Zajedničko saopštenje povodom izmena i dopuna Zakona o sezonskim poslovima.
Foto: ILO/Apex Image
Početkom aprila Vlada Srbije trebalo bi da odlučuje o predlogu izmena i dopuna Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima na kojima radi radna grupa formirana u okviru Ministarstva rada. Usvajanjem predloženih izmena dejstvo Zakona bi se proširilo na sektore građevinarstva, ugostiteljstva, turizma, kućnih poslova i kreativne industrije, čime bi se veliki broj radnika uveo u prekarni režim rada. Štaviše, najavljeni pozitivni efekti izmena koji se odnose na uvećanje priliva u javni budžet po osnovu naplate poreza i suzbijanje neformalnog zapošljavanja su upitni.
Umesto da radi na tome da svim radnicima obezbedi dostojanstvene radne uslove, država je još jednom pokazala da nastavlja praksu urušavanja radničkih prava, a kao i mnogo puta do sada javnost je ostala uskraćena za ključne informacije o predloženim izmenama i samom procesu odlučivanja.
Predloženim izmenama nastavlja se fleksibilizacija rada
Radnicima angažovanima na sezonskim poslovima uskraćena su osnovna radna prava zagarantovana Zakonom o radu jer ova vrsta radnog angažmana predstavlja oblik privremenog i povremenog zapošljavanja koji je normiran kao rad van radnog odnosa. Zakonom o sezonskim poslovima, prava radnika svedena su na minimum i praktično su nezaštićeni u odnosu na poslodavce, a Zakon im ne garantuje ni adekvatne i sigurne uslove rada. Zakonom je takođe omogućeno radno vreme od dvanaest sati dnevno sedam dana u nedelji, a radnicima je uskraćeno pravo na dnevni i nedeljni odmor, kao i pravo na plaćeni prekovremeni rad, bolovanje, porodiljsko odsustvo i godišnji odmor.
Sezonski radnici nemaju adekvatno socijalno osiguranje jer je visina doprinosa koju je poslodavac u obavezi da uplaćuje na dnevnom nivou izuzetno niska, pristup zdravstvenom osiguranju im je ograničen s obzirom da pravo na zdravstvenu zaštitu ostvaruju samo u slučaju povrede na radu, a vreme koje provedu obavljajući ovu vrstu poslova ne ulazi u obračun staža za osiguranje u slučaju nezaposlenosti.
U nizu loših rešenja koja su sadržana u ovom Zakonu, najveću opasnost predstavlja mogućnost sklapanja usmenog ugovora između radnika i poslodavca jer poslodavcima ostavlja veliki manevarski prostor u pogledu izbegavanja dogovorenih uslova rada i obaveza koje imaju prema radnicima, ali i prema državi. Ovo se potvrdilo tačnim i u praksi imajući u vidu da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku udeo neformalnog rada u oblasti sezonskih poslova 2019. godine iznosio 72%.
Dostojanstveni radni uslovi za sve radnike!
Država je dužna da svim radnicima obezbedi sigurne i dostojanstvene uslove rada, a prvi korak u tom pravcu podrazumevao bi napuštanje režima privremenog i povremenog angažovanja i vraćanje svih radnika u radni odnos. U slučaju sezonskih radnika ovo bi se postiglo ukidanjem prakse usmenog ugovora, koja je u suprotnosti sa proklamovanim radničkim pravima i međunarodnim standardima u oblasti rada, i propisivanjem obaveze poslodavaca da sa radnicima koji rade na sezonskim poslovima sklapaju ugovore na određeno ili neodređeno. Radnici bi na ovaj način dobili pristup širem korpusu radnih, socijalnih i ekonomskih prava, a prilivi u državni budžet po osnovu naplate poreza bi bili značajniji nego što je trenutno slučaj jer bi osnovica za obračun poreza i doprinosa bila veća.
Rasprostranjenost neformalnog zapošljavanja predstavlja gorući problem zbog koga je ugrožena egzistencija pola miliona ljudi u Srbiji. Umesto institucionalizacije praksi koje doprinose daljoj fleksibilizaciji radnih odnosa i tržišta rada, kao što je slučaj sa najavljenim izmenama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, pozivamo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je započelo rad na izmenama, da uloži više napora u osmišljavanje strategije za rešavanje ovog problema koja bi omogućila dugoročno i sigurno zapošljavanje.
Zahtevamo povlačenje nacrta izmena zakona iz procedure!
Za odlučivanje o pitanjima od javnog interesa neophodno je ravnopravno učešće svih aktera u okviru transparentnog demokratskog procesa, sa informisanjem javnosti o svim fazama, od razloga za donošenje, do efekta tog zakona. Neophodno je da se omogući učešće građana i civilnog društva u odlučivanju, bez favorizovanja pojedinih organizacija poput Naled-a.
Potpisnici:
Centar za politike emancipacije
Centar za dostojanstven rad
Centar za istraživanje javnih politika
Fondacija Centar za demokratiju
A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd
Kontekst Kolektiv
Partija radikalne levice
ROZA Udruženje za radna prava žena
Savez samostalnih sindikata Beograda
Udruženje likovnih umetnika Srbije
Udruženje radnika na internetu
Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko