija "Zajednička dobra i granice kapitalizma" predstavlja niz uvodnih studija koje povezuje jedno jednostavno pitanje: kakva je uloga zajedničkih dobara u prošlim društvima i na koji način ona mogu pomoći izgradnji budućih. S tim na umu, ova publikacija proučava pojam zajedničkih dobara kroz kritiku kapitalizma kao sistema robne proizvodnje i rasprave o njegovim mogućim alternativama.
Zahtev za pravednijim i egalitarnijim društvom neodvojiv je od zahteva za drugačijim gradom i drugačijim prostornim politikama, a upravo na tom zadatku koncept urbanih ili prostornih zajedničkih dobara predstavlja jedan mogući model u borbi protiv prostorne nejednakosti.
O vodi i vodosnabdevanju Aleksandar Elezović i Milos Kovačević razgovaraju sa Ivom Marković iz platforme za teoriju i praksu društvenih dobara - zajedničko.org i Vladimirom Simovićem iz Centra za politike emancipacije.
Infografik "Voda kao društveno dobro" rezultat je istraživanja radne grupe za prirodna zajednička dobra unutar platforme zajedničko.org. Iako privatizacija vodosnabdebvanja u Srbiji još uvek nije redovna praksa, želimo da preventivno informišemo stanovništvo o posledicama pre nego što se ova važna javna usluga stavi na tržište.
Degrowth ili Odrast je novi političko-teorijski koncept koji se suprotstavlja ideji neprestanog rasta, zagovarajući sistematsku društvenu, ekonomsku i ekološku transformaciju koja bi dovela do radikalno egalitarnog demokratskog društva baziranog na ideji održivosti.
Od kraja prvog ciklusa Studija zajedničkog prošlo je godinu dana, a nekadašnji polaznici i polaznice, sada članovi i članice platforme zajedničko.org već primenjuju znanja stečena tokom ovog programa za istraživanje teorija i praksi zajedničkih dobara.
Prva zajednička dobra oko kojih su se društva organizovala kroz istoriju bila su prirodna dobra. I danas, najčešći primeri za analizu zajedničkih dobara su prirodna dobra, poput vodotoka, pašnjaka, šuma i zemljišta.
Prirodna zajednička dobra predstavljaju resurs koji je materijalizovan u prirodi, odnosno čine bazu društvene reprodukcije.
Novu sezonu Komonifikacije počinjemo sa prirodnim zajedničkim dobrima i royalty-free muzikom semplovanom iz Diznijevih crtaća.
Još krajem 2002. godine Ujedinjene Nacije su proglasile vodu „društvenim i kulturnim dobrom“. Od tada do danas širom planete palalelno sa neoliberalnom privatizacijskom invazijom na ovaj dragoceni prirodni resurs vode se mnoge bitke za vraćanje vodog bogatstva pod javnu upravu.
Zajednička dobra i društvena reprodukcija je tema druge emisije Komonifikacija u kojoj je gostovao Aleksandar Matković, a razgovaralo se o [...]
Komonifikacija otvara medijski prostor za preispitavanje trenutne političke i ekonomske paradigme i zaokret ka rešenjima koja se vode idejom zajedničkog dobra.
