Prirodna zajednička dobra predstavljaju resurs koji je materijalizovan u prirodi i postoji nezavisno od rada čoveka. Ona čine bazu društvene reprodukcije, jer se na njima zasnivaju mnoge druge društvene delatnosti od ishrane i energije, do kiseonika.
Iva Marković je nezavisna istraživačica u oblasti političke ekologije. Zanima je teorija zajedničkih dobara, održiva ekonomija, društveni aspekti klimatskih promena, upravljanje prirodnim resursima i ekofeminizam. Bavi se političkim organizovanjem levih i zelenih ideja, zagovara i praktikuje demokratske i inkluzivne strukture. Članica je Zelene omladine Srbije, Levog samita Srbije, platforme zajedničko.org, urednica glasila Federacije evropskih mladih Zelenih i osnivačica je organizacije za političku ekologiju Polekol.