Konceptualizacija i mogućnost prostornih zajedničkih dobara često je opterećena nostalgičnom idejom o povratku u manje kompleksno, manje urbanu situaciju, obično predstavljenu idejom ‘pašnjaka’ koji su svi znali da dele i zajedno koriste. Digitalna zajednička dobra nemaju (još uvek) problem nostalgičnog gledanja u prošlost kao inspiraciju. Predavanje “Šta prostorna zajednička dobra mogu da nauče od digitalnih, i obrnuto” osvrnulo se na formativne trenutke za kreiranje digitalnih zajedničkih dobara i ponudilo jedno od mogućih polja širenja mišljenja o prostornim zajedničkim dobrima, posmatrajući zakonodavne okvire, protokole, kao i institucionalne forme. Zaključci o mogućnostima transfera znanja između ove dve forme zajedničkih dobara poslužile su kao polazište za diskusiju o paradigmi “pametnog grada” (smart city) koja poslednjih godina postaje dominantna u planiranju i vođenju gradova, i često alat za dalju privatizaciju i tehnokratizaciju procesa upravljanje gradom.
Dubravka Sekulić je arhitektica i istraživačica. Trenutno završava doktorske studije na ETH Zürich (Švajcarski federalni tehnički univerzitet u Cirihu) i predaje na Institutu za savremenu umetnost u Gracu. Njen istraživački fokus preseca oblasti ekonomije, prava i prostornog oblikovanja i planiranja grada.
Predavanje pogledajte ovde: