Voda kao resurs i sektor vode koji tim resursom upravlja imaju apsolutnu važnost za živote ljudi i reprodukciju društva. Zbog toga su pomno praćenje stanja, skretanje pažnje na opasnosti koje se javljaju u ovom domenu i sprovođenje akcija koje u fokus stavljaju dobrobit društva u celini, od visokog značaja. Ipak, najuticajni akteri u javnoj sferi, poput jakih političkih partija i velikih medijskih kuća, posvećuju premalo ili nimalo pažnje navedenom pitanju. Tek tu i tamo čujemo najave restrikcija vode zbog navodne prevelike potrošnje, ali bez dubljeg ulaženja u pitanje kako se, koliko i za čiji račun voda proizvodi, daljeg razvoja javne infrastrukture i mogućih održivih alternativa trenutnom sistemu vodosnabdevanja. Time se, hotimično ili ne, doprinosi utisku da pitanje pitke vode počinje u slavini i završava se u odvodnoj cevi. Takvom utisku, na globalnom nivou, suprotstavlja se iskustvo miliona ljudi koji nemaju pristup dovoljnoj količini vode za piće, iskustva ogromnog broja domaćinstava koja su isključena sa javne vodovodne mreže zbog nemogućnosti plaćanja računa, kao i iskustvo stanovnika svih onih naselja čija je voda lošeg kvaliteta, što je mnogima svakodnevica i u Srbiji.
O vodi i vodosnabdevanju u sredu 11. aprila u 14h na RadioAparatu Aleksandar Elezović i Miloš Kovačević razgovarali su sa Ivom Marković iz platforme za teoriju i praksu društvenih dobara – zajedničko.org i Vladimirom Simovićem iz Centra za politike emancipacije.
Iva je nezavisna istraživačica u oblasti političke ekologije. Članica je Zelena omladina Srbije, platforme zajedničko.org, Levog samita Srbije , urednica glasila Federation of Young European Greens – FYEG i osnivačica organizacije za političku ekologiju Polekol.
Vladimir je sociolog, član Centra za politike emancipacije i aktivista Levog samita Srbije.