Logika neoliberalnog kapitalizma uzrok je najmanje tri međusobno povezana sistemska problema koji zahtevaju hitan odgovor – uništavanje ekosistema, tržišno ograđivanje zajedničkih dobara, i napada na jednakost, socijalnu pravdu i sveukupne kapacitete društva da obezbedi socijalnu zaštitu građanima. Nijedan od navedenih problema ne može se prevazići ukoliko se ne obezbedi razvoj inovativnih, kooperativnih finansija i monetarnih sistema koji bi ih adresirali na integrisan način.

Osnovni uzrok ovih patologija je rast zasnovan na zaduživanju i deregulacija finansija, s obzirom da predstavljaju ključne elemente neoliberalne ekonomije koju su početkom 80ih institucionalizovali Tačer i Regan kao „naslednicu“ Kejnzijanske paradigme. Prelaz je označio ukidanje ili umanjivanje zakonskih ograničenja na kamate u većini zemalja, što je rezultiralo uvođenjem zelenaških kamata na veliki broj standardnih zajmova, i rastom kamatnih stopa i do 5000% za kratkoročne kredite. Ovakva predatorska praksa nekada pretežno usmerena na siromašne, prekarne radnike i globalni Jug, početkom devedesetih i dvehiljaditih proširila se u nešto drugačijim oblicima i na srednju klasu Evropljana i Amerikanaca. Prezaduženost je postala sveprisutno stanje koje je nastavilo da se produbljuje nakon krize 2008. godine, gušeći ekonomije širom sveta i nanoseći ogromnu socijalnu nepravdu.

Na sreću, nove mogućnosti sistematskih promena se pojavljuju na horizontu. Kako unutrašnje protivurečnosti kapitalističkih finansija i njihove posledice postaju sve očiglednije, kritike monetarnog sistema bivaju sve utemeljenije, a praćene su i razvojem praktičnih alternativa. Ponovo se otkrivaju skoro zaboravljeni istorijski modeli kooperativnih finansija, alternativnih valuta i zadružnih organizacionih modela. Postkapitalistčka vizija finansija i novca je na pomolu.

S druge strane postavlja se pitanje može li eklektična mešavina delića rešenja – alternativne banke, valute, sistemi zajmova, zadružne digitalne platforme, predlozi politika – biti sintetizovana u koherentnu viziju? Mogu li različiti projekti i akteri unutar ovog blistavog carstva pronaći jedni druge, inicirati saradnju i obezbediti širu podršku? Kako bi istražila ovakve mogućnosti, „Komons strateška grupa“ u saradnji sa Hajnrih Bel Fondacijom, okupila je teoretičare, aktiviste, inovatore i osnivače na dvonedeljnoj Deep Dive radionici.

I Zašto je transformacija novca, bankarstva i finansija esencijalna

Neoliberalni kapitalizam, naročito nakon sloma 2008.godine, evidentno nema potencijal da zadovolji osnovne ljudske potrebe na društveno pravičan i ekološki odgovoran način. Njegova opsesija ekonomskim rastom i akumulacijom privatnog bogatstva je poprimila predatorski i društveno parazitski oblik, a celokupan sistem je ožičen za proizvodnju povratnih, katastrofalnih bumova i krahova. S druge strane, nije sveopšte prepoznato da novac i monetarni sistem predstavljaju društvene konstrukte koji deluju kao nevidljivi instrumenti društvenog inženjeringa i poretka. Mnogima se sistem i dalje čini prirodnim ekonomskim poretkom. Ipak, mogućnost javnog preotimanja kontrole nad proizvodnjom novca iz ruku privatnog sektora postoji, i to na način koji bi omogućio da novac služi javnoj, demokratski određenoj svrsi umesto uskim profitnim interesima privatnih banaka i finansijskih institucija.

Javnosti nedostaje svest o činjenici da novac kreiraju privatne banke proizvodnjom novih zaduženja koje sa kamatom otplaćuju vlade i domaćinstva. Bilo kako bilo, umesto percepcije novca kao nužno pozajmljenog od banaka, možemo ga percipirati i kao zajedničko dobro – javnu zalihu valuta koja bi dala prioritet društveno neophodnim troškovima, uključujući investicije u privatnu ekonomiju, bez prethodnog uvećanja prihoda putem poreza. Nije neophodno stvarati deficit koji nastaje javnim zajmovima. Novac bi mogao da predstavlja javni izvor novih valuta, što je funkcija koju banke već vrše pri tom generišući zaduženja. Razlika je u tome što bi javne valute bile oslobođene kamate i što bi podržale demokratski određene potrebe; ne bi postojala potreba da se zadovolje profitno orijentisani prioriteti privatnih poverilaca. Novac za zajedničko dobro bio bi kreiran na demokratski način, kao javna usluga i alociran u javnom interesu.

II Kako finansirati zajednička dobra i zajedništvo

Konvencionalni finansijski sistem odan je ekonomiji eksploatacije i izvlačenja vrednosti. Ona ima oblik piramidalne šeme sa ugrađenim imperativom rasta, imajući u vidu da otplata kamate – dodatka na početni iznos novca koji kreiraju banke – podrazumeva da većina stanovništva mora još više da se zaduži i to brzinom većom nego što je ekonomski rast. Dužnički mlin – plus složene kamate – neminovno vode špekulacijama i krizma brzog rasta i kraha (boom-and bust crisis). U poređenju sa 1929. godinom, koja je u Americi obeležena Kejnzijanskim reformama, Nju Dilom i usponom države blagostanja, počevši od 2008.godine, globalni bankarski i monetarni sistem se urušava ali bez pratećih fundamentalnih reformi. Sistem u kome danas živimo zasniva se na izvlačenju rente, oslanjajući se na privatizaciju, podelu rada i ograđivanje zajedničkih resursa u svrhu stvaranja viška vrednosti.

Ovaj proces omogućen je zahvaljujući različitim finansijskim instrumentima koji stvaraju raznovrsna ograničenja i potraživanja u odnosu na privatizovane resurse i radnu snagu. Ovakva finansijska realnost ograničava generisanje kapitala za javnu i zajedničku upotrebu, i ograničava kapacitet komonera da kreiraju sopstvenu vrednost i kapital koji bi bio namenjen postizanju zajedničkih ciljeva. Umesto toga, postojeći proizvodni i finansijski sistem dizajniran je kao odvod koji sprovodi vrednost u privatne džepove. Zbog toga jedina nada za komonere, i sve ostale koji finansije vide kao sredstvo za unapređenje javnog dobra, leži u dekonstruisanju postojećeg rentijerskog sistema i reintegraciji domena prirode i društvene vrednosti unutar iznova koncipirane celine u kojoj kapital služi kolektivnim društvenim ciljevima.

Ukratko, ukoliko želimo da stvorimo društvo zasnovano na zajedničkim dobrima koje je ujedno demokratsko i pravedno, moramo iznova da promislimo i rekonstuišemo ulogu novca i kredita. To bi podrazumevalo upotrebu finansija na način koji bi omogućio ljudima da se angažuju u stvaranju zajedničkih dobara, i unapređenje ekonomske i društvene saradnje kroz proces zamišljanja, artikulacije i stvaranja deljenih resursa u formi zajedničkih dobara. U isto vreme potreban nam je i drugačiji mentalitet u odnosu na grozničavu kupovinu i stvaranje privatne imovine, što je glavni cilj konvencionalnog zaduživanja. Reč je o finansiranju procesa mutualizacije koji zahteva drugačiji institucionalni sklop, pravne režime i društvene prakse upravljanja (i mutualizacije) novcem, kreditima i rizikom.

III Devet institucionalnih modela za transformaciju finansija

1. Socijalno i etičko pozajmljivanje

Etičke socijalne banke kao što je Fiare u Španiji i Banca Etica u Italiji aktivno se bave društvenim i ekološkim efektima svojih zajmova. Zbog toga su njihovi dužnici povezani sa fer trejd pokretom, korporativnom društvenom odgovornošću, lokalnim preduzećima koja stvaraju dobre poslove, i drugim oblicima kooperativnih i društvenih pitanja. Zahvaljujući vezi sa više od četiristo lokalnih uprava, Banca Etica ima i jaku javnu i komunalnu komponentu. Kapital kooperativne banke u iznosu od pedeset dva miliona eura, u vlasništvu je trideset pet hiljada deoničara i devedeset lokalnih grupa, i svi aktivno učestvuju u razvoju njenih proizvoda i usluga, i staraju se o tome da njeno poslovanje ostane dosledno njenoj društvenoj svrsi.

2. Institucije za finansiranje razvoja zajednice (CDFI)

CDFI (Community Development Finance Institutions) su vrsta kooperativnih i mutualističkih kreditnih institucija naročito prisutnih u Sjedinjenim Američkim Državama, i predstavljaju način da se demokratizuje pristup kreditima, posebno kada je u pitanju rasna diskriminacija. Zahvaljujući podršci predsednika Klintona i Obame, njihov broj je narastao na hiljadu organizacija sa misijom koje su prepoznate kao CDFI, i još dva ili tri puta toliko institucija koje imaju sličan model poslovanja, a koje nisu zvanično sertifikovane. Njihova kolektivna imovina doseže iznos od deset milijardi dolara. CDFI su takođe prisutne u Ujedinjenom Kraljevstvu gde se razvijaju na sličan način.

3. Javne banke

Javna banka predstavlja privlačnu alternativu boom-and-bust ekonomiji utemeljenoj u privatnom bankarskom sistemu. Javne banke mogu neposredno smanjiti cenu javnog zaduživanja, obezbediti kapital koji je neophodan da se adresiraju društvene potrebe na način koji nije ekstraktivan, i smanjiti troškove infrastrukturnih ulaganja i do dva puta smanjivanjem kamata za ovakvu vrstu projekata. Dobar primer ovakve prakse je banka Severne Dakote koja nudi kredite sa niskom kamatom malim preduzećima, studentima i farmerima, a u poslednjih deset godina je uspela da generiše i preko trista miliona dividendi za građane Severne Dakote. U periodu između 1938. i 1974. godine, Kanadska Banka poslovala je na isti način i to na državnom nivou. Neki od najvećih infrastrukturnih projekata u Kanadi – kao što je rečni kanal Sen Loren – finansirani su na ovaj način. Širom sveta postoji mnoštvo dobrih primera javnog bankarstva uključujući opštinske banke.

4. Krediti usmereni na tranziciju

Jedan od ključnih problema tradicionalnih banaka je to što se bore za opstanak u situaciji smanjenog rasta ili u slučaju niskih tržišnih cena kamate. Pojedine ekološki orijentisane zajednice zbog toga pokušavaju da osmisle kredite ili modele finansiranja koji bi mogli da funkcionišu i uslovima bez rasta, i da omoguće održivost i otpornost lokalne ekonomije. Sambruket zajednica u Švedskoj došla je do zaključka da je potrebno uspostaviti zajednička dobra prirodnih resursa, obezbediti komplementarna finansijska zajednička dobra kako bi mogla da funkcioniše na održiv način. S obzirom da funkcioniše kao zadruga, ona eksperimentiše sa crowdfunding investicijama, neprofitnim mehanizmom koji joj omogućava očuvanje lokalnog održivi razvoj.

5. Blokčejn ledžer kao infrastruktura zajednice

Uprkos kontroverzama vezanim za njegovu ulogu u špekulacijama, bitkoin predstavlja značajan pomak zbog inovacija u vidu „distribuiranog ledžera“ ili „blokčejn tehnologije“. Ovaj revolucionarni sistem omogućava validaciju autentičnosti pojedinačnih bitkoina (ili digitalnih sertifikata i dokumenta), bez nužnosti učešća treće strane, tj. jamca kao što su banke ili vladina tela. Ovakav razvoj ima dugoročne posledice jer blokčejn tehnologija može pouzdano da se koristi u svrhu uređenja društvenih odnosa na mrežnim platformama, kao u slučaju „distribuiranih kolaborativnih organizacija“ zasnovanih na digitalnim mrežama, ili kao okvir za kolektivno upravljanje grupama. Ukoliko korisnici mogu da izbegnu uobičajenu potrebu za proverom pouzdanosti drugih korisnika, moguće je da velik broj korisnika učestvuje u razmeni na otvorenim mrežnim sistemima.

6. Komplementarne vlaute

Community Forge – communityforge.net – je platforma za društveno umrežavanje koja omogućava zajednicama da razviju sopstvene lokalne valute, upravljaju razmenom i nalozima članova, i da oglašavaju individualne i kolektivne potrebe. Više od četiristo zajednica koriste Drupal platformu kako bi upravljale sopstvenim komplementarnim valutama. Do kraja 2014. godine, Community Forge podržala je petsto pedeset LETS projekata u Francuskoj, sto trinaest u Belgiji, šezdeset tri u Švajcarskoj, i sto pedeset vremenskih banki. Interesantna alternativna valuta je i uCoin, projekat u Francuskoj koji teži uvođenju bazičnog dohotka upotrebom kriptovalute.

7. Crowdfunding za zajednička dobra

Španski Goteo je jedna od najinovativnijih crowdfunding platformi koja funkcioniše kao softver otvorenog koda koji se koristi u svrhu unapređena projekata i principa zajedničkih dobara. Goteo se razlikuje od standardnih crowdfunding sajtova utoliko što poziva na javnu participaciju u unapređenju projekata i veću odgovornost donatora. Putem Gotea finansirano je više od četiri hiljade projekata, od kojih je šezdeset do sedamdeset odsto uspelo da prikupi željeni iznos sredstva. Platforma ima preko pedeset hiljada korisnika, i od svog osnovanja 2011.godine sakupila je više od dva miliona eura.

8. Enspiral i virtuelno bankarstvo zasnovano na zajedničkim dobrima

Enspiral je Novozelandska mreža koju čine preduzetnici, stručnjaci i hakeri koji “koriste poslovne i tehnološke alate u svrhu pozitivnih društvenih promena“. Enspire koristi softverske platforme u cilju stvaranja inovativnih organizacionih struktura kako bi obezbedili nove modele kolektivnog samo-obezbeđivanja i finansiranja. Jedna od platformi, my.enspiral, omogućava članovima „Enspiral Services“, bilo frilenserima ili kolektivima, da koriste interni bankarski sistem unutar autonomnog i fleksibilnog ograđenog prostora. Enspiral takođe nudi platformu za budžetiranje koja omogućava učesnicima da alociraju kolektivni budžet shodno doprinosima

9. Nove organizacione forme kooperativne akumulacije

Pojedine organizacione pokazuju značajan potencijal u smislu podsticanja novih tipova akumulacije – kolektivne akumulacije finansijskih resursa za uzajamnu dobrobit. Dobar primer su solidarna ekonomija i mešovite zadruge, naročito prisutne u Italiji, Kvebeku, Kanadi i od nedavno u Njujorku (Solidarity NY). Izdavanje zadružnih akcija koje je 90ih pokrenuo fer trejd pokret u Ujedinjenom Kraljevstvu, ponovo je oživelo nakon 2008.godine, a u svrhu pribavljanja kapitala za različite potrebe unutar zajednice, uključujući razvoj obnovljive energije, očuvanje ruralnih dućana, otkup lokalnih pabova, sticanje poseda za lokalnu proizvodnju hrane i slične ciljeve. Pokret koji se zalaže za akcije u zajednici, koji se iz Ujedinjenog Kraljevstva proširio na Kanadu, ukazuje na to da zadružni modeli vlasništva nad akcijama mogu služiti zadovoljavanju zajedničkih potreba.

IV Strategije prevazilaženja

Učesnici radionice identifikovali su pet ključnih strategija:

1. Demokratizacija novca: Komoneri treba da preotmu sistem proizvodnje novca tako da služi javnoj svrsi i u cilju prevazilaženja ekonomije zasnovane na dugu. Vlada Irske 2015.godine je objavila izveštaj u kome je pokazala na koji način je ovo izvodivo.

2. Prevazilaženje novca (u obliku u kome ga znamo): S obzirom da novac promoviše društvene odnose koji podrazumevaju razmenu ekvivalenata (ugovorenih na osnovu cena za kupovinu određenih dobara), i ponašanja koja isključuju one koji ne poseduju novac, mnogi komoneri zalažu se za prevazilaženje novca tako što promovišu indirektnu recipročnosti zajedničkih dobara, i otvaraju se za drugačije forme novca u različitim kontekstima kako bi omogućili zajednicama veći stepen samoodređenja.

3. Nazad u budućnost: Uvezivanje novog i starog: Istorijska iskustva i pouke ranijih kooperativnih modela koji se vezuju za radnički pokret i leve politike trebalo bi uvezati sa novim modelima zasnovanim na digitalnim tehnologijama koje razvijaju mlađe generacije. Mnogi modeli koji su prošli test vremena, kao što je JAK bankarstvo (JAK fee-based banking), demurrage i WIR valuta nastala u vreme Velike Depresije kako bi se stimulisala lokalna ekonomija, predstavljaju inspirativne inovativne forme novca.

4. Uspostaviti sisteme za zadružnu akumulaciju: Osmišljavanje novih organizacionih formi (ne samo finansijskih sistema) je od suštinske važnosti kako bi se obezbedili kapaciteti za „zadružnu akumulaciju“, tačnije da bi se akumulisale finansijske rezerve i imovina koja bi mogla da se mutualizuje, kojom bi moglo da se upravlja na demokratski način i koja bi mogla da se stavi u funkciju razvoja i očuvanja modela kapitala koji doprinose opštem dobru. Mešovite zadruge kao na primer u Italiji, Kvebeku i Japanu su poučne u smislu razvoja pravnih struktura za komonere i zadrugare, kao i održivog razvoja zajednica.

5. Makro-mapa novog monetarnog sistema kao zajedničkog dobra: Neophodno je napraviti razliku između „stvarne ekonomije“ koja zadovoljava svakodnevne ljudske potrebe i „nerealne ekonomije“ kojom dominiraju parazitske „rentijerske finansije“. Makro mapiranje kreditnih i finansijskih sistema zasnovanih na zajedničkim dobrima može nam pomoći da vizualizujemo odnose neophodne za struktuisanje i operacionalizaciju nove ekonomije.

Naredni koraci

Identifikovan je veliki broj konkretnih akcionih koraka za unapređenje prethodno navedenih ciljeva. Oni uključuju: teoretska i konceptualna istraživanja; razvijanje i zagovaranje politika; razvijanje obogaćenog, šireg diskursa o finansijama i zajedničkim dobrima; kreiranje novih mesta za saradnju i aktivizam; intenzivnije eksperimentisanje sa novim valutama; finansiranje razvoja projekata i zajedničkih institucija. Pored toga, lista predloga uključuje i saradnju i podršku Sirizi i narodu Grčke u vreme kada se bore da nađu efektivne odgovore na društvenu i ekonomsku krizu koja pustoši ovu zemlju.

Zaključak

Diskusije u toku Deep Dive-a ukazale su na mogućnost monetarnih i vlasničkih sistema zasnovanih na zajedničkim dobrima unutar kojih su mogući demokratski odnosi zasnovani na jednakosti. Mnoštvo postojećih i modela koji su u nastajanju mogu da doprinesu prevazilaženju sistema zaduživanja i kamata, kao i preko potrebnoj društvenoj transformaciji. Osnovni izazov predstavlja mogućnost promene iz korena i stvaranje tranzicionih institucija unutar sistema sa tako velikim brojem komplikovanih i na površini međusobno nepovezanih aspekata. Zbog toga je teško, u praksi i strateški, transformisati postojeći sistem i učiniti ga inkluzivnijim, demokratičnim i odgovornim, društveno konstruktivnim i ekološki benignim.

Diskusija je pokazala i da postoji mnoštvo opcija koje ne treba uzimati kao ili/ili izbor, nego kao i-jedno-i-drugo i kao izazov. Inspiracija i smernice mogu se naći u istorijskim i savremenim primerima novca oslobođenog od kamate, novcu iz javnog sektora oslobođenom od duga, i modelima javnog, socijalnog i zadružnog bankarstva. Svaka od ovih inovacija služi drugačijim potrebama i ima različite funkcije, ali su ujedno i komplementarne i mogu biti integrisane u monetarni sistem koji bi obezbedio pravičan kapital i druge etičke i korisne finansijske usluge za komonere i njihove zajednice. Razjedinjenosti i slaba organizacija postojećih reformskih inicijativa danas predstavlja očigledan problem u razvoju dostupnih opcija. Još uvek ne postoji zajednički metanarativ koji bi podstakao i ujedinio pokret za monetarnu reformu, a koji bi bio demokratski i posvećen održivim i humanim modelima razvoja.

Principi i prakse zajedničkih dobara mogu da doprinesu kreiranju zajedničke agende za promenu i moćnih alata i predloga politika. Pored toga, objedinjujući narativ je ključan kako za otpor tako i za razvoj konkretnih alternativa neuhvatljivoj moći privatnog bakarskog sektora koji prizvodi novac zasnovan na dugu. Država i građani moraju da liše bankare suverene moći koju trenutno poseduju. Kooperativni i demokratski odgovorni modeli organizovanja u stanju su da obezbede društvenu arhitekturu koja bi zaštitila, očuvala i nadgledala upotrebu ovih praksi u svrhu zajedničkog dobra.

Promena zahteva ogroman društveni pritisak. Novac mora biti demokratizovan. Dužničko ropstvo mora biti ukinuto. Neophodno je uspostaviti novi sistem zadružnih finansija, bankarstva i javno generisanih valuta. Samo na ovaj način moguće je zaštiti i unaprediti zajednička dobra i staviti ih na raspolaganje svima – nasuprot praksi ograđivanja i eksproprijacije od strane privilegovane manjine.

Autori: David Bollier i Pat Conaty

Članak je prvobitno objavljen na stranici commonsstrategies.org u formi izveštaja sa radionice Komons strateške grupe organizovane u saradnji sa Heinrich Bel Fondacijom

Prevela: Aleksandra Lakić