Demokratičnim preduzećem smatra se svako preduzeće kojim upravljaju njegovi radnici, a koje se istovremeno nalazi u njihovoj (kolektivnoj ili privatnoj) svojini. Najrasprostranjeniji formalno-pravni oblik demokratskog preduzeća su zadruge koje odlikuje kolektivno radničko vlasništvo i zajedničko upravljanje prema principu „jedan član-jedan glas“. Drugi oblici na koje u praksi nailazimo – različi- te forme radničkog akcionarstva – se udaljavaju od idealno-tip- skog modela demokratičnog preduzeća, te najčešće podrazumevaju učešće zaposlenih u vlasništvu, ali ne i njihovu ulogu u upravljanju. S druge strane, zadruge pokazuju određene manjkavosti u smislu institucionalnog dizajna, kao što su problemi ulaska u vlasništvo, održivosti radničkog vlasništva, te nedovoljnih ulaganja u kapitalnu imovinu, zbog kojih neretko nailaze na poteškoće u pogledu eko- nomske održivosti. Model zadružnog radničkog akcionarstva, čija se primenjivost u pravnom okviru Republike Srbije ovde ispituje, uvodi institucionalne inovacije koje direktno adresiraju ove probleme: ula- zak u vlasništvo se finansira iz budućeg profita tako da svaki radnik može da priušti da postane vlasnik; roll-over sistemom je pojedno- stavljeno uključivanje novih radnika u vlasništvo i brži pristup finan- sijskim benefitima članstva; a individualni kapitalni računi, kao osnov za uspostavljanje individualizovanog kolektivnog vlasništva, beleže pojedinačna ulaganja u kapitalnu imovinu, te podstiču investicije. U prvom delu analize predstavljane su osnovne crte postojećih praksi radničkog akcionarstva i njihove ključne specifičnosti, a podrobnije je opisan model zadružnog radničkog akcionarstva. Drugi deo istraživa- nja ispituje mogućnost primene ovog modela u Srbiji, te na njegovom tragu, predlaže model „holding zadruge“ koji bi mogao biti ostvaren u okvirima domaćeg zakonodavstva.
