Jugoslovensko samoupravljanje predstavlja važnu istorijskoteorijsku odrednicu za savremene rasprave o demokratizaciji ekonomije usmerene na iznalaženje rešenja za naraslu komodifikaciju rada i svakodnevnog života. Reč je o modelu organizacije ekonomske aktivnosti koji je podrazumevao praktikovanje neposredne demokratije na radnom mestu, decentralizaciju vlasništva i mehanizme vantržišne društvene reprodukcije. Vrednosti i principi samoupravljanja danas mogu da predstavljaju putokaz za oblikovanje ekonomskog sistema na način koji doprinosi zadovoljavanju širokih društvenih potreba i obezbeđivanju dostojanstvenih radnih i životnih standarda.
U radu su predstavljeni rezultati prve faze istraživanja „Nasleđe i budućnost(i) samoupravljanja“ koje ima za cilj kritičko sagledavanje dometa i protivurečnosti jugoslovenskog samoupravljanja, kao jednog od retkih istorijskih primera sistematske primene principa ekonomske demokratije. Na primeru kompanije „Metalac“ iz Gornjeg Milanovca (Srbija), jednog od uspešnijih društvenih preduzeća u Jugoslaviji, analizirane su transformacije samoupravljanja u sektoru industrijske proizvodnje kroz socijalistički period, tokom perioda tranzicije iz socijalističke u kapitalistički organizovanu ekonomiju 90-ih godina, do danas. Kroz analizu izmena internih akata kompanije izvode se zaključci o značaju samoupravljanja u pogledu radničke participacije, decentralizacije vlasništva i obezbeđivanja vantržišne društvene reprodukcije, da bi se u narednim fazama istraživanja ispitale mogućnosti primene samoupravnih principa i mehanizma u savremenom kontekstu.
Autorke: Aleksandra Lakić, Lara Končar, Aleksandra Savanović, Milica Kočović de Santo
