Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko vas poziva na prezentaciju rezultata istraživanja i panel diskusiju o nestandardnom radu u Srbiji koja će se održati u sredu 28. aprila od 18h u Galeriji Artget prostoru Kulturnog centra Beograd, Knez Mihajlova 5/I.
Poslednjih godina svedočimo drastičnom unazađivanju radničkih prava i porastu nestandardnih oblika rada. Hegemonija neolibralane paradigme koja se zasniva na privatizaciji i deregulaciji, automatizacija rada, sužavanje mogućnosti kolektivnog organizovanja radnika/ca i odustajanje države da bude garant radničkih prava i socijalne sigurnosti su samo neki od faktora koji doprinose ovakvom trendu. Implikacije ovih procesa ogledaju se u rastućim razlikama među radnicima/ama u pogledu pristupa radnim i socio-ekonomskim pravima i sve većem broju radnika/ca koji su u prekarnom položaju. Tome u prilog ide i činjenica da je udeo nestandardnog rada u ukupnoj zaposlenosti kontinuirano rastao, tako da je 2019. godine dostigao celih 40%.
Radnici/ce angažovani na ovaj način su u toliko visokom riziku od prekarnosti da je nestandardni rad praktično postao sinonim za prekaran rad. Kao suprotnost dostojanstvenom radu, prekarni rad karakteriše neizvesnost i nesigurnost zaposlenja, neadekvatna zarada, slaba ili gotovo nikakva zaštita u slučaju gubitka posla, kao i ograničen pristup klektivnim pravima, dok se njegove dalekosežne društvene posledice ogledaju u produbljivanju socio-ekonomskih nejednakosti i porastu broja radnika/ca koji nisu u mogućnosti da zadovolje osnovne životne potrebe. Uprkos tome nestandardni rad u Srbiji se nedovoljno problematizuje, a mere koje država preduzima i dalje su uglavnom usmerene na smanjivanje stope nezaposlenosti, zanemarujući pri tome kvalitet zaposlenja i činjenicu da su dostojanstveni radni uslovi uskraćeni velikom broju radnika/ca.
Kroz razgovor ćemo pokušati da razmotrimo neka od centralnih pitanja koja se nameću kada razmišljamo o ovom problemu:
Koji su glavni oblici nestandardnog rada u Srbiji? Kakve su njegove ekonomske i socijalne implikacije po radnike/ce? Da li institucionalni i politički okvir u Srbiji doprinosi njegovom širenju? Koja su moguća rešenja za unapređenje položaja nestandardnih radnika/ca? Na koji način je moguće promišljati i (re)dizajnirati kolektivne i van-državne institucije kao odgovor na rastuću prekarizaciju?
Učesnici/ce:
Sarita Bradaš – Fondacija Centar za demokratiju
Irena Pejić – Portal Mašina
Tamara Petrović – Udruženje radnika na internetu
Miloš Kovačević – Platforma Zajedničko
Razgovor će moderirati Aleksandra Lakić iz platforme Zajedničko
Zbog trenutne epidemiološke situacije broj mesta u prostorijama Artget-a biće ogrničen pa vas molimo da nam prijavu za učešće pošaljete do utorka, 27. aprila na zajednicko.org@gmail.com.
Livestram događaja biće dostupan na Facebook-u i Youtube-u.
Događaj se realizuje u okviru programa “Ekonomska demokratija” koji je podržan od strane Evropskog fonda za demokratiju i u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda.
U saradnji sa Kulturnim centrom Beograda, koji je kao konceptualni okvir svoga rada za tekuću godinu postavio temu “prostori zajedništva”, Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko pripremila je program javnih razgovora koji će biti realizovan tokom 2021. godine.
U specifičnom okviru javne institucije kulture želimo da sa publikom preispitamo prekarnost rada u kulturi i umetnosti, odgovornost i zadatke umetničkog rada i ulogu javnih institucija kulture u proizvodnji zajedničkog znanja i njegovoj distribuciji kroz kulturne politike, te odnos umetničkog rada, ekologije i ugrožavanja planetranih granica prirode kao zajedničkog dobra. U vremenu globalne krize koja nas iznova bolno podseća na međuzavisnost čoveka i prirode, želimo da vratimo u fokus pitanja odnosa čoveka prema čoveku, naš kolektivni odnos prema prirodnim i urbanim resursima kao zajedničkim dobrima, i naš odnos prema prirodi i klimatskim promenama kao ključnom problemu savremenog doba.