Energetsko siromaštvo, nejednakost i kvalitet vazduha

Često se kao glavni uzročnici zagađenja vazduha u Srbiji navode saobraćaj, industrija, individualna ložišta, toplane, poljoprivreda, energetika… A zapravo glavni uzrok lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji je siromaštvo, tačnije energetsko siromaštvo. Srbija je jedna od vodečih zemalja Evrope kada su u pitanju siromaštvo i društvena nejednakost¹. U Srbiji se u 2020. godini 21.7% građana nalazilo u riziku od siromaštva, dok stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti iznosila 29.8%².

Za razliku od stope rizika od siromaštva koja je primera radi 2020. iznosila 22000 dinara za jednočlano domaćinstvo, do sada je bilo dosta teže identifikovati stopu rizika od energetskog siromaštva. Pre svega nedostajala je definicija pojma energetskog siromaštva, a zatim i tačni podaci koji bi dali uvid koliko stanovnika Srbije se nalazi u riziku od energetskog siromaštava.

Prema predlogu definicije koja je usvojena u novembru 2021. godine, energetsko siromaštvo je stanje u kojem domaćinstvo nema na raspolaganju dovoljno mogućnosti da obezbedi potrebnu količinu energije koja je neophodna za zdrav i dostojanstven život i to na način koji ne ugrožava druge osnovne životne potrebe domaćinstva ili šire zajednice³.

Primenom ove definicije samo će se potvrditi da veliki broj građana Srbije ne može da obezbedi dovoljnu količinu energije, kako za grejanje tokom zime, tako i za hlađenje tokom leta. Osim prepoznavanja ovog pojma potrebno je nešto i uraditi kako bi se smanjio nivo energetskog siromaštva, ali do ovog dela se još uvek nije došlo jer tek predstoji integrisanje ove definicije u druga strateška i zakonodavna dokumenta.

Nivo energetskog siromaštva

U publikaciji “Sve što ste hteli da znate o energetskom siromaštvu u Srbiji 2021”⁴ koju su objavile RES fondacija, UN Women i Stalna konferencija gradova i opština, navedeni su različiti podaci koji mogu da ukažu na nivo energetskog siromaštva, od vrste grejanja, kvaliteta stambenog fonda, vrste energenata do primanja domaćinstava. Najviše domaćinstava (42%) oslanja se na uređaje za grejanje u pojedinačnim prostorijama, kao što su šporeti i peći na čvrsta goriva, kamini, kaljeve peći i slično, 26% ima etažno grejanje, 21% centralno grejanje, dok se 10% greje pomoću različitih električnih aparata. Prema anketi koja je sprovedena za potrebe publikacije, 36% domaćinstava koristi šporet na drva kao glavni uređaj za grejanje, dok taj procenat ide do 45% kada su u pitanju stariji od 65 godina. Ogrevno drvo koristi čak 57% svih domaćisntava. Uprkos tome što se ogrevno drvo smatra obnovljivim izvorom energije i tako obraćunava u energetskom bilansu, upotreba drveta za ogrev je produkt energetskog siromaštva jer se uglavnom koristi neprerađeno, a često i sirovo, a tek u manjim količinama u vidu nekog kvalitetnijeg energenta, poput peleta.

Anketa o potrošni domaćinstava za 2019. godinu⁵ može nam dati uvid o tome koliko različite društveno-ekonomske kategorije stanovništva izdvajaju novca za grejanje i na kakav način se greju. Najsiromašniji sloj stanovištva koji spada u prvi decil na stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva troši svega 4029 dinara mesečno, što predstavlja 15.9% ukupnih mesečnih troškova. Ova količina novca zasigurno nije dovoljna da se zagreje objekat prosečne površine 64 metara kvadratnih što je prosek življenja za građanje koji spadaju u prvi decil. Pored toga njihovi objekti su prosečno najstariji i čak u 78.6% slučajeva se greju na čvrsta goriva. Tek 14% posto stanovnika koji spadaju u prvi decil ima uopšte instalacije za centralno ili etažno grejanje.

Čak ni kada se pogleda prosek, situacija nije puno bolja jer se 16.7% troškova odvaja za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i druge energente, a 12.4% je procenat troškova energije u ukupnim troškovima što je 8326 dinara. Čak 55.9% ukupnih domaćinstava se greje na čvrsta goriva. Ovako veliki procenat domaćinstava koja koriste čvrsta goriva rezultira da tokom zimskog dela godine vazduh bude značno lošijeg kvaliteta, nego kada su tokom leta šporeti i kotlovi u stanju hibernacije.

Na udaru siromaštva kao i energetskog siromaštva posebno se nalaze pojedine grupe poput samohranih roditelja, penzionera, parova sa troje ili više dece, a posebno su izloženi nezaposleni. Takođe prema uvidu koju je RES fondacija imala u depersonalizovanu bazu podataka Ministarstva rudarstva i energetike o energetski ugroženom kupcu za 2017., 2018. i 2019. godinu, žene češće ulaze u kategoriju energetski ugroženih kupaca, a posebno su pogođene samohrane majke.

Spirala energetskog siromaštva poput ogromnog vira lako uvlači u sebe veliki broj stanovnika i bez pružene ruke od spolja jako je teško izvući se iz ove spirale. Zbog toga bi mere koje propisuju i pružaju kako država tako i lokalne samouprave trebale da budu fokusirane da se što veći broj ljudi izvuče iz energetskog siromaštva. Do sada su mere bile često neuspešne ili samo delimično uspešne uglavnom unapređujući energetski status već povlašćenijih građana. Jer kada se nalazite u riziku od energetskog siromaštva gotovo da ne postoje šanse da imate pihode kojima možete pokriti deo troškova zamene grejnog tela, energenta ili mere energetske efikasnosti. U 2020. godini 35,1% domaćinstava nije moglo da priušti neočekivane troškove u iznosu od 16 600 dinara koji bi bili plaćeni iz kućnog budžeta, 9.5% domaćinstava nije moglo da priušti adekvatno zagrevanje stana, dok 94,6% domaćinstava izjavljuje da troškovi stanovanja znatno finansijski opterećuju budžet domaćinstva (51,9%) ili u izvesnoj meri opterećuju budžet domaćinstva (32,7%)⁶.

Uredba o energetski ugroženom kupcu trebala bi da pomogne domaćinstvima koja se nalaze u stanju energetskog siromaštva i da im umanji troškove električne energije. Ali iz dostupnih podataka vidi se da domaćinstva koja se nalaze u potencijalnom riziku od energetskog siromaštva najčešće koriste čvrsta goriva, a tek mali deo se greje na struju. Efikasnije bi bilo da se ovim grupama pomogne tako što će dobiti celokune subvencije za zamenu grejnih uređaja i da im se obezbede kvalitetniji energenti.

Kako do smanjenja energetskog siromaštva i čistijeg vazduha?

Borba protiv siromaštva i energetskog siromaštva morala bi da predstavlja prioritet svakog društvenog aktera, a posebno progresivnih političkih aktera. Izvlačenjem velikog broja ljudi iz rizika od energetskog siromaštva osim benefita poput unapređenog individualnog komfora, i više novca za druge potrebe, značajno bi i unapredio kvalitet vazduha.

Definisanje energetskog siromaštva jeste prvi korak, ovaj korak je možda bio i najlakši, uprkost tome što se na njega čekalo godinama. Sada je potrebno definisati mehanizme kako ljude izvući iz energetskog siromaštva, i obezbediti finansiranje za te mehanizme. Postojaće mere subvencionisanja dela troška električne energije, daljinskog grejanja, nabavke ogreva ili mera energetske efikasnosti treba za početak zadržati i značajno ih proširiti jer trenutno ne obuhvataju veliki obseg ljudi koji se nalazi u riziku od energetskog siromaštva, jer sredstva koja se izdvajaju za njih nisu dovoljna.

Osim već postojećih mera koje treba unaprediti u rešavanju problema energetskog siromaštva i unapređenju kvaliteta vazduha mogu da posluže primeri drugih zemalja koje su kroz ovaj proces barem delimično prošle. Pa ipak nije moguće prepisati rešenja pogotovu što problem energetskog siromaštva nije iskorenjen ni na prostoru EU. U 2019. godini, 6,9% domaćinstva u EU nije bilo u stanju da obezbedi adekvatnu zagrejanost doma⁷.

Kako bi se umanjilo energetsko siromaštvo potrebno je u donošenje odluka koje se tiču građana i građanki koji se nalaze u riziku od energetskog siromaštva uključiti baš ove građane. Često se odluke donose bez razumevanja potreba građana koji se nalaze u riziku od energetskog siromaštva pa onda i mehanizmi budu potpuno pogrešni jer ne rešavaju najvažnije probleme.

Na kraju sve dok u društvu postoji nejednakost biće praćena i energetskim siromaštvom. Zato je potrebna mnogo pravičnija raspodela kako bi se problem energetskog siromaštva minimizirao, a kvalitet vazduha značajno poboljšao.

Predrag Momčilović, Tatjana Avramović

Fotografija: Fabio Barbato