Prekarnost u kulturnom i umetničkom polju: Značaj samoorganizovanja u unapređenju položaja radnica i radnika

Prekarnost u kulturnom i umetničkom polju: Značaj samoorganizovanja u unapređenju položaja radnica i radnika je drugi u seriji javnih razgovora koji organizujemo u saradnji sa Kulturnim Centrom Beograda, koji je tokom 2021. pokrenuo programsku celinu prostori zajedništva.

Beskonačna tranzicija ka tržišnoj ekonomiji koja se u zemljama regiona prihvata kao jedina ispravna i moguća perspektiva, dovela je do sveobuhvatnih transformacija u oblasti rada. Hegemonija neoliberalne paradigme ubrzala je deregulaciju i fleksibilizaciju rada, i urušila institucije i mehanizme koji su predstavljali temelje radne i životne sigurnosti. Umesto sigurnih i dostojanstvenih uslova rada, sve je više radnica i radnika koji ne mogu da računaju na sigurnost i izvesnost zaposlenja, adekvatne radne uslove i institucionalnu zaštitu u slučaju nepredviđenih životnih okolnosti.

Imajući o vidu da se radi o strukturnim promenama, ovi procesi nisu zaobišli ni polje kulturne i umetničke delatnosti. Promene se održavaju kako na institucionalnom nivou (sužavanje obima prava, mere štednje, netransparentnost prilikom dodele javnih sredstava, orjentacija kao projektnom finansiranju) tako i u umetničkoj produkciji (vrednuje se umetnost koja reprodukuje dominantne društvene i političke narative), i na subjektivnom nivou (kreativnost se sve više percipira kao roba i sredstvo za bolje pozicioniranje na tržištu).

Kroz razgovor ćemo se osvrnuti na efekte promene ekonomsko-političke paradigme na dominantne obrasce kulturne i umetničke proizvodnje, i uslove rada u kulturnom i umetničkom sektoru. Govorićemo o tome na koji način je moguće suprotstaviti se galopirajućoj prekarizaciji, i o značaju i dometima inicijativa zasnovanih na samoorganizovanju u unapređenju položaja umetnik/ca i kulturnih radnika/ca. Pokušaćemo da odgovorimo na pitanje da li je autonomija umetničkih i kulturnih praksi uopšte moguća u uslovima stalnog pritisaka na egzistenciju, i koje su mogućnosti i prepreke za povezivanje različitih aktera koji udruženo delovali u cilju promene aktuelnog stanja.

Učesnici/e razgovora:

Mirjana Dragosavljević, istoričarka umetnosti, kustoskinja, koordinatorka Asocijacije Nezavisna kulturna scena
Vladimir Bjeličić, istoričar umetnosti, kustos, član dua Vokalno Kustoski Sindrom i dreg kolektiva Efemerne Konfesije
Milan Đorđević, koordinator debatnog programa Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS)

Moderatorka: Aleksandra Lakić, Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko

Utorak, 29. septembar u 18:00h – javni razgovor + live stream
Galerija ARTGET, Trg republike 5/I

Live stream događaja biće dostupan na Facebook-u i YouTube kanalu Kulturnog centra Beograda i Platforme Zajedničko:

O učesnicima:

Vladimir Bjeličić aktivan je u polju nezavisne kustoske i umetničke prakse. Zajedno sa Senkom Latinović čino post-kustosku formaciju Vokalno Kustoski Sindrom, jedan je od osnivača dreg kolektiva Efermne Konfesije i stalni saradnik na projektu u nastajanju #SERGINA, britanske umetnice Elly Clarke. Njegov rad u osnovi je baziran na istraživanju reprezentacije telesnosti u digitalnom dobu, prevođenju kustoske prakse kroz performans, kao i na artikulaciji ideja kolektivizma i ravnopravnosti, te jednake raspodele javnih dobara u odnosu na komunikaciju različitih vrsta (čovek i mašina/čovek i biljka)

Mirjana Dragosavljević je istoričarka umetnosti i kustoskinja; diplomirala na Odeljenju za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Objavljuje u raznim umetničkim časopisima, online portalima, publikacijama. Radila je kao stručna saradnica u Galeriji Grafički kolektiv (Beograd), bivša članica kustoskog kolektiva Кontekst kolektiv i Radne grupe Četiri lica Omarske. Kustoskinja je mnogobrojnih izložbi širom Srbije i regiona. Članica je kolektiva Stanica za Savremeni ples gde zajedno sa ostalim članovima/cama kustosira Kondenz festival savremenog plesa. Bila je deo autorskog tima nacionalne postavke Srbije pod nazivom Radovi na sceni izložene na Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i scenskog prostora 2019. članica redakcije portala Mašina do 2021. godine, a trenutno radi kao koordinatorka Asocijacije Nezavisna kulturna scena.

Milan Đorđević je vizuelni umetnik, doktorand u oblasti kulturne politike, istraživač-saradnik Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i stipendista Ministarstva prosvete i nauke. Najpre kao spoljni saradnik, a od 2021. godine i kao član udruženja, učestvuje u debatno-istraživačkom programu ULUS-a.

U saradnji sa Kulturnim centrom Beograda, Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko pripremila je program javnih razgovora koji će biti realizovan tokom 2021. godine.

U specifičnom okviru javne institucije kulture želimo da sa publikom preispitamo prekarnost rada u kulturi i umetnosti, odgovornost i zadatke umetničkog rada i ulogu javnih institucija kulture u proizvodnji zajedničkog znanja i njegovoj distribuciji kroz kulturne politike, te odnos umetničkog rada, ekologije i ugrožavanja planetranih granica prirode kao zajedničkog dobra. U vremenu globalne krize koja nas iznova bolno podseća na međuzavisnost čoveka i prirode, želimo da vratimo u fokus pitanja odnosa čoveka prema čoveku, naš kolektivni odnos prema prirodnim i urbanim resursima kao zajedničkim dobrima, i naš odnos prema prirodi i klimatskim promenama kao ključnom problemu savremenog doba.